Najmoćniji vladari Islanda, koji su se u 10. veku sastajali na steni i odlučili da naprave prvu skupštinu na svetu, verovatno nisu ni pretpostavili da će jedanaest vekova kasnije parlamenti raditi na dugme i onlajn.

„Od početka pandemije korona virusa, parlamentarci širom sveta morali su da se naviknu na novu realnost“, kaže Endi Vilijamson, međunarodni stručnjak za parlamentarizam, za BBC na srpskom.

„Shvatili su da moraju da reaguju mnogo brže da bi doneli konkretna rešenja koja su potrebna ljudima i da bi bolje predstavljali narod – u suprotnom, parlament je beskoristan.“

Iako je od stvaranja prvog parlamenta na svetu prošlo više od hiljadu godina, mnogi u Srbiji i dalje ne razumeju sistem, kaže Veljko Odalović, generalni sekretar Narodne skupštine Srbije – zašto poslanike treba da bira narod.

„Parlament je direktna moć građana“, dodaje Odalović.

Narodna skupština Srbije danas ima 250 poslanika.

Biraju ih glasači na parlamentarnim izborima, opredeljujući se za liste kandidata političkih stranaka i koalicija.

• Srbija – zemlja vanrednih izbora
• Fridom haus: Na Balkanu privid demokratije, ali „postoji šansa za promene“
• Da li je Srbija demokratska zemlja

Na Međunarodni dan parlamentarizma, Srbija već tri meseca čeka da se završi izborni proces i formira vlast u zemlji.

Na jednom biračkom mestu u Velikom Trnovcu sa oko 1.000 glasača, izbori se ponavljaju peti put, iako se u celoj zemlji glasalo još 3. aprila.

„Mislim da će naredna skupština biti mnogo reprezentativniji saziv i ogledalo volje naroda nego prethodna“, kaže Odalović.

„Razlog je jasan: poslednje izbore opozicija nije bojkotovala kao one pre njih.“

Da li je skupština ogledalo naroda?

Svaki drugi glasač u Srbiji na izborima za parlament zaokružuje redni broj liste samo na osnovu lidera stranke ili koalicije, uopšte ne znajući ko su kandidati za poslanike, pokazala su istraživanja Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSid).

Na izborima za narodne poslanike u Srbiji ne bira se političar ili kandidat imenom i prezimenom: stranke ili koalicije koje se kandiduju biraju poslanike iz sopstvenih redova, a neki od njih mogu posle izbora da odustanu od poslaničkog mesta, pa da na ta mesta dođu drugi kandidati.

„Čak 60 odsto ljudi u Srbiji smatra da je ovakav način izbora poslanika veliki problem“, kaže Bojan Klačar, direktor Cesida, za BBC.

„Misle da bi bilo bolje da građani imaju opciju da upoznaju i glasaju za svoje narodne poslanike.“

• Šta su promenili izbori u Srbiji
• Koliko su se naprednjaci promenili od dolaska na vlast
• Koja li je tajna političke dugovečnosti socijalista

Zatvorene liste, koje podrazumevaju da upravo stranka bira listu poslanika, a ne direktno birači, smatra Klačar, „smanjuju poverenje u stranke i u izabrani parlament“.

Ovakav sistem se naziva proporcionalni, a u Srbiji se bira 250 poslanika na četiri godine.

„To je prokletstvo zatvorenih izbornih lista“, dodaje on.

„Ono urušava komunikaciju između birača i njihovih predstavnika, centralizuje proces odlučivanja i degradira internu demokratiju u strankama.“

Iako skupština u Srbiji predstavlja vrhovnu zakonodavnu vlast, što znači da joj je jedan od glavnih poslova da donosi zakone u zemlji, istraživanja Cesida su pokazala da birači misle da „parlament postoji reda radi, a da se zakoni donose na nekom drugom mestu“.

„Poslanici služe stranačkim, a ne interesima naroda“, veruju ispitanici.

Pored donošenja zakona, parlament i usvaja i menja Ustav države, bira vladu, najvišu izvršnu vlast u zemlji, ali i imenuje i razrešava sudije Ustavnog suda, kao i guvernera Narodne banke Srbije.

Izvršna vlast u Srbiji:

Ipak, za Endija Vilijamsona, britanskog stručnjaka za parlamentarizam, „skupština ni danas nema alternativu“.

„Skupština u Srbiji možda nije idealna, ali je ključna za osnaživanje demokratije“, dodaje Vilijamson.

„Svaka skupština postoji ne da bi poslanici samo štitili prava i interese sopstvenih stranaka, već i da bi slušali jedni druge i došli do minimalnog konsenzusa, koji je ključ za demokratiju.“

Zato, smatra Vilijamson, u novom sazivu srpske skupštine, u kojem osetno veći deo mandata u odnosu na prethodni imaju i opozicione stranke i koalicije, opozicija ne treba samo da razmišlja kako da kritikuje vlast za poslaničkim klupama.

„U trenutku kada se donose krupne političke odluke, kao što je to slučaj sa Srbijom, stranke u skupštini treba da ostave politički teret iza sebe i da što više sarađuju“, kaže on.

• Dug put od Sporazuma do EU: Gde je zastoj na Balkanu i zašto opada podrška učlanjenju Srbije
• „Poslednji voz za Evropu“: Hoće li rat u Ukrajini približiti Srbiju EU

Parlament je institucija koja, kaže Vladimir Bilčik, poslanik Evropskog parlamenta i izvestilac za Srbiju, „gura političare ka kompromisima“.

„Bez funkcionalnog parlamenta, demokratija u Srbiji neće postojati“, dodaje.

O položaju parlamenata u savremenim demokratijama i Srbiji 27. juna 2022. godine su raspravljali učesnici konferencije Demokratija: Minimalni konsenzus, koje je okupila nevladina organizacija Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta).

Za Andrea de Muntera, koji radi u stručnoj službi Evropskog parlamenta za proširenje i zapadnu Evropu, „skupština se u Srbiji percipira kao dosadna“.

„Ipak, parlamentarni sistem omogućava razvoj političke kulture koja izbegava govor mržnje, a čuli smo ga u mnogim skupštinama“, objašnjava Munter.

„Uloga poslanika nije samo da pritisnu dugme po nalogu stranke, već da doprinesu usklađivanju mišljenja.“

Parlamentarizam u Srbiji:

Poverenje u parlament

• U parlament u Srbiji u poslednjih deset godina verovalo je od četvrtine do trećine ljudi;
• Od 1990. godine, samo je dva puta poverenje u parlament bilo veće od nepoverenja – početkom 2001, nakon što je smenjen Slobodan Milošević, nekadašnji predsednik Jugoslavije i lider Socijalističke partije Srbije, i sredinom 2013. godine, nakon što je vlast u Srbiji preuzela koalicija oko Srpske napredne stranke.

Izvor: Cesid

Od kneževine do korone: Koliko su se parlamenti menjali

Parlamentarizam u Srbiji u nekoliko razdoblja je gubio na značaju ili je potpuno nestajao sa političke scene u državi.

Prvi zakon o Narodnoj skupštini u Srbiji donet je još sredinom 19. veka, a 1918. godine, stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, prestala je zakonodavna funkcija svih narodnih predstavništava.

I tokom perioda komunizma i Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, kad je na čelu zemlje bio Josip Broz Tito i samo jedna stranka, Komunistička partija Jugoslavije, formira je Antifašistička narodno-oslobodilačka Skupština Srbije.

Ipak, poslanike nije birao narod, već su delegirani iz redova narodno-oslobodilačkih odbora, koje je birala stranka.

Tek 1990. godine počelo je višestranačje u Srbiji.

„Otežavajuća okolnost za Srbiju je i to što Srbija ima jedan ogroman prekid u demokratskom funkcionisanju institucija, zbog 45 godina socijalizma, pa i skupštine i bez demokratskih izbora“, kaže Klačar.

„Ako se uzme u obzir da je i prva decenija parlamentarizma (1990-2000) prošla u nedemokratskom okruženju, onda Srbija faktički ostaje na nešto više od dve decenije demokratskog (uz brojna ograničenja) konzumiranja političkih institucija.“

Kako je nastao prvi parlament na svetu?

• Prva skupština na svetu, nazvana Alting, osnovana je na Islandu oko 930. godine u nacionalnom parku Tingvelir;
• Pored prirodne stene, u blizini glavnog grada Rejkjavika, označena je i Stena zakona, na kojoj su najmoćniji lideri ostrva donosili zakone i odluke;
• Svi slobodni ljudi su mogli da prisustvuju saborima, poput zanatlija, farmera, putnika;
• Dok je trajala skupština, u blizini su napravljeni logori za sve učesnike;
• Prema jednom predanju, Alting je 1000. godine proglasio hrišćanstvo zvaničnom religijom na ostrvu.

*Izvor: Britanika

Poslednje tri godine parlamentarizma u Srbiji obeležila je i pandemija korona virusa.

Za vreme kovida, smatra Klačar, „skupština je ostala na margini, i ne samo u Srbiji“.

„Odluke su morale da se donose brzo i efikasno, a plenumi kao esencija parlamenata dugo vremena uopšte nisu bili mogući zbog fizičke distance“, kaže on.

Tako su tokom prvog talasa epidemije odluke o merama u borbi protiv korona virusa, zatvaranju ljudi u kućama na 84 sata, kao i uvođenju vanrednog stanja, donošene mimo parlamenta.

Zato je u aprilu 2020. godine reagovao i Evropski parlament, a Tanja Fajon, tadašnja predsedavajuća Delegacije Evropskog parlamenta za Srbiju, pozvala je vlasti na Zapadnom Balkanu da osiguraju ustavnu ulogu parlamenta u nadgledanju mera za borbu protiv korona virusa.

„Suspenzija demokratije nije opcija u ovim teškim vremenima“, napisala je Fajon na Tviter nalogu.

I posle prvog talasa pandemije, kada je skupština počela da radi, „Srbija je došla u situaciju da u parlamentu nema prostora za razgovor i velike teme“, kaže Veljko Odalović.

„To je nedopustivo i moramo to da promenimo“, kaže on.

„Skupština mora da vrati kredibilitet, pogotovo po pitanju zakonodavne uloge.“

Srbija mora da dođe u situaciju, kaže Odalović, da se „predsednik države trese od skupštine jer mu je jako važno da li će neki zakon da prođe.“

Posle dve i po godine od izbijanja pandemije, skupština u Srbiji, ali i drugim delovima sveta, kaže Vilijamson, morala je da se promeni.

„Parlamentarci su morali da počnu brže da reaguju i da donose onlajn odluke“, kaže on.

„Tokom stresnih perioda, ljudima su potrebna konkretna rešenja, a parlamenti su konačno morali da počnu da veruju u tehnologiju i da ne obavljaju sve razgovore uživo.“

Prema Vladimiru Bilčiku, činjenica da parlamentarci nisu dugo mogli da se okupljaju veoma je otežalo donošenje odluka.

„Ključne odluke i dalje mogu da se donesu samo u direktnom odnosu ljudi, ali smo u koroni naučili da pripremni razgovori mogu da se obave i onlajn“, dodaje on.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]