„Posledica podizanja nivoa mora već stvara nove izvore nestabilnosti i sukoba.“
Na ovaj način je generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Antonio Gutereš upozorio svet na porast nivoa mora na sednici Saveta bezbednosti u februaru 2023.
„Bićemo svedoci masovnog egzodusa biblijskih razmera čitavih populacija, prisustvovaćemo sve većem otimanju oko slatke vode, zemljišta i drugih resursa“, dodao je on.
Podizanje nivoa mora jedna je od mnogih posledica klimatskih promena po okeane.
- Postignut istorijski sporazum o zaštiti okeana posle 10 godina pregovora
- Misteriozne stvari koje se pojavljuju na plažama
- Naftno zagađenje ozbiljno preti egipatskom super koralu
Ubrzane klimatske promene koje sada viđamo izazvane su ljudskom upotrebom nafte, gasa i uglja za domove, fabrike i prevoz.
Kad se ova fosilna goriva sagorevaju, ona ispuštaju gasove efekta staklene bašte – uglavnom ugljen dioksid (CO2).
Ti gasovi uspevaju da zatoče sunčevu toplotu i izazivaju skok temperature na čitavoj planeti.
To ima ozbiljne implikacije po okeane i njene stanovnike na planeti.
Za Svetski dan okeana, BBC je razgovarao sa naučnicima i stručnjacima koji su naveli acidifikaciju okeana, opadanje kontingenta ribe i promene kretanja morskih struja kao neke od drugih velikih pretnji po naše okeane.
Podizanje nivoa mora
„Imamo i otapanje polarnih kapa, što znači da više slatke vode otiče u okeane.
„Imamo i termalno širenje mora zato što okean postaje veći kako se zagreva“, kaže okeanografkinja doktorka Sofi Gil, koja navodi Bangkok, Njujork i Džakartu kao gradove koji se suočavaju sa značajnom opasnošću od porasta nivoa mora.
Prema izveštaju Svetske meteorološke organizacije Ujedinjenih nacija objavljenom u aprilu 2023, globalni nivo mora raste dvostruko brže nego što je to činio u prvim godinama merenja 1993-2002, a dostigao je vrhunac prošle godine.
Ekstremno topljenje glečera i rekordna temperatura okeana – koja izaziva širenje vode – doprineli su prosečnom rastu nivoa mora od 4,62 milimetara godišnje između 2013-2022, saopštila je agencija UN-a.
„Već vidimo kako rast nivoa mora pogađa mnoge naše obalske gradove“, dodaje doktorka Sara Glejzer, viša direktorka vodećeg programa Budućnost okeana pri grupi za očuvanje životne sredine Svetska fondacija za prirodu (VVF).
„Oni doživljavaju više poplava i veće olujne udare na obalske oblasti, a to znači da je njihova infrastruktura pod stalnim pritiskom.“
Drugim rečima, u sadejstvu sa kratkoročnom varijabilnošću nivoa mora od olujnih udara ili visokih plima, čak i relativno mali nivo prosečnog rasta nivoa mora može da ime neproporcionalno velik uticaj na plavljenje.
To je jedan od uticaja koji će klimatske promene imati na okeane, ali ima i mnogih drugih.
Okeani postaju kiseliji
Naširoko je poznato da drveće upija ugljen dioksid iz atmosfere, ali isto rade i naši okeani.
Oni takođe pomažu u stvaranju kiseonika.
Većina te proizvodnje potiče od okeanskih planktona, plutajućih morskih biljaka, algi i nekih bakterija.
Kako ispuštamo više ugljen dioksida u atmosferu sagorevanjem fosilnih goriva, on se rastvara u morskoj vodi.
To proizvodi ugljenu kiselinu, što za rezultat ima acidifikaciju okeana.
Ova promena u hemijskom sastavu morske vode ugrožava održivost morskog života, upozoravaju naučnici.
„Kako okean postaje sve kiseliji, to morskim životinjama otežava rast njihovog skeleta“, kaže doktorka Sara Glejzer.
Acifidikacija okeana usporava brzinu kojom koralni grebeni generišu kalcijum karbonat, tako usporavajući rast koralnih skeleta.
U kombinaciji sa toplijim temperaturama vode, to dovodi do izbeljivanja koje ugrožava opstanak korala i morski biodiverzitet koji oni podržavaju.
Ne samo koralni grebeni, već i škampi, ostrige, morski ježevi i planktoni takođe imaju problema sa rastom skeleta.
Planktoni, koji su ključni za upijanje ugljenika iz atmosfere, isto tako su primarni izvor hrane za ribe, što bi moglo da dovede do opadanja ribljeg kontingenta za naš ribolov.
Prema UN-u, skoro polovina svetske populacije (3,3 milijarde) zavisi od ribe kao primarnog izvora proteina, a skoro 60 miliona ljudi širom sveta radi u ribnjacima i sektoru akvakulture.
Ribe se sele
Mnoge riblje vrste sele se između okeana i slatkovodnih staništa da bi dovršile prirodni životni ciklus.
Međutim, toplije vode takođe teraju riblje populacije da se sele u nova, hladnija staništa.
„Mnogi organizmi u okeanu osetljivi su na temperaturu, a mnoge ribe ne umeju da regulišu vlastitu telesnu temperaturu“, kaže Rebeka Danijel, direktorka Morskih dnevnika.
„Promene temperature mogu da utiču na njihovo disanje, njihovo razmnožavanje, baš kao i na njihov opstanak.“
Da bi preživele, mnoge vrste riba ili se sele dublje kako bi ostale rashlađene ili migriraju ka polovima.
„Kao posledica toga, mnoge ribe je sve teže uloviti, što utiče na ribare malih dometa, ribare koji vole da ostanu bliže obali“, kaže doktorka Glejzer.
„Očekujemo da će svetske ribarske flote morati da prelaze međunarodne granice i da se sele u oblasti u kojima nisu bile nikad ranije. To bi moglo da dovodi do sukoba ili veće kompetitivnosti kako sve više i više ribarskih brodova bude žurilo da ulovi sve manje i manje ribe širom sveta.“
- Kako kitovi pomažu da se ohladi Zemlja
- Unesko: Veliki koralni greben je ugrožen
- Amerikanci testirali bombu-monstruma u okeanu – kolika je šteta po vodeni svet
Morske struje se menjaju
Klimatske promene takođe izazivaju varijacije u morskim strujama.
To su neprestana kretanja vode sa jedne lokacije na drugu, koje uglavnom izazivaju vetrovi, plime, nivo saliniteta (koliko je slana voda) i morska temperatura.
Kako se naša planeta sve više zagreva, polarne kape se tope, nivo mora raste, a količina slatke vode koja se uliva u okean se povećava.
„To može da utiče i na seobe riba, morski život i raspoređivanje toplote po površini okeana“, kaže doktorka Gil za BBC.
Promena u tokovima struja može da ima i nepredvidive posledice po obalske oblasti.
„Ne samo da viđamo rast temperatura globalno, već možemo da očekujemo i neke razlike u obalskim klimama kao posledicu promenljivih struja. Moglo bi da dođe do temperatura hladnijih od prosečnih i toplijih od prosečnih“, kaže doktorka Gil.
Da li je prekasno da spasemo naše okeane?
„Nauka nam je pokazala da okeani umeju da budu prilično otporni. Ako mu dopustimo da se oporavi, okean može da se vrati u pređašnje stanje prilično brzo“, kaže Rebeka Danijel, govoreći o morskom životu.
„Ovo smo videli na primeru okončanja komercijalnog lova na kitove; njihove populacije su počele da se oporavljaju.“
Komercijalni lov na kitove – ubijanje kitova radi njihovog mesa – zabranjen je međunarodnim sporazumom 1986. godine, ali Japan, Island i Norveška nastavljaju da se oglušuju o tu zabranu.
Upravljanje ribnjacima i zaštita i očuvanje staništa ključni su za opstanak naših okeana, kaže Danijel, i u skorije vreme bilo je nekih pozitivnih razvoja događaja.
U martu 2023, posle skoro dve decenije pregovora, potpisan je istorijski sporazum u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku.
Sporazum o visokim morima, koji je potpisalo skoro 200 zemalja, ima za cilj zaštitu međunarodnih voda.
Iako veliki broj zemalja, uključujući Sjedinjene Američke Države, još nije ratifikovao sporazum, postoji nada da će on do 2030. obuhvatiti trećinu svih morskih i kopnenih površina.
Iako je ovo korak napred, američki naučnici tvrde da emisije gasova efekta staklene bašte moraju skoro da se prepolove pre 2030. godine (u odnosu na nivo iz 2010. godine) i neto nula – što znači da ne dodajemo više na ukupan zbir gasove efekta staklene bašte u atmosferi – mora da se postigne pre 2050. godine ako svet želi da ima šansu da zadrži zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
