„Kad sam prvi put video ‘super kljovaša’, bio sam zadivljen i osetio sam veliko strahopoštovanje. Bila je to neverovatna lepota. Bio je to jedan veoma poseban trenutak“, kaže Nik Holer.
On je pilot za fondaciju Cavo, koji radi na očuvanju „super kljovaša“ – slonova čije su kljove, kao kod davno izumrlih mamuta, toliko duge da se vuku po zemlji.
„To je jedan od onih trenutaka kad se osećate sićušno dok gledate tu prelepu životinju koja može da se pohvali prelepom slonovačom.“
Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN) kaže da je u divljini ostalo samo još oko 415.000 afričkih slonova (pored još oko 50.000 azijskih), ali su samo dvadesetak od tih preostalih životinja „super kljovaši“.
- Da li slonovi i ljudi mogu da žive zajedno u gradovima
- Slonovi kao mega baštovani u borbi protiv klimatskih promena
- Kakve tajne tate slonovi prenose mladuncima
- Naučnici hoće da ožive mamute da se bore protiv klimatskih promena
Na Svetski dan slonova (12. avgust), bavimo se pitanjem zašto je opstanak ove male grupe slonova toliko važan.
Spori i pitomi
Holer je prvi put video „super kljovaša“ pre oko četiri godine dok je putovao automobilom u nacionalnom parku Cavo u Keniji.
„Sećam se toga vrlo živo, našao sam se u neposrednoj blizini slona sa veličanstvenom slonovačom. Čim ugledate ‘super kljovaša’, odmah vam bude jasno da se radi o veoma posebnom slonu.
„Oni su retki i moramo da ih zaštitimo.“
Slon je bio sam i kretao se sporo.
„Bio je pitom i pristupačan.“
Svi „superk kljovaši“ su imenovani.
Holer je kasnije saznao da se slon kog je video u senci drveta zove Lugard.
„Lugard je danas veoma slavan. On je ogroman i spektakularan slon“, kaže Holer uzbuđeno.
Slonovi sa imenima
Lugard je jedan od devet „super kljovaša“ koji su preostali u prostranstvima parka od 42.000 kvadratnih kilometara.
Holer misli da je na svetu ostalo svega dvadesetak slonova sa tako velikim kljovama.
„Prosečna dužina kljova afričkog slona je dva metra i on teži 23 kilograma, dok ‘super kljovašima’ kljove mogu da izrastu i do tri metra u dužinu i da teže više od 50 kilograma“, kaže Holer.
Kao što možete da zamislite, potrebno je mnogo vremena da izrastu takve kljove.
Većina „super kljovaša“ starija je od 50 godina.
„Prosečan životni vek slona u divljini je oko 60 godina, tako da se može reći da se oni približavaju kraju prirodnih života“, kaže Holer.
Nekim ženkama slonova, poznatim kao „krave“, takođe rastu kljove koje su duže nego obične, mada one ne dodiruju zemlju.
Nacionalni park Cavo trenutno ima najmanje pet takvih slonica.
„Imamo i 27 ‘super kljovaša’ u nastanku. Oni imaju velike kljove, ali ne toliko velike kao kod ‘super kljovaša’. Ako dobiju vremena i prostora, mogli bi i oni da postanu ‘super kljovaši'“, kaže Holer.
Super kljovaši mogu da se nađu i u susednom rezervatu Amboseli, kao i u Bocvani i Tanzaniji.
- Ubijani zbog kože – smrtonosna trgovina azijskim slonovima
- „Muče slonove do smrti, a onda rone krokodilske suze“
- „Zbog pandemije sam morao da prodam slona“
Pretnja od lovokradica
Slonovi koriste kljove za kopanje, dizanje predmeta, ljušćenje kore sa drveća i za borbe sa drugim slonovima kako bi uspostavili dominaciju.
„Možete da vidite u krdima slonova da ‘super kljovaši’ definitivno uživaju mnogo veće poštovanje od bilo kog drugog slona. Na osnovu onoga što sam video, oni su vođe čopora“, kaže Holer.
I mužjaci i ženke afričkih slonova imaju kljove.
Ali istraživanje Univerziteta Prinston u SAD pokazalo je da mnoge ženke slonova ostaju bez kljova iz evolutivne reakcije na intenzivan lov koji je desetkovao slonovsku populaciju na mnogim mestima.
Veliki kljovaši oduvek su bili mete lovokradica i lovaca na trofeje.
„Super kljovaš“ po imenu Satao 2 ubijen je 2017. godine u parku Cavo.
Od tada je nadzor sa zemlje i iz vazduha pojačan, ali ove životinje niti su obeležene radio predajnikom niti se prate sve vreme.
U aprilu ove godine, jedan lovac na trofeje platio je 50.000 dolara da ubije najvećeg „super kljovaša“ u Bocvani.
„Super kljovaši“ mogu da se nađu samo u ograničenim prostranstvima, tako da bi evolucija veoma dugih kljova mogla da zavisi od gena, kaže Holer.
Zaštita budućnosti
„Verujemo da je u pitanju genetika. Veoma je važno zaštititi njihov genski fond i omogućiti im da se razmnožavaju što je više moguće.
„Imamo više od dvadesetak novih ‘super kljovaša’ u nastanku za koje verujemo da su potomci prethodnih ‘super kljovaša'“, kaže Nik.
Holer nadleće ogromna prostranstva da bi pazio na lovokradice.
„Veliko je zadovoljstvo videti te slonove u divljini. Moramo da damo sve od sebe da ih zaštitimo kako bi naša deca i njihova deca imala priliku da vide slonove koji nose tako veličanstvene kljove.“
Video koji će vam se dopasti: Kako slonovi dremaju
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
