Zahvaljujući njihovom veoma osetljivom sistemu čula njuha, mravi bi jednog dana mogli da se iskoriste za otkrivanje raka kod ljudi, pokazala je nova studija.
Za sada su naučnici prvi put otkrili da mravi mogu da otkriju ovu bolest kod miševa.
„Mravi mogu da se obuče za deset minuta da nanjuše rak u mišjoj mokraći“, rekao je za BBC Batist Pikere, glavni autor studije.
Pikere je započeo istraživanje na ovom polju 2017. i uspeo je da obuči mrave da razlikuju zdrave ćelije od ćelija raka uzgojenih u laboratoriji.
Ali sada je njegov tim otišao korak dalje – ovaj put su mravi otkrili čovečje tumore u miševima.
- „Skok napred“ u lečenju kancera – tretman skrojen po meri pacijenta
- „Tamna materija“ bi mogla da promeni lečenje raka
- Revolucionarna terapija odstranila tinejdžerkin neizlečivi rak
Obučavanje mrava da otkriju maligni miris
Pikere i njegov tim su koristili tehniku zvanu ksenograft – transplantaciju čovečjeg raka dojke u miševe i dopuštanje da on raste.
Potom su sakupili uzorke mokraće zdravih miševa i onih sa rakom.
„Tokom obučavanja, stavili smo mrave u kružnu arenu i postavili hranu kao nagradu pored urina miševa sa rakom“, kaže on.
Kad mravi pronađu nagradu, oni povežu miris kancerogenih ćelija sa njom i nauče da ga prepoznaju.
„Ćelije su kao fabrike, potrebne su im hranljive materije da žive i proizvode otpad.
„Kancerogene ćelije proizvode otpad koji može da se prepozna po mirisu“, kaže Pikere.
Konkretno, objašnjava studija, kancerogene ćelije imaju specifična nestalna organska jedinjenja koja mogu da se prepoznaju u mokraći ili zadahu.
Tokom procesa obučavanja, mravi bi se zadržavali duže oko kancerogenih uzoraka mokraće čak i pošto su naučnici uklonili nagrade.
Da li mravi mogu da se koriste za otkrivanje raka kod ljudi?
Ne još, kaže Pikere.
„Da bismo nastavili dalje, morali bismo da počnemo da testiramo ljudsku mokraću“, dodaje on, ali to bi bilo komplikovanije od testiranja mišje mokraće.
Obučavanje mrava da prepoznaju kancerogeni miris kod ljudi podrazumevalo bi mnoge promenljive, kao što su starost, pol, ishrana, ali i specifični miris koji ima svaki čovek.
„Nemaju svi ljudi isti miris, on se razlikuje od osobe do osobe, i mi ne znamo da li mravi mogu da se usredsrede samo na kancerogene ćelije“, objašnjava Pikere.
Ali on je rešen da nastavi istraživanje jer veruje da mravi mogu da budu izuzetno efikasni i jeftini detektori koji ne zahtevaju mnogo vremena za obučavanje.
„Jedna od prednosti mogla bi da bude činjenica da mravi žive u kolonijama i dele informacije među sobom“, kaže on.
Pikere podozreva da ako se 10 odsto kolonije mrava obuči da otkriva rak, oni bi mogli da prenesu to znanje ostalima.
„Možda bi se ta informacija raširila i ne bismo morali da gubimo vreme na obučavanje čitave kolonije“, dodaje.
Već se pokazalo da ova teorija funkcioniše kod pčela, ali joj je potrebno dodatno ispitivanje kod mrava, kaže Pikere.
Koje druge životinje mogu da pomognu u otkrivanju raka?
Deset godina je doktor Debadžit Saha sa Mičigenskog državnog univerziteta proučavao skakavce i njihovu sposobnost da pomognu u otkrivanju kancerogenih ćelija.
Njegov tim je otkrio da skakavci mogu da nanjuše razliku između kancerogenih i zdravih ćelija.
Ali oni ne pokušavaju da obuče skakavce, već da im zavire u mozak.
„Možemo da stignemo direktno do njihovog mozga pomoću postojećih saznanja iz neuronauke kako bismo napravili model na osnovu nervnih signala“, kaže doktor Saha za BBC.
Oni se nadaju da će im znanje koje steknu proučavajući mozak skakavaca dati osnovu za pravljenje uređaja koji koristi mirisne neurone insekta za otkrivanje raka samo iz daha pacijenta.
„Dopada mi se čitava ta ideja korišćenja bioloških organizama i razmišljanja o tome kako da se iskoriste za otkrivanje bolesti“, kaže Saha.
Ali ne mogu da pomognu samo insekti.
- Može li tehnologija kovid vakcina da bude rešenje za borbu protiv raka
- Novi virusni lek za rak daje obećavajuće rezultate, kažu naučnici
- Rak creva: Kako proveriti stolicu
U Velikoj Britaniji, dobrotvorna organizacija po imenu Psi za otkrivanje medicinskih stanja radi na izradi električnog nosa koji može da nanjuši rak prostate.
„Naš rad je započeo ispitivanjem da li psi mogu da otkriju rak bešike.
„On se bavio efikasnošću pasa prilikom njegovog pronalaženja u uzorcima uzetim iz mokraće pacijenata obolelih od raka“, rekla je za BBC Sofi Aziz, šefica istraživanja i komercijalnog razvoja.
Ova dobrotvorna organizacija je 2004. obučila šest pasa različitih rasa i otkrila da je dijagnostička tačnost bila tri puta veća od stope pukog slučaja.
Kasnije studije potvrdile su da psi mogu da nanjuše rak bešike sa tačnošću od oko 90 odsto.
Druga studija je pokazala da psi mogu da nanjuše rak jajnika iz uzoraka krvi pacijenata.
Obučeni psi uspeli su da ga otkriju u 99 odsto slučajeva.
Sledeće je bilo istraživanje radi izrade elektronskog nosa, ali se ispostavilo da je to malo problematičnije zbog nijansi u mirisima.
„Naročito kad su u pitanju bolesti, mirisi umeju da budu različiti u zavisnosti od ličnog mikrobioma osobe i reakcije njenog vlastitog imunog sistema na bolesti“, kaže Aziz.
Ali ona veruje da novo istraživanje insekata može da budu komplementarno sa drugim studijama za otkrivanje raka.
„Što više možemo da saznamo o životinjskom carstvu, to bolje.
„Što više istraživanja potekne od grupa kao što je naša, ili od naučnika koji proučavaju kako mravi otkrivaju rak, to bolje. Sve to pomaže u izrađivanju šire slike“, kaže Aziz.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
