Oko polovini svetskog stanovništva preti rizik od smrtonosnih bolesti zato što nemaju pristup sanitarnim toaletima, podaci su Ujedinjenih nacija (UN).
Usled loših sanitarnih uslova, dešava se da otpad zagadi pijaću vodu, što vodi do pojave kolere i drugih smrtonosnih bolesti.
Dok su pojedine zemlje, kao što je Indija, uspele da unaprede sanitarne uslove, klimatske promene stvaraju dodatne izazove u raznim delovima sveta.
Ujedinjene nacije su 2013. godine proglasile 19. novembar za Svetski dan toaleta, kako bi skrenule pažnju na globalnu higijensku krizu.
- Ko je bio indijski „Čovek toalet“
- Život za vodu: Indijka ušla u dubok bunar da utoli žeđ
- Zašto trošimo toliko vode
Deca u zonama sukob imaju triput veće šanse da izgube život usled bolesti koje su povezane sa lošim higijenskim uslovima, nego od nasilja, upozorava UNICEF.
Procenjuju da oko 400.000 dece mlađe od pet godina – oko 1.000 dnevno, svake godine premine od bolesti koje bi mogle biti sprečene kada bi više ljudi imalo pristup bezbednoj vodi za piće i boljim sanitarnim uslovima.
Oko polovine devojčica širom Afrike odustaje od školovanja zato što nemaju pristup toaletima, što povećava rizik od seksualnih napada.
„Za napredak je neophodno prevazići predrasude u vezi sa ovom temom, zato što se radi o fundamentalnoj usluzi, od koje svakodnevno zavisi zdravlje svih nas“, kaže Kejt Medlikot, stručnjakinja Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za sanitaciju i upravljanje otpadom, za BBC.
Sa najvećim izazovima suočene su zemlje Podsaharske Afrike, Južne Azije i Okeanije, podaci su UN-a.
Vršenje nužde na otvorenom
Broj ljudi širom sveta, koji vrše nuždu na otvorenom, u poslednje dve decenije smanjio se za više od dve trećine.
Međutim, za oko 419 miliona ljudi, priroda i javna mesta je i dalje su jedini dostupan „toalet“, upozoravaju iz SZO.
Nigerija, najmnogoljudnija zemlja Afrike je u svetskom vrhu – 46 miliona ljudi, što je oko 23 odsto stanovništva te zemlje, vrši nuždu na otvorenom.
„Uz ovako lošu statistiku, iskorenjivanje ove prakse u Nigeriji pretvorilo se u pitanje nacionalnog dostojanstva“, kaže za BBC Kolavole Banvo, programski direktor međunarodne nevladine organizacije Voterejd Nigerija (WaterAid Nigeria).
Oko 95 miliona Nigerijaca nema pristup osnovnim sanitarnim uslugama, pa se ova zemlja često bori sa epidemijama kolere.
Ova bolest je u mnogim razvijenijim zemljama iskorenjena uvođenjem kanalizacije i sistema za prečišćavanje vode.
Skoro 400 ljudi izgubilo je život tokom poslednje epidemije kolere u Nigeriji, koja je izbila u januaru 2023. godine u državi Borno, na severu zemlje.
Nigerija je postavila cilj da iskoreni vršenje nužde na otvorenom do 2025. godine.
Prema proceni UNICEF-a, potrebno je izgraditi oko 3,9 miliona toaleta, kako bi cilj bio postignut.
U oktobru 2022. godine, država Jigava postala je prva u Nigeriji, koja je uspela da stane na put ovoj praksi.
Gde je Balkan na svetskoj mapi?
Dok polovina svetskog stanovništva živi bez pristupa sanitarnim toaletima, veliki deo Balkana pokriven je kanalizacionom mrežom, podaci su Svetske banke.
U Albaniji, jednoj od najsiromašnijih zemalja Evrope, skoro celokupno stanovništvo ima pristup osnovnim sanitarnim uslugama, što znači da domaćinstva ne moraju da dele toalete.
Oko 56 odsto stanovnika te zemlje imalo je pristup bezbednim sanitarnim uslugama u 2021, pokazuju poslednji dostupni izveštaji.
Ipak, čučavci i poljski toaleti i dalje su stvarnost i u ovom delu sveta, iako predstavljaju rizik po zdravlje, a ovaj problem posebno pogađa decu školskog uzrasta.
- Menstrualno siromaštvo: Koliko su u Srbiji poskupeli ulošci i tamponi
- Jačanje pokreta ljudi koji ne peru odeću
Stotine škole širom Balkana još uvek nema sanitarne toalete, a među drugim problemima su nedostatak sapuna, toalet papira, kao i uslova za održavanje menstrualne higijene.
Procenjuje se da oko 100 škola u Srbiji nema toalet ili su u njima nužnici bez mogućnosti ispiranja, pokazao je poslednji dostupan izveštaj Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ iz 2018. godine.
U Crnoj Gori, većina škola ima tekuću vodu, ali sanitarni uslovi su „na ograničenom nivou“, sa školama koje i dalje imaju čučavce, pokazalo je istraživanje Instituta za javno zdravlje Crne Gore za 2023. godinu.
Pogledajte video: Kako menstrualni ulošci utiču na životnu sredinu
Korak napred
Međunarodne agencije upozoravaju na sanitarnu krizu, ali takođe ističu da se situacija u svetu poboljšava – od 2000. godine do danas, 2,5 milijardi ljudi je dobilo pristup bezbednim higijenskim uslovima.
Nigerija je danas zemlja sa najvećim brojem ljudi koji vrše nuždu na otvorenom.
Pre manje od decenije, to je bila Indija, ali su vlasti ove zemlje uspele da preokrenu situaciju.
U Indiji je 2014. godine živelo 90 odsto ljudi Južne Azije, odnosno više od 600 miliona ljudi, koji su vršili nuždu na otvorenom.
U to vreme, oko petine indijskih škola nije imalo ženski toalet.
Vlasti Indije pokrenule su akciju izgradnje toaleta, koja važi za najmasovniju u svetu – za 60 meseci, izgrađeno je oko 110 miliona toaleta, što može da podmiri potrebe oko 600 miliona ljudi.
Iako je premijer Indije Narenda Modi 2019. godine saopštio je da je vršenje nužde na otvorenom iskorenjeno u ruralnim područjima, UNICEF kaže da na tom planu ima još posla.
Rizici po zdravlje
Iskorenjivanje prakse vršenja nužde na otvorenom je tek prvi korak.
Bangladeš, azijska država od 169 miliona stanovnika, 2015. godine je uspela da stane na put ovoj praksi.
Međutim, bezbedan pristup sanitarnim uslugama danas ima manje od polovine stanovnika ove mnogoljudne zemlje.
„Manje od jednog procenta stanovništva vrši nuždu na otvorenom, ali i dalje zaostajemo na planu higijene“, kaže za BBC Hasin Jahan, programska direktorka Voterejd Bangladeš (WaterAid Bangladesh).
Obavezujući se da postigne ciljeve održivog razvoja UN-a, Bangladeš planira da obezbedi pristup higijenskim uslovima za celokupno stanovništvo do 2030. godine.
Jahan ističe da je za postizanje cilja neophodno boriti se i protiv siromaštva.
Samo u Daki, glavnom gradu Bangladeša, 4,4 miliona ljudi – oko petine stanovnika, živi u takozvanim slamovima, nesanistarnim naseljima.
„Po nekoliko porodica deli jedan toalet, što se smatra nebezbednim, a zbog nedostatka prostora nemaju gde da izgrade pojedinačne toalete za sopstvena domaćinstva“, pojašnjava Jahan.
Rešenje
Sve je teže pronaći rešenja za ove probleme.
Razmere problema su velike, a čini se da je rešenje jednostavno – izgradnja toaleta i kanalizacionih sistema širom sveta.
„Ali, to je samo mali deo rešenja“, kaže za BBC En Tomas, viša savetnica UNICEF-a za sanitaciju i higijenu.
Drugi faktori, kao što su urbanizacija i klimatske promene, otežavaju put ka pronalaženju rešenja.
Tomas dodaje da savremene vrste toaleta, koji nisu povezani sa kanalizacijom, predstavljaju alternativnu, naročito u zemljama koje su pogođene poplavama izazvanim klimatskim promenama.
Toaleti bez cevi i kanalizacije
Jedna od mogućih rešenja su tehnološki napredni toaleti, koji samostalno prerađuju otpad, a ne zahtevaju povezivanje na kanalizacionu mrežu.
Rade na struju, ali ona može da se proizvede uz pomoć solarnih panela.
Ovakvi izumi su od posebnog značaja za zemlje koje imaju problem sa snabdevanjem vodom.
Jedno od troje dece u svetu – oko 739 miliona, živi u delovima sveta gde vlada nestašica vode, navodi se u novom izveštaju UNICEF-a.
Usled klimatskih promena, voda bi u budućnosti mogla da postane još dragoceniji resurs.
Iako toaleti koji koriste malo ili nimalo vode predstavljaju potencijalno rešenje za delove sveta pogođene nestašicama, za sada su skupa investicija.
Stručnjaci kažu da će razvoj ovakvih tehnologija u godinama koje dolaze postati prioritet, jer klimatske promene pogađaju kako siromašne, tako i bogate zemlje.
Pogledajte i ovaj video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
