Pre više godina, dok se vozio po uskoj brdovitoj stazi u Indiji, Tarš Tekaekara je video velikog muškog slona bez kljova kako ide pravo na njega.
„Nije bilo mesta da se okrenem, pa sam zaustavio kola, izašao i krenuo da trčim nazad“, kaže za BBC Tekaekara.
„Ako priđete veoma blizu slonu, on će nasrnuti na vas, a ako ste u vozilu, izvešće fingirani juriš.“
- Otkrivene tajne komunikacije među gorilama
- Plivanje sa polarnim medvedima – fotograf koji je ostvario „ludi san“
- Zašto ova ptica dobija najviše lajkova na Instagramu?
Ali lokalna deca, koja su u to vreme hodala kraj puta, počela su da se smeju njegovoj panici.
„Rekla su: ‘Ne boj se, ovaj slon je kao krava. Dolazi da pije vodu i neće te povrediti.'“
I bila su u pravu.
Na veliko Tekaekarino iznenađenje, slon ga je ignorisao i nastavio dole ka pojilištu.
Tekaekara, koji je istraživač slonova, i već je radio u šumskom gazdinstvu Gudalur u južnoj Indiji (gde je došlo do ovog susreta), pomislio je da je takvo ponašanje u najmanju ruku čudno i želeo je da zna više o njemu.
Slonovi dolaze u grad… I ostaju
Tekaekara je naknadno otkrio da su meštani ovog divljeg slona nazvali Ganesan. (Očigledan izbor, pošto je u hinduističkoj mitologiji Ganeša ime boga sa glavom slona).
U mnogim delovima sveta, slonovi često ulaze u naselja ljudi u potrazi za hranom i vodom.
Obično se vrate u šumu posle nekoliko dana.
Ali u južnoj Indiji, mnogi divlji slonovi poput ovoga počinju da se prilagođavaju životu uz ljude i zapravo se odlučuju da provedu veći deo godine u gradovima nadomak oblasti sa velikim šumama.
U gradu Gudaluru i obližnjim selima živi više od 250.000 ljudi.
Oblast pod šumom od 500 kvadratnih kilometara ispresecana je plantažama čaja i kafe, i dom je za oko 150.000 divljih slonova.
Neki od slonova su toliko naviknuti na život u urbanoj sredini da čak i kad se aktiviraju petarde u njihovom prisustvu ili počnu da lupaju bubnjevi nedaleko od njih, slonovi poput Ganesana nikad ne krenu da jurišaju ili napadaju.
„To je bilo protivno svemu što sam znao“, prisetio se Tekaekara.
„On nije pribegavao uobičajenom ponašanju koje se svodi na sučeljavanje ili beg.“
Praksu pripitomljavanja ili obučavanja divljih slonova osuđuju razne grupe za zaštitu životinja, ali to se i dalje dešava u mnogim zemljama širom sveta.
Ovaj proces zahteva mnogo meseci i može da uključi stavljanje slonova u izolaciju i mučenje dok „ne nauče da slušaju svoje čuvare“.
Međutim, Tekaekarino otkriće kao da je govorilo da su divlji slonovi sposobni da sami od sebe nauče da koegzistiraju sa ljudima.
- Ženka belog nosoroga prevalila dalek put zbog ljubavi
- Traženje utočišta za kita proglašenog ruskim špijunom
Piju iz rezervoara i kradu hranu, ali nikog ne povređuju
Kao glavni istraživač Gudalurovog projekta posmatranja slonova, Tekaekara je odlučio da prouči sve slonove u oblasti i završio sa profilisanjem 90 divljih slonova, uključujući petoricu koji su već živeli sa ljudima.
Studija je pokazala da su oni koji su potražili utočište u gradu uvek stariji mužjaci i saznao je kako su uspeli da prežive i da dođu do hrane i vode.
„Tri godine smo pratili Ganesana. Nikad nije ušao u šumu. Sve vreme je provodio među ljudima.“
„Redovno je spavao kraj puta. Viđen je kako zavlači surlu u autobuse i ponekad razbija vetrobransko staklo. Napao je i nekoliko tuk tuka.“
Ganesan je takođe naučio da uzima vodu iz rezervoara u dvorištima kuća.
Ponekad je ometao rad na plantažama čaja, zaustavljao saobraćaj i uzimao voće i povrće od prodavaca, ali ne bi nikoga povredio.
Gudalurska oblast je sastavni deo Rezervata biosfere Nilgiris koji se prostire u tri države.
Tamošnje šume dom su za više od 6.000 azijskih slonova.
Talasasti pejzaž takođe ima bogatu populaciju tigrova i spada među dobro zaštićena staništa divljih životinja u Indiji.
Tekaekar procenjuje da u južnoj Indiji ima više od 20 divljih slonova koji žive u gradovima.
Jedan takav je Rivaldo, koji se nastanio u slavnoj brdskoj stanici Uti.
- Da li je Rani najmanja krava na svetu
- Borba za opstanak – tasmanijski đavo zbrisao koloniju pingvina
Video snimak Rivalda kako otima birjani sa piletinom od neke osobe i jede ga postao je viralan, što je zaintrigiralo mnoge ljude.
Ali kao istraživač slonova, Tekaekan je mogao lako da razluči šta se tu desilo.
„Slonovi praktično obožavaju pirinač i so. Pile se tu našlo slučajno“, kaže Tekaekar. Slonovi su, inače, biljojedi.
Divlji slonovi provode najviše vremena u potrazi za hranom i vodom.
Tekaekar kaže da u urbanom okruženju oni dođu do onoga što im treba za manje od dva sata.
„Kad se hrane žitaricama i kuvanom hranom, kalorijska vrednost je veoma visoka. Zato ne moraju da jedu mnogo.“
Loša strana je što hrana ima nisku hranljivu vrednost i ukida potrebu za dugim putovanjima.
„Stoga oni sede mirno veći deo dana i ne vežbaju. Zato su ovi slonovi mnogo veći.“
- Krdo slonova već godinu dana šeta Kinom – naučnici zbunjeni
- Beo zoo vrt napunio 85 godina – upoznajte najmlađe stanovnike
I ljudi moraju da se prilagode
Tokom godina, meštani su shvatili da, da bi život uz slonove funkcionisao, i oni moraju da se prilagode, baš kao i slonovi time što neće jurišati na ljude.
Bardan je jedan od većih slonova koji može da se vidi u urbanom okruženju.
On redovno dolazi u Torapali, gradić u Gudaluru, kako bi posetio jedan restoran, koji sada ostavlja ostatke hrane posebno za njega.
„Vlasnici restorana za njega ostavljaju svoje otpatke od povrća i listova banana (hrana se u restoranima u južnoj Indiji redovno služi u listovima banane).“
Tekaekara se seća kako je video Bardana dok je večerao u restoranu.
„Kad je slon počeo da jede, okupila se gomila ljudi. Neki su krenuli da ga fotografišu. Jedan mladić se malko zaneo i bukvalno povukao slona za rep da bi uslikao bolju fotografiju.“
Mladić je želeo da se slon okrene i pogleda pravo u aparat.
„Bio sam šokiran. Bilo gde drugde u zemlji ljudi bi poginuli za mnogo manje. Slon je nehajno zamahnuo nogom iza sebe, ali nije mogao da ga dohvati. Samo je nastavio da jede.“
Nije napao ljude. Njegova miroljubiva priroda obezbedila je Bardanu reputaciju „dobrog dečaka“.
Meštani su se ponekad prema njemu ponašali kao prema kućnom ljubimcu i čak počeli da se obraćaju životinji.
Ali dva muška mladunca slona uskoro su mu se pridružili i situacija se promenila.
Te životinje su razbijale rešetke na prodavnicama i izloge kako bi uzimale voće i povrće.
Za razliku od Bardana, mladunci slonova redovno su kidisali na ljude i stvarali paniku i strah.
- Ima li spasa za dva preostala severna bela nosoroga
- „Ružičasti i punački“ – mladunci pande rođeni u zoološkom vrtu u Francuskoj
Neće da ode
Šumarska služba u ovoj oblasti strahovala je da će biti ljudskih žrtava ako se divlje životinje odluče na juriš i zato je u slučaju Rivalda više puta pokušala da ga vrati u šumu.
Rivaldo je počeo da se vraća u Uti „kad je neko krenuo da ostavlja džekfrut za slonove“, objašnjava Tekaekara.
Rivaldo je odbijao da ode čak i kad bi pojeo voće.
Vlasnici jednog odmarališta potom su počeli da ga hrane, pretvorivši ga u turističku atrakciju, ali njemu izgleda to nije smetalo i čak je počeo da sarađuje.
Tokom godina, izgledalo je kao da su i slonovi i meštani prestali da strahuju jedni od drugih.
Šumska služba se, međutim, plašila da bi slonovi jednog dana ipak mogli da nasrnu na ljude i zato su uporno pokušavali da ih vrate u šumu koristeći druge „obučene slonove“, uhvativši Rivalda i pustivši ga duboko u šumi.
Ali životinja je u roku od 24 sata prepešačila 40 kilometara i vratila se nazad u grad.
Tekaekara kaže da ovaj svraća u grad oko 15 godina i da je među prvima koji je počeo da živi sa ljudima.
Divlje životinje zaista ubijaju ljude
U poslednjih osam godina, u šumskom gazdinstvu Gudalura slonovi su ubili 75 ljudi, ali za samo jednu smrt bio je optužen „urbanizovani slon“.
Taj slon (Džejms Loriston) još uvek živi sa ljudima, kaže Tekaekara, a to je zato što su ljudi to doživeli kao nesrećan slučaj, a ne kao namerno ubistvo.
„Čak i kad meštane ubiju divlji slonovi, ljudi se ne iskaljuju na gradskim slonovima. Oni znaju da su ti slonovi miroljubivi.“
U budućnosti sve više slonova i ljudi koji žive zajedno
Indija ima oko 27.000 slonova od kojih mnogi žive izvan zaštićenih šuma.
Tekaekara smatra da će način na koji se životinje i ljudi prilagođavaju jedni drugima povećati šanse za opstanak vrste.
„Biologija pretpostavlja da se vrsta ponaša na određeni način.
Ali sada moramo da proučavamo ličnosti pojedinačnih slonova da bismo saznali nešto više o njima. I to sada zaista počinje da se dešava.“
Istraživač koji se obrazovao na Oksfordu nada se da će njegov projekat olakšati da se identifikuju slonovi koji prave probleme i pomoći prilikom konzervacije.
On primećuje jasan obrazac sa sve više i više slonova koji napuštaju šume da bi živeli sa ljudima i predviđa da će se taj trend nastaviti.
„Sada u naseljenim područjima imamo krdo od tri slona, uključujući dve ženke i mladunče.“
„Matrijarsi ne mogu da budu toliko miroljubivi zato što moraju da štite svoje mladunce. A opet ih viđamo kako i one žive miroljubivo kraj puta.“
Za sada su ovi „urbanizovani slonovi“ osvojili srca mnogih meštana.
Nažalost, Ganesan, onaj prvi slon kog je Tekaekara sreo na toj uzanoj brdskoj stazi pre onoliko godina, uginuo je od posledica pada.
Nakon što je Ganesana sahranila šumarska služba, meštani su odlučili da održe posmrtnu ceremoniju njemu u čast, kako bi iskazali ljubav prema životinji koja je živela sa njima više od osam godina.
Pogledajte video o krdu slonova koje luta gradovima na jugozapadu Kine
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
