Svetski dan učitelja i Srbija: Profesija koja opstaje zbog ljubavi

Miljana Filipović, 22-godišnja apsolventkinja Pedagoškog fakulteta u Vranju, jedva čeka da se vrati u školsku učionicu – ovog puta kao učiteljica.

Za ovaj smer se odlučila prvenstveno jer voli decu i učiteljski poziv.

„I deda je bio učitelj i majka i tetka su učiteljice i rade u struci, i zato me to najviše vuklo“, kaže ona za BBC na srpskom.

• Zašto mladi u Srbiji ne žele da postanu nastavnici: „Deca osećaju da to nije cenjena profesija“
• Ovi učitelji đake obrazuju, ali ih i voze u školu i sa njima igraju fudbal
• „Ako ulažete u obrazovanje, nećete morati da ulažete u policiju“ – direktor finskog školskog tela za BBC

Za tu profesiju, međutim, odlučuje se sve manje mladih, a na ovogodišnjem prijemnom ispitu za Učiteljski fakultet u Beogradu, gde primaju 410 brucoša, prijavljeno je samo 295 kandidata.

Učiteljice do posla teško dolaze, plate su niže od prosečnih, škole često ne nude ni osnovne uslove za rad, a kritike na njihov rad su sve glasnije i agresivnije.

„Biti učitelj nekada je bila privilegija i ponos“, dodaje Željana Radojičić Lukić, koja se 2019. našla među 50 najboljih učitelja sveta.

Danas je to mnogo drugačije.

„Verujem da društvo na nas gleda kao na trošak i nesnađene osobe, koje kao takve i ne zaslužuju bolje“, dodaje.

Za Filipović, međutim, ovo je dodatna motivacija.

„Znam da ima sve manje zainteresovanih studenata, ali nije me to demotivisalo, naprotiv, dalo mi je još veću želju da se time bavim, znam da dolazi smena generacija“, kaže ona.

‘Učionica kao maštaonica’: Zašto se učiteljska profesija voli

Željana Radojičić Lukić je u učionicu prvi put ušla 1989. godine u Bosni i Hercegovini.

Jedva je čekala da se počne da predaje jer je o tome sanjala još kao mala.

„Učiteljska profesija je beskrajno lepa, kreativna i opuštajuća za svakog ko je ovo zanimanje izabrao iz ljubavi.

„Pruža mogućnost da izrazimo kreativnost na različite načine. Da budemo uzor nekim malim ljudima, ali i da neprestano učimo“, kaže ona.

Ova učiteljica, koja je dobitnica brojnih nagrada za sopstveni rad, među kojima je i nagrada delegacije Evropske unije u Srbiji 2020, kaže da je na početku karijere učionicu doživljavala kao „maštaonicu“.

„Mislila sam da ste zaštićeni od svega što se dešava oko vas, pošteđeni stresova, konfliktnih situacija i svih onih neprijatnosti koje proživljavaju neke druge profesije.

Danas je učiteljica u školi u Banji Vrujci, u zapadnoj Srbiji.

• Koliko smo (ne)obrazovani
• Ko je čovek koji je u Srbiju doneo besplatne udžbenike
• „Živim u grču“: Zašto se mladi u Srbiji teško osamostaljuju od roditelja

Na drugom kraju zemlje, predsednica Saveza učitelja Srbije Snežana Milojković radi u osnovnoj školi u Velikom Gradištu, mestu na istoku Srbije.

Profesiju kojom se bavi naziva izuzetno odgovornom, zahtevnom, ali i lepom.

Od učiteljskog „pedagoškog umeća i ljubavi prema deci u velikoj meri zavisi ne samo uspeh kakav će imati u mlađim razredima, već i kojim će putem krenuti dalje“, dodaje.

„Da li će deca postati umetnici, lekari često zavisi od učitelja“, kaže Milojković.

„Posao učitelja mora da se voli, da se u učionicu ulazi i izlazi iz nje sa osmehom.“

Sa gotovo istim rečenicama i Milica Kovačević, studentkinja treće godine Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini, opisuje zašto je izabrala baš smer učitelj.

„Da bi neko upisao da bude učitelj ili učiteljica treba da voli rad sa decom i decu.

„Taj posao može biti veoma dinamičan, svakog dana drugačiji i zanimljiv i učitelj ili učiteljica mogu da ispolje kreativnost kroz različite nauke“, kaže 20-godišnja buduća učiteljica.

Kao posebno važan deo zanimanja i ona izdvaja i to što njene kolege usmeravaju decu za život.

„Oni tad već kreću da idu kroz život malo ozbiljnije.

„Može da uključi u nastavu i decu kojoj je potrebna dodatna podrška, što je veoma važno, da i drugi učenici učestvuju u tome, umesto da tu decu šalju u specijalne škole“, napominje Kovačević.

Plata manje i od prosečnih

Prosečna plata u Srbiji 2022. godine je 73.100 dinara mesečno, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Učitelji sa završenim fakultetom koji su razredne starešine zarađuju oko 10.000 dinara manje od tog proseka, rekli su iz Sindikata radnika u prosveti.

Ni tržište rada onima koji školuju najmlađe nije naklonjeno, od kada je 2014. stupila na snagu Uredba o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru kao deo vladinih mera za štednju, podrazumevajući da se u javnom sektoru ne otvaraju nova radna mesta.

Tako učitelji mogu da dobiju posao u školi samo ako neko ode u penziju.

Ipak, propis je takav da će na njegovo radno mesto dođi učitelj koji je proglašen za tehnološki višak na prethodnom radnom mestu.

„Svega dva odsto oglasa i praksi imamo za kandidate koji su završili Učiteljski fakultet“, kaže Miloš Vučetić sa sajta Startuj, koji je deo Infostuda, sajta za zapošljavanje, za BBC.

„Već neko vreme vlada ovaj trend.“

Sve više mladih, kada odlučuje o upisu na fakultet gleda upravo ove statistike, objašnjava Vučetić.

„Tržište se brzo menja i mladi ljudi postaju svesni novih prilika koje se javljaju“, kaže on.

„Otvaraju se nove pozicije i radna mesta, koja nude daleko bolje uslove, a pre svega pogledu finansija u odnosu na učiteljske i profesorske plate.“

Među poslovima koje mladi pre biraju, dodaje on, su radna mesta u IT sektoru, marketingu i prodaji.

Čak i mladi koji su završili Učiteljski fakultet, dodaje on, konkurišu na druge oglase, kako nema onih za posao u školama.

„Javljaju se za poslove onlajn tutora, a prijavljuju se i da rade kao stručni savetnici na projektima, pa čak i animatori“, objašnjava Vučetić.

„Okreću se i popularnijim pozicijama u marketingu i kopirajtingu.“

Na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje, u pretrazi poslova, nema ni jedan posao koji se dobija kada se u pretragu ukuca reč – učitelj.

• Da li su mladi u Srbiji u pravu kada na prvom poslu traže dobru platu
• Za prosečnu srpsku platu – 521 jaje manje nego prošle godine: Koliko je sve zaista poskupelo
• Kako živeti od minimalca u Srbiji: „Odrekli smo se svega, da bismo imali za osnovno“
• Koliko se u Srbiji i na Balkanu istanjio kućni budžet i kako je u svetu

Sa malim platama, učitelji koji ovaj posao rade zbog dece, moraju da nađu dodatnu motivaciju za rad, objašnjava Snežana Milojković.

„Mladi ljudi tako ne gledaju“, kaže ona.

„Upisuju fakultete koji će im omogućiti da kupe stan, da idu na odmor i da ne moraju, kad dođu kući, da razmišljaju šta još da rade kako bi obezbedili sebi i deci pristojan život.“

„Bedan, ponižavajući i nepravedan“ – ovako finansijski položaj učitelja opisuje Radojičić Lukić, a dodaje da mladi to vide i zato ne žele da „za tako mali novac rade tako težak i odgovoran posao“.

Koliko zarađujemo, a koliko trošimo:

Motivacija ista decenijama

Buduće učiteljice, ipak, vode se malo drugačijim željama.

Milici Kovačević visina primanja nije bila presudna u odabiru zanimanja.

„Meni nije bilo baš važno, najvažnije je da radite ono što volite.

„Kad radite ono što volite, ne radite nijedan dan, kaže poslovica“, dodaje ona uz osmeh.

„Ljude mogu da učine srećnim i neke male stvari“.

Veruje da je na smanjenje zainteresovanih brucoša na učiteljskim fakultetima uticala i pandemija korona virusa.

„Protekle dve godine fakulteti nisu mogli toliko da se reklamiraju i da se pročuje za njih, naš fakultet to sad menja i već se polako vraćaju“, kaže Kovačević.

Ni Miljanu Filipović, koja je rođena i odrasla u Prokuplju, ne obeshrabruju ni relativno niske plate ili radni uslovi, jer iz kuće zna da je i tako moguće živeti.

„Jeste da je plata bitna stvar, ali nije najbitnija, najvažnije je da radite nešto što volite i da niste primorani ni na šta.

„Opet, za novac snaći ćete se, na kraju krajeva i vaš partner će nešto raditi, nisu to toliko loše plate koliko je predstavljeno – nisu ni sjajne, ali može da se solidno živi“, kaže Filipović.

Uslovi rada – nekad i sad

Škola u kojoj radi Željana Radojičić Lukić u Banji Vrujci zapravo je izdvojeno odeljenje osnovne škole u Mionici.

Trenutno nastavu vodi u kombinovanom odeljenju 3. i 4. razreda, sa 12 učenika.

Za nju je „poražavajuće što u 34. godini radnog staža radi u daleko oskudnijim uslovima nego što ih je imala te 1989. godine u malom bosanskom selu“.

„Moja sadašnja škola nema ni fiskulturnu salu, školsku kuhinju, trpezariju, ni moderno opremljene učionice“, kaže Radojičić Lukić.

„Nema čak ni pristojno školsko dvorište.“

Iako su uslovi dosta loši i za učiteljicu, ali i njene đake, dodaje da se „trudi da im obezbedi podsticajnu sredinu jer je to najmanje što može da učini za njih“.

Zato se ponekad i zapita „zar nikome ne padne na pamet da bolje iskoristi sjajne učitelje zarad napretka dece i društva“.

Salu za fizičko ni u Beogradu nema 41 škola, pokazuju podaci Sekretarijata za obrazovanje.

Toaleti ili lavaboi za pranje ruku nisu postojali ili nisu radili u najmanje 87 osnovnoškolskih objekata u Srbiji, pokazalo je istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo pre nekoliko godina.

Iz godine u godine, oni koji su ostali u učiteljskom poslu, imaju sve više administrativnih zadataka, kaže jedna od 50 najboljih učiteljica sveta.

„Od učitelja se pravi nesigurni ćata koji je zagledan u ekran i osuđen da svakog dana piše gomilu dokumentacije koja nikome ne treba“, dodaje.

„Godinama nam se dodaju administrativna opterećenja, nijedno se ne oduzima, samo se prišivaju.“

• Šta je Montesori metod obrazovanja i gde se primenjuje u Srbiji
• Srbija: Kako bi izgledao školski dan da su ispunjena sva obećanja ministra
• Može li se položiti matura bez privatnih časova

Dodatni problem je i nasilje u školama.

Posle popravnog ispita u osnovnoj školi u Bačkom Petrovcu u avgustu 2022. na nastavnika je nasrnuo roditelj jer nije bio zadovoljan ocenom koju je njegovo dete dobilo.

Na snimku iz srednje škole u Batočini, koji je objavljen u februaru 2022, vide se učenik koji počinje da obara klupe i predavač nemoćan da ga spreči.

U Sremskoj Mitrovici, učenik je tukao direktora škole sedištem bicikla, a u Bačkoj Palanci je roditelj napao nastavnicu u hodniku škole.

„I ranije su postojale kritike na račun učitelja, ali ovo što se dešava poslednjih nekoliko godina prevazilazi meru pristojnosti“, misli Milojković.

„Danas svako daje sebi za pravo da kritikuje učitelja i njegov rad.“

„Ono što mi najviše smeta su komentari – koliko radimo, kako imamo dosta raspusta i kako smo krivi za sve što se dešava u školi“, dodaje Milojković za BBC.

Jednostavan test – koliko je teško biti učitelj

Predsednica Saveza učitelja Srbije kaže da svako ko se odluči za ovaj poziv „mora biti spreman da uloži celog sebe, da nesebično deli ljubav, da se menja i nosi sa svim izazovima“.

Učitelj, kaže ona, „mora da bude i pedagog, lekar, mama“, jer sa decom provodi veliki deo dana.

„Kad govorimo o radnom vremenu, molim sve da ne množe samo broj časova sa 45 minuta“, dodaje.

„Potrebno je da zagrebu ispod površine i vide šta sve učitelji rade.“

Veruje da bi oni koji obrazuju decu u Srbiji trebalo da dobiju veću podršku i uvažavanje društva.

Ukoliko neko misli da je učiteljski posao lak, ova učiteljica predlaže test – da nepoverljivi pokušaju da drže čas od 45 minuta u sopstvenoj kući.

„Okupite grupu drugova vlastitog deteta“, dodaje Snežana Milojković.

„Čas treba da bude zanimljiv, da im drži pažnju, da ne galame i na kraju treba proveriti koliko su zapamtili. Ako to uspete – čestitam.“

U poslednjih nekoliko godina, pojedini učitelji i kolege Željane Radojičić Lukić zauvek su napustili ovu profesiju.

„To se ranije vrlo retko dešavalo“, kaže ona.

Sve dok se učitelji budu opterećivao dodatnim administrativnim zahtevima, dok budu slabo plaćeni i nepoštovani, dodaje Radojičić Lukić, „imaćemo prazne nastavničke fakultete“.

„Tražićemo svećom one koji žele da rade u obrazovanju“, kaže ona.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]