Svetski dan borbe protiv malarije: Kako klimatske promene i vakcine utiču na rat protiv globalnog ubice

Svake godine javi se 240 miliona novih slučajeva malarije, a u 60 različitih zemalja ova smrtonosna bolest ubije više od 400.000 ljudi.

Svetski dan borbe protiv malarije 25. april – dan je kada Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ukazuje na napore za iskorenjivanje ove bolesti u svetu.

Iako u toj borbi pomaže prva vakcina protiv malarije na svetu koju je odobrila SZO, zbog klimatskih promena i rasta temperature ova smrtonosna bolest mogla bi da se proširi na neke nove oblasti u kojima ranije nije viđena.

• Svetski dan borbe protiv malarije: Ubod koji može da košta života
• Lek koji malariju izvlači iz skrovišta
• Komarci sa „čudesnom“ bakterijom oružje u borbi protiv denga groznice

Širenje smrtonosne bolesti

„Više temperature povećavaju delokrug ili mogućnost komaraca da prenesu parazit malarije koji izaziva bolest“, kaže doktorka Izabel Flečer, tehnološka direktorka za naučne podatke pri dobrotvornoj organizaciji Velkam Trast.

„Klimatske promene učiniće da više oblasti u svetu postane pogodnije za komarce koji prenose malariju.

„Kako se svet bude zagrevao, očekuje se da će se malarija proširivati na nove visoravni, koje su trenutno suviše hladne za prenos bolesti“, upozorava ona.

Prema UN-ovom Međuvladinom panelu za klimatske promene (IPCC), čak i kad bi sve mere za smanjenje ugljenika koje su uvele vlade do kraja 2020. godine bile potpuno sprovedene u delo, svet bi se u ovom veku i dalje zagrejao za 3,2 stepena Celzijusa.

Globalni cilj je da se porast temperature zadrži na ili ispod 1,5 stepeni Celzijusa smanjenjem emisija ugljenika.

Pored rasta temperature, istraživači upozoravaju da padavine i vlažnost, ali i sušni uslovi, takođe mogu da izazovu brže razmnožavanje komaraca nosilaca malarije na mestima na kojima bolest nije prijavljena ranije.

„Studije su pokazale da u karipskim zemljama i Brazilu u sušnim periodima ljudi skladište više vode što stvara pogodno stanište za komarce.

„Zato u sušnim uslovima možete imati povećani prenos denga groznice“, kaže doktorka Flečer.

Strahuje se da, ako se to dešava sa denga grozncicom, moglo bi da se desi i sa malarijom.

Klimatske promene bi takođe mogle da smanje prenošenje malarije u nekim oblastima u kojima su uslovi već optimalni, zbog čega doktorka Flečer misli da će bolje razumevanje efekata rasta temperature biti ključno u neprestanoj borbi protiv ove bolesti.

„Ako izradimo projekcije rizika, moći ćemo da identifikujemo populacije koje su ugrožene i pripremimo se za intervencije u skladu s tim“, kaže ona.

Koji su simptomi malarije?

Malarija je teška infekcija koju prenose komarci, što može da dovede do smrti ako se ne postavi dijagnoza i bolest ne leči brzo.

U simptome spadaju:

• visoka temperatura, znojenje i groznica
• glavobolja i zbunjenost
• veliki umor i pospanost (naročito kod dece)
• mučnina, bol u stomaku i dijareja
• gubitak apetita
• bolovi u mišićima
• žuta koža ili beonjače
• upala grla, kašalj i otežano disanje

Izvor: Britanski nacionalni zavod za zdravstvo

Uspeh vakcine

Ali dok klimatske promene prete da zakomplikuju borbu protiv malarije, ima i novih pomaka u ratu protiv ove bolesti.

SZO je upravo saopštila da je više od milion dece u Gani, Keniji i Malaviju primilo jednu ili više doza prve vakcine protiv malarije, zahvaljujući probnom programu koji je koordinisala ova organizacija UN-a.

Probne vakcinacije protiv malarije, koje je prvo pokrenula vlada Malavija u aprilu 2019. godine, pokazale su da je RTST,S/AS01 (RTS,S) vakcina bezbedna i održiva za davanje, i da u značajnoj meri smanjuje teške, smrtonosne oblike malarije.

SZO je u ranim fazama ovog programa odobrila masovnu upotrebu vakcine širom podsaharske Afrike i u drugim regionima sa umereno do visokom stopom prenošenja malarije.

Koja je strategija SZO-a za prevenciju malarije?

SZO je izradila plan za borbu protiv ove bolesti.

U ciljeve organizacije spadaju:

• smanjenje broja slučajeva malarije za najmanje 90 odsto do 2030. godine
• smanjenje stope smrtnosti od malarije za najmanje 90 odsto do 2030. godine
• eliminisanje malarije u najmanje 35 zemalja do 2030. godine
• sprečavanje ponovnog javljanja malarije u svim zemljama iz kojih je prethodno iskorenjena ova bolest.

Izvor: SZO

Organizacija procenjuje da bi vakcina mogla svake godine da spase živote između 40.000 do 80.000 afričke dece.

„Posle dve godine uspeli smo da proučimo uticaj ove vakcine i njen bezbednosni profil i mogli smo da vidimo da je vakcina veoma bezbedna i da se dobro toleriše“, kaže doktorka Meri Hamel, koja predvodi SZO-ov program primene vakcine protiv malarije.

„Tokom te prve dve godine vakcinacija, rezultati su bili značajni – za oko trećinu je opao broj bolničkih lečenja za teške oblike malarije koji ugrožavaju živote.“

Pored RTS,S, ima i drugih kandidata za vakcinu protiv malarije.

Među onima koje su u ranim stadijumima kliničkog razvoja je i R21/Matriks-M.

Farmaceutski gigant Biontek takođe želi da napravi vakcinu protiv malarije uz pomoć najsavremenije mRNK tehnologije upotrebljeno javno prvi put u njenoj vakcini protiv kovida-19.

Kako funkcioniše vakcina? Ima li dovoljno zaliha?

Malarija je parazit koji napada i uništava eritrocite da bi se razmnožio, a širi se putem ujeda komarca koji sisa krv.

Postojeća RTS,S vakcina na metu uzima najsmrtonosniji i najčešći parazit u Africi: Plazmodijum falciparum.

Kad žrtvu ujede komarac, ovaj parazit ulazi u krvotok zaražavajući ćelije jetre.

Vakcina je napravljena tako da spreči parazita da inficira jetru, gde on može da sazri, umnoži se i ponovo uđe u krvotok i zarazi eritrocite, što dovodi do simptoma bolesti.

Vakcina mora da se da u četiri doze da bi bila delotvorna.

Prve tri se daju sa po mesec dana razmaka, u petom, šestom i sedmom mesecu života, i, konačno, buster doza sa oko 18 meseci.

Zdravstveni stručnjaci preporučuju da se vakcina koristi u kombinaciji sa drugim strategijama kako bi se sprečila infekcija i uopšte smanjio prenos bolesti.

SZO očekuje da se će potražnja za vakcinama premašiti 80 miliona doza godišnje, naročito širom podsaharske Afrike.

Ova visoka potražnja dolazi sa izazovima.

„Potražnja će vrlo brzo nadmašiti ponudu čim proizvođač bude proširio proizvodnju“, objašnjava doktorka Hamel.

Trenutno postoji samo jedan proizvođač, GlaksoSmitKlajn (GSK).

„Plan GSK-a je da se proširi na 15 miliona doza godišnje“, kaže doktorka Hamel.

„Zaista moramo da poradimo na rešenosti i političkoj volji, i da se osiguramo da ima dovoljno vakcina koje će stići do dece ugrožene od teških oblika malarije.“

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]