registar Ne zovi me — Neželjeni pozivi trgovaca uskoro će biti prošlost ili ipak ne?

U pola osam ujutru zvoni fiksni telefon.

Miloš Nikač, penzioner iz Beograda, podiže slušalicu i sa druge strane čuje mlađi glas koji ga pita da li ima nekoliko minuta jer je algoritam izabrao baš njegov broj i imaju „sjajnu ponudu“ samo za njega tog dana.

„Jednom nedeljno me zovu i nude da dođem na neku prezentaciju na kojoj ću dobiti vaučer za neki proizvod, ali da moram da platim učešće“, kaže Nikač za BBC na srpskom.

Njegov odgovor je uglavnom „hvala, ne treba mi“, ali ponekad mora da bude manje ljubazan prema telefonskim prodavcima, naročito kada zovu ujutru ili tokom popodnevnog odmora.

Ovakvi pozivi su česti, naročito ih dobijaju penzioneri, ali ne znači da je uvek neka prevara u pitanju, kaže Dejan Gavrilović iz organizacije za zaštitu potrošača Efektiva za BBC na srpskom.

„Važno je reći da brojeve telefona građana ovakvi trgovci nalaze u javno dostupnom imeniku ili po preporuci“, navodi on.

Zakonom o trgovini iz 2019. godine, telefonska prodaja je prepoznata kao jedan od oblika prodaje na daljinu, dok Zakon o zaštiti potrošača iz 2021. nudi mogućnost da građani budu izuzeti od ovakvih poziva.

Registar „Ne zovi me“ zamišljen je kao baza brojeva telefona onih ljudi koji ne žele da primaju ovakve pozive, a Zakonom je trgovcima zabranjeno da sa njima kontaktiraju.

Međutim, za sad ovaj registar postoji samo na papiru, a krajnji rok za formiranje baze korisnika je septembar 2023. godine, navode iz Ministarstva trgovine u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Republička agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) biće nadležna za vođenje i ažuriranje registra, a iz ove agencije za BBC na srpskom u pisanom odgovoru navode da je završena javna nabavka softvera za bazu korisnika.

„Ugovor sa firmom koja je dobila posao potpisan je početkom ove godine i planirano vreme realizacije ugovora je šest meseci“, navode iz Ratela.

Potrošači, ipak, i dalje ne znaju mnogo o registru „Ne zovi me“.

„Sigurno ću se prijaviti u taj registar samo da ne primam više takve pozive“, kaže Miloš Nikač.

Ovakvi registri već nekoliko godina postoje u Hrvatskoj i Crnoj Gori.

Da li je moguća zaštita od neželjenih poziva trgovaca?

Telefonska prodaja jedan je od prepoznatih vidova trgovine i zakon je dozvoljava.

Zaposleni u pozivnim (kol) centrima iz baze telefona zovu građane i nude im robu ili usluge.

Tačan broj ovakvih pozivnih centara novinari BBC na srpskom nisu mogli da utvrde, ali uvidom u sajt koji objedinjuje oglase za posao koji su objavljeni na platformama utvrdili su da je u njima otvoreno više od 400 radnih mesta.

Međutim, iako je ovakav način poslovanja dozvoljen u Srbiji, mnogi građani se žale na ovakve pozive.

Protiv njih, moći će da se bore upisom u registar „Ne zovi me“ putem aplikacije, elektronskom poštom ili podnošenjem zahteva lično u poslovnici operatora fiksne telefonije.

Ovaj sistem je Ministarstvo trgovine najavljivalo od 2019. godine, kada je u proceduri bio Zakon o zaštiti potrošača, ali do danas nije zaživeo.

U praksi to izgleda ovako: četiri firme koje nude usluge fiksne telefonije u Srbiji prijavljivaće korisnike koji žele da budu upisani u registar Ratelu koji će ažurirati bazu podataka.

Firme koje se bave trgovinom na daljinu, kako Zakon prepoznaje ove trgovce, imaće pristup bazi podataka koja sadrže brojeve telefona onih ljudi koji ne žele da primaju njihove pozive.

„Ukoliko trgovac ipak pozove, potrošač može da ga prijavi nadležnoj tržišnoj inspekciji, i zaprećena je kazna od 30.000 do 50.000 dinara.

„Kao dokaz o neželjenom pozivu, potrošač može da koristi listing poziva kako bi dokazao da ga je trgovac pozvao iako je njegov telefonski broj upisan u registar“, navodi Ministarstvo trgovine u pisanom odgovoru.

Međutim, Dejan Gavrilović iz udruženja za zaštitu potrošača Efektiva kaže da je i pre donošenja zakona i najave ovog registra, u Zakonu u trgovini prepoznata „nasrtljiva poslovna praksa“.

„Nasrtljivo poslovanje postoji u situacijama kada se na osnovnu činjeničnog stanja može utvrditi da postoji uznemiravanje, prinuda (to znači i fizičku prinudu) ili nedozvoljeni uticaj kojima se narušava sloboda izbora potrošača (član 24)“, navodi se na sajtu Sektora za zaštitu potrošača Ministarstva trgovine.

Iz Ministarstva trgovine kažu da podzakonski akt još nije donet „zbog složenog tehničkog aspekta funkcionisanja ovog registra“ i da će se do septembra 2023. steći uslovi za to.

Do uvođenja ovog registra, Dejan Gavrilović iz Efektive savetuje da oni koji ne žele ništa da kupe putem telefonske prodaje direktno kažu pozivaocima da nisu zainteresovani.

„Moraće da prestanu da vas zovu, a vi možete na osnovu nasrtljivog poslovanja da ih prijavite tržišnoj inspekciji ako to nastave da rade“, ističe on.

Kako je u susedstvu?

U Hrvatskoj je ovakav registar uveden Zakonom o zaštiti potrošača 2015. godine.

Svako ko želi da njegov broj bude izuzet od poziva telefonskih trgovaca posebnim obrascem prijavljuje sopstveni broj operatoru fiksne telefonije koji ga prosleđuje Hrvatskoj regulatornoj agenciji za mrežne delatnosti (HAKOM) i upisuje se u registar.

Ukoliko, ipak, dođe do neželjenog poziva, potrošači na osnovu listinga mogu da se žale inspekciji.

U Crnoj Gori je ovakav sistem uveden 2018. godine, a potrošači mogu na identičan način da se zaštite od neželjenih poziva.

U obe zemlje moguće je ispisivanje iz ovog registra, što znači da se daje saglasnost za pozive trgovaca, a to je predviđeno i zakonom u Srbiji.

Učestali pozivi koji uznemiravaju i zakonski određen način trgovine

Iskustvo Miloša Nikača sa telefonskom prodajom ima i Miroslav Stevanović, penzioner iz Niša.

„Barem jednom mesečno su me zvali i nudili su mi jastuke i neke prostirke sa magnetima, ali mi je bilo sumnjivo“, kaže Stevanović za BBC na srpskom.

„Rekao sam im da mi nije potrebna pomoć u kupovini i da pratim cene takvih proizvoda u prodavnicama i da me ne zovu više.“

Od tada, kaže, nije dobijao pozive te firme, ali često su ga zvali iz drugih sve dok nije odjavio fiksni telefon, kako kaže, iz drugih razloga.

„Sada nemaju moj broj mobilnog, a i takvi brojevi nisu javno dostupni, pa ne mogu da me zovu“, kaže ovaj niški penzioner.

Čak i da neko kupi proizvod putem telefonske prodaje, moguće je dobiti novac natrag, kaže Dejan Gavrilović iz Efektive.

„Ovaj način prodaje je trgovina na daljinu i, ukoliko nije u pitanju prevara, građani mogu da vrate robu i traže novac u roku od 14 dana, kao što je i predviđeno zakonom.“

Gavrilović kaže da su pozivi učestali i da im se redovno javljaju deca i unuci penzionera za savet i pomoć kada njihovi stariji ipak kupe neki proizvod.

Gordana Anđelković, penzionerka iz Niša, kaže da je često dobijala pozive sa ponudama trgovaca, ali da ih je odbijala.

„Jednom su mi ponudili popust na jastuke, pa sam rizikovala i naručila za unuka i njegovu porodicu, a kada je došao paket – zaista je bila ta firma iz koje su tvrdili da zovu“, kaže Anđelković.

Prijatno iskustvo sa telefonskom prodajom ima i Miloš Nikač koji je tako prihvatio ponudu ugradnje filtera za vodu.

„Zvali su me iz neke firme i rekli da imaju dogovor sa opštinom u kojoj živim i to je jedini put da sam prihvatio, ali ne kajem se.“

Ipak, sve troje penzionera saglasni su da bi upisali u registar „Ne zovi me“, kako ne bi primali takve pozive.

Šta je Svetski dan potrošača?

Od 1983. godine 15. mart se obeležava kao Svetski dan potrošača.

Ovaj datum je uzet kao sećanje na usvajanje seta zakona tog datuma 1962. godine, navodi se na sajtu projekta američkih predsednika.

Tog dana je tadašnji predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džon F. Kenedi predložio usvajanje četiri prava potrošača:

Pravo na bezbednost;
Pravo da potrošač bude informisan;
Pravo na izbor;
Pravo da potrošač bude saslušan.

Od kako su Ujedinjene nacije ustanovile Svetski dan prava potrošača, svake godine se ovaj dan obeležava na određenu temu kako bi se skrenula pažnja na neki od problema.

Ove godine tema Svetskog dana prava potrošača je „Tranzicija ka čistim izvorima energije„.

Pogledajte i video: Original ili kopija – kako „namirisati“ kopiju patika