Svetsko fudbalsko prvenstvo 2022: Kako su Johan Krojf i totalni fudbal promenili istoriju

Tog leta, narandžasta izmaglica bila je u vazduhu. Leto kada su Holanđani raščupanih frizura pustili su sa lanca stil fudbala i utkali tako put u srca publike.

Bilo je to leto Johana Krojfa. Skoro da jeste.

Šetnji stadionima širom tadašnje Zapadne Nemačke, te 1974, Krojf je pristupao više kao plesu nego duelu, svaki dodir lopte je opčinjavao i svaki, gotovo baletski, potez bio je propraćen uzdasima i iščekivanjem.

• Rezultati utakmica i tabele grupa na Svetskom fudbalskom prvenstvu u Kataru
• Johan Krojf i magija totalnog fudbala
• Dejan Savićević za BBC: „Srbija će ili igrati polufinale Svetskog prvenstva, ili neće proći grupu“
• Rečnik fudbalske taktike: Sedam pojmova koje treba da znate uoči Svetskog prvenstva

Na sam pomen njegovog imena vreme se vrati na 19. jun i 24. minut igre na Dortmundovom Vestfalen stadionu – trenutak kada je Krojf izveo perfektan okret koji je izbacio iz voza Šveđanina Jana Olsona i u istoriji fudbala ostao utkan kao deo folklora.

„Okret nije bio potez sa treninga, nikada to nisam uvežbavao“, napisao je Krojf u autobiografiji, „Moj okret“.

„Ideja mi je došla u deliću sekunde, zato što je u datom trenutku to bilo najbolje rešenje za situaciju u kojoj sam se našao.“

Pa ipak, ta finta, trenutak nadahnuća, trenutak individualne briljantnosti po kom će većini ostati upamćen, bio je predivna kontradiktornost.

Krojf je bio lice Totalnog fudbala – stila igre koji put ka uspehu vidi kroz kolektivno, gotovo telepatsko razumevanje prostora i kretanja između svih 11 igrača – ali je bio i jedini koji je mogao da polomi točak.

Krojf je bio srce tima čiju je igru krasila ideja o fudbalu kao vrcavoj igri narandžaste boje nalik onoj na prepoznatljivim narandžastim dresovima u kojima su Holanđani igrali, a čija igra tada nije ostavila ravnodušnim ni budućeg menadžera Arsenala.

„Otkrio sam potpuno nov fudbal“, prisetio se Venger na Samitu Krojfovog nasleđa.

„Kada danas govorite o presingu, tranziciji i brzom osvajanju poseda, Holandija je 1974. radila upravo to.

„Bili su miljama daleko taktički. Verovali su u način na koji igraju fudbal i nisu ostavljali prostor za kompromise u tom pogledu: ‘To je način na koji mi vidimo igru i način na koji bi fudbal trebalo igrati'“.

Bio je to koncept igre koji se rodio u Ajaksu, klubu koji je pet minuta udaljen od Krojfove kuće u Amsterdamu.

„Jopi“ se klubu priključio kao desetogodišnjak, a majka mu se kasnije, posle očeve smrti, zaposlila kao čistačica u klubu, a upravo je Ajaks pomogao da sa 15 godina Krojf napusti školu lažirajući njegove godine i ponudivši mu „specijalni“ omladinski ugovor.

Vođen od strane velikog Rinusa Mihelsa, Krojf je postao glavni šraf ekipe koja je u narednim godinama dominirala evropskim fudbalom i najavila eksploziju holandskog fudbala.

Mihels je, pod uticajem mađarske „Lake konjice“ iz pedesetih godina 20. veka, razvio stil fudbala koji je Ajaksu doneo prvi Kup evropskih šampiona 1971. godine i – pošto je prešao na klupu Barselone – gledao je kako ekipa koju je stvorio osvaja još dve titule prvaka kontintenta zaredom.

„Mihels nas je terao da manje trčimo i preuzimamo pozicije jedni od drugih, što je bilo revolucionarno“, rekao je za sajt UEFA Rud Krol, bivši defanzivac Ajaksa i Holandije.

„Bila je to prva prava nova verzija fudbala. Totalni fudbal proširio se svuda po svetu.

„Bila je to jedina prava promena u skoro 40 godina. Šokirao je svet.“

• Sovjetski genije fudbala koga svet nije upoznao
• Kako je Pele „izbacio sudiju“ i devet malo poznatih priča o Kralju fudbala
• Doktor u kopačkama: Neverovatna priča Sokratesa, fudbalera bujne kose i čvrstih stavova

Do 1973. godine, Krojf je bio na putu da osvoji drugu Zlatnu loptu, bio je zvezda Ajaksa i idol mladima u Holandiji u vreme društvenih i kulturoloških promena.

Mladi ljudi poistovećivali su se sa njegovim jednostavnim pristupom i divili se njegovom vanserijskom talentu.

Bio je neverovatno kul – kao tinejdžer gasio je cigarete đonom čizama – a istovremeno znao je biti i konfliktan, hirovit i buntovnički nastrojen.

„Govorio je da u igri moram uraditi ovo ili ono,“ priseća se saigrač Džoni Rep u knjizi Dejvida Vinera Brilliant Orange.

„Nije mi bilo lako da prećutim.“

Krojf je nosio kapitensku traku u Ajaksu, ali je u toku letnjeg pripremnog kampa ekipa izglasala Pieta Kajzera za novog kapitena.

Ta dešavanja označila su kraj za Krojfa u Amsterdamu, koji je, osetivši se iznevereno i izdano, nazvao to „oblikom ljubomore koji nikada ranije nije iskusio“.

Napustio je Ajaks i pridružio se treneru Mihelsu u Barseloni za tada rekordnih 922.000 funti i pomogao Kataloncima da stignu do prve titule prvaka Španije posle 14 godina.

Krojf je u pripremnim kampovima reprezentacije koji su usledili naišao na probleme sa bivšim saigračima, verujući da su bili nezadovoljni što se, zbog putovanja iz Španije, kasnije priključivao timu ili što nije putovao sa ekipom.

Ipak, osećanje nezadovoljstva i neprijateljstva splasnulo je taman na vreme kako bi se Holanđani spremili za turnir koji će promeniti njihove živote.

Rezultati Holandije u kvalifikacijama za velike turnire bili su, iskreno rečeno, sramotni – nisu uspeli da se kvalifikuju za Svetsko prvenstvo još od pre Drugog svetskog rata i nikada se nisu plasirali na Evropsko prvenstvo.

Čak su i 1974. zamalo od gotovog napravili veresiju, pogurani kontroverznom odlukom o ofsajdu u meču protiv Belgije koji je direktno odlučivao učesnika na turniru.

Gol iz 89. minuta Jana Verhejena bio je poništen, uprkos tome što su usporeni snimci jasno pokazivali da ofsajda nije bilo.

U završnoj fazi turnira, češkog trenera Františeka Fadrhonca zamenio je strateg Barselone Mihels.

Ispostaviće se, pravi potez.

Mihelsovu ekipu činili su većinom igrači iz Ajaksa i Fejnorda, koji su osvajali Evropski kup šampiona 1970.

Na spisku se, iznenađujuće, našao golman FK Amsterdama Jan Jongblod – vlasnik prodavnice duvana koji je jedini prethodni nastup za reprezentaciju upisao 12 godina ranije i bio je izabran prvenstveno zbog igre nogom.

Bivši igrači Ajaksa bili su dobro upoznati sa trenerovim stilom presinga i promene pozicija, dok je ostatak ekipe pristup usvojio tokom pripremnog kampa u sedištu Fudbalskog saveza Holandije u vetrovim Zajstu.

Midžels je želeo Ajaks verziju 2.0, ultra-napadački redizajn.

Trebalo je vremena da stvari kliknu i Holandija je izgubila prijateljsku utakmicu protiv drugoligaškog tima iz Nemačke pokušavajući da u hodu usvoji taktičke zamisli, ali samo nedelju dana pred početak SP izvojevali su pobedu od 4:1 nad Argentinom koja im je dala vetar u leđa.

„Totalni fudbal zahteva talentovane pojedince koji nastupaju kao disciplinovana celina,“ rekao je Krojf, koji je tada imao puno uticaja na selekciju igrača.

„Neko ko kuka i ne obraća pažnju je smetnja je ostalima, i potreban vam je trener kao Mihels koji će to sasuti u lice.

„Totalni fudbal je, pored kvaliteta igrača, najviše stvar distance i pozicioniranja.

„Kada utvrdiš razdaljinu i formaciju, sve ostalo samo dođe na mesto.“

Holandija je učešće na prvom Svetskom prvenstvu u 36 godina otvorila utakmicom protiv Urugvaja u Hanoveru, izašavši na teren u narandžastim dresovima prošaranim sa legendarne tri linije Adidasa na rukavima.

Svim, osim Krojfovim.

Imao je ugovor sa Pumom i već je odbio da nosi Adidas kopačke kada igra za nacionalni tim, bez obzira na ugovor holandskog saveza sa proizvođačem.

Na svetskog prvenstvu, posle pregovora brendova, Krojf i čelnici saveza odlučili su da njegov dres bude prošaran jednom šarom na rukavu manje.

„Savez je potpisao ugovor sa Adidasom bez da je o tome obavestio igrače,“ napisao je Krojf u autobiografiji.

„Mislili su da za tim nema potrebe zato što je dres bio njihov. ‘Ali je glava koja dres oblači moja,’ objasnio sam im.

„Te dve štrafte pripadaju meni,“ napisao je kasnije u kolumni za holandski De Telegraf, kada se tema, 40 godina kasnije, ponovo aktuelizovala usled Krojfove modne linije koja je počela sa proizvodnjom replika dresa iz 1974.

U Hanoveru, Krojf je bio na meti oštrih startova Urugvajaca koje je elegantno eskivirao i poveo Holandiju ka pobedi.

Posle sedam minuta igre, vodeći pogodak postigao je Rep, a potom dodao još jedan gol na konto i pružio naznaku potencijala koji su davali agresivni presing u odbrani i lepršava igra u napadu.

Četiri dana kasnije Holandija je igrala nerešeno, bez golova, protiv Švedske.

Taj meč će ostati upamćen po jednom od najbriljantnijih individualnih trenutaka zabeleženih na fudbalskom terenu.

Krojf je primio dugu dijagonalu na levoj strani šesnaesterca Švedske.

Prijem nije bio idealan, i jednom kada je naizgled elastična desna noga pomogla da se lopta primiri, počela je igra mačke i miša.

Dugokosi lider Holandije fintirao je dodavanje desnom nogom, mameći tako Olsona.

Kada je švedski bek već napravio pokret u pravcu lopte kako bi presekao dodavanje, Krojf je obmotao kopačku oko lopte, provukao je sebi kroz noge – praveći okret od 180 stepeni – i pobegao ka gol liniji nalik narandžastoj mrlji, ostavivši Olsona zabezeknutog na ničijoj zemlji.

„Postoje impulsi koji nastupe kada tehničko i taktičko znanje postaju takvi i toliki da su noge u stanju da same odgovore na ono što glava želi od njih da urade,“ napisao je Krojf.

„Delić sekunde je sasvim dovoljan.

„Uvek sam koristio takve finte. Nikada da bih učinio da protivnik izgleda budalasto, uvek kao najbolje rešenje problema.“

Olson je bio ubeđen da će doći do te lopte, a onda je nestala.

„Ne razumem kako je to uradio,“ rekao je 2016. godine.

„Sada, kada gledam snimak, svaki put mislim da ću uzeti loptu. Siguran sam da ću je uzeti, ali on me svaki put iznenadi.“

Sam potez, na kraju, nije doneo rezultat i Holanđani nisu uspeli da postignu gol, ali je Krojfov momenat magije postao najprepoznatljiviji potez tog – a možda i svih Mundijala.

Poslednju utakmicu grupne faze turnira protiv Bugarske, Holandija je dočekala puna samopouzdanja i pobedila 4:1 ekipu koja je u sastavu imala nekoliko prvotimaca CSKA Sofije – tima koji je ranije te sezone okončao Ajaksovu trogodišnju vladavinu u Evropi.

Krojf, udarna igla napada, zaleteo se ka kaznenom prostoru sa leve strane i izborio penal koji je Johan Neskens pretvorio u gol i doneo vođstvo Holandiji.

Dodao je i drugi gol do poluvremena, dok se kapiten igrao i slagao Bugare, a zamalo i postigao gol u solo prodoru sa sopstvene polovine.

Rep je postigao treći pogodak pošto je Krojf poslao loptu u kazneni prostor posle slobodnog udarca, a potom je nakon još jednog izvanrednog centaršuta plejmejkera Barselone Teo de Jong zapečatio impresivnu pobedu.

Holanđani su hvatali zalet.

Njihov stil igre zadobio je simpatije gledalaca, kako onih sa tribina tako i onih kod kuće, a armija navijača u narandžastom bila je sve glasnija posle svake nove pobede.

Format i žreb turnira poslali su Holandiju na Argentinu u prvoj utakmici nokaut faze, a prvi gol Holanđana bio je savršen primer stila igre od kog je zastajao dah.

Holanđani su osvojili posed na protivničkoj polovini i Krojf je sjajno prihvatio loptu posle pasa Vima van Hanegema, obišao golmana Daniela Karnevalija i prosledio je u praznu mrežu.

Krol je postigao drugi, a potom i Rep, glavom, treći gol posle Krojfovog centaršuta iz dubine i tako izmamio osmeh trenera Mikelsa koji je, u dugačkom mantilu preko kolena, po pljusku u Gelzenkirhenu, posmatrao sa klupe.

U drugom poluvremenu kiša je neprestano padala i doprinela da holandski golman Jongbloed ostvari jedan jedini kontakt sa loptom u toku cele utakmice.

Krojf je postigao i četvrti pogodak, uhvativši, gotovo instinktivno, volej iz teške pozicije i dodatno podigao famu oko ovog tima i njihovog naizgled nezaustavljivog kapitena.

„Pričali su da bi bio dobar baletan,“ osvrnuo se Mikels jednom prilikom.

„Iskreno, mislim da bi Johan mogao da postane šta god je poželeo.“

• Kako su Sovjeti osvojili Britaniju na fudbalskom terenu
• Kako su Puškaš i Mađari na Vembliju počeli revoluciju

Horhe Valdano postao je svetski šampion, a Argentina se osvetila četiri godine kasnije u finalu odigranom u Buenos Ajresu.

Ali, kao tinejdžer, gledao je u neverici kako holandski broj 14 melje protivnike.

„Nikada u svom životu nisam video da igrač tako kontroliše utakmicu kako je to radio Krojf“, rekao je.

„Bio je šef parade, mnogo više od svog tima, sudije ili navijača. Njegova percepcija događaja na terenu bila je neverovatno. Bio je igrač, trener i sudija u isto vreme.“

Priznao je Krojf da je bio nervozan u toku uvodne faze turnira, ali sada je opčinio novinare van terena isto onako kako je to radio i na njemu – osim jednog holandskog kritičara koga je, potpuno obučenog, ekipa ubacila u bazen hotela.

„Krojf je bio brz i neverovatan učenik,“ rekao je cenjeni engleski fudbalski pisac Brajan Glenvil.

„U multietničkom okruženju, lako se prebacivao sa holandskog na engleski, nemački, španski ili italijanski jezik.“

Početkom jula Holandija je nastavila da podiže radnu temperaturu i pobedila 2:0 Istočnu Nemačku i zakazala polufinalni meč protiv aktuelnih šamiona Brazila.

Bile su to Karioke bez Pelea, koji se 1971. povukao iz nacionalnog tima i godinama kasnije otkrio da je odbio da igra na Mundijalu 1974. u znak protesta protiv vojne hunte u Brazilu, umesto čega je turnir proveo radeći za Pepsi.

Brazil je u sastavu imao asove poput Roberta Rivelinja i Žarzinja, koji je propustio stopostotnu šansu u uvodnih 20 minuta utakmice kada su Južnoamerikanci imali inicijativu.

Brazilci u plavim, a Holanđani u belim dresovima nisu bili jedino neprepoznatljivo tog dana na terenu – bila je to uzavrela, gruba igra.

„Bila je to najbolja i najteža utakmica – imala je sve,“ objasnio je Krol u knjizi Brilliant Orange.

„Bilo je lepog fudbala, lepih kombinacija i prljavog fudbala. Bila je to utakmica na granici, a ja to volim. Uradi sve što možeš kako bi pobedio.“

Brazilci su zaradili tri žuta kartona u prvom poluvremenu, a Holanđani jedan.

• Kako je Maradona postao zlatni dečko
• Pele, Bekenbauer i „džinovski fudbalski afrodizijak“ u Njujorku
• Kako je legendarni Džordž Best završio u seoskom klubu na istoku Engleske

Posle pauze, Krojf je uneo magiju u meč dodavanjem sa desne strane koje je uhvatilo Brazilce na petama i pronašao Neskensa koji je prebacio golmana Emersona Leaa prvoklasnim potezom.

Fenomenalna gol razlika vodila je Holandiju dalje i u slučaju nerešenog rezultata, ali su oni ipak osigurali plasman u finale, kada je, 25 minuta pre kraja, Krojf posle prodora po levoj strani pogodio volej u letu.

Luis Pereira dobio je crveni karton zbog starta nad Neskensom u kasnoj fazi meča, kada je već bilo jasno da Brazil neće odbraniti titulu.

„Sve se skockalo protiv Brazila,“ napisao je Krojf.

„Do tada, niko nije zapravo znao koliko smo bili dobri, a utakmica protiv Brazila bila je trenutak kada si mogao prstom pokazati na teren i reći to je Totalni fudbal.

„Kada smo zakoračili na teren bili smo nervozni, pre svega zato što smo se osećali kao da igramo protiv tima iz 1970.

„Trebalo nam je 30 minuta da osvestimo da smo bolja od dve ekipe na terenu tog dana.

„Pobeđivanje je bilo posledica procesa na koji smo bili koncentrisani.

„Prvi korak bio je da prenesemo radost igre publici, sledeći je bio pobediti.“

Holandija je bila toliko dobra, mamila je uzdahe, njihovo samopouzdanje graničilo se sa arogancijom.

Zbog neuobičajenog kalendara turnira, šef Mihels je čak stigao da se vrati u Barselonu i bude na klupi ekipe za utakmicu finala Kupa Kralja, u sred turnira.

Ipak, pre finala, nemir je ušao u redove Holanđana zbog teksta u nemačkom listu Bild.

Kako je Auke Kok objasnio u knjizi „Johan Krojf: Uvek u napadu“, Krojf je bio nezadovoljan što je razdvojen od žene Deni i njihovo troje dece i takve uslove okarakterisao kao nehumane, a život u hotelu u Hilstrupu postajao je prilična gnjavaža.

U potrazi za zabavom, grupa igrača je organizovala, sada ozloglašenu, proslavu posle pobede protiv Istočne Nemačke.

Nastupila je grupa The Cats iz Volendama, uživalo se u šampanjcu i cigarama, a oko dva ujutro Krojf i nekoliko drugih okupali su se – goli – u hotelskom bazenu, u kom su im se pridružile i lokalne devojke.

„Ništa osim malo flerta se nije dogodilo,“ napisao je Kok.

Ono što Holanđani nisu znali je da se na žurku infiltrirao i novinar i priča u Bildu dobila je naslov: Krojf, šampanjac, gole devojke i osvežavajuća kupka.

Kapiten je bio besan i proveo je sate na telefonu pokušavajući da umiri ženu.

Krojf je uvek poricao incident i selektor Mihels je insistirao da je u pitanju hajka nemačke štampe protiv reprezentacije Holandije u slučaju da se susretnu sa domaćinima u finalu.

Što se na kraju i desilo, 7. jula na Olimpijskom stadionu u Minhenu.

Za mnoge u Holandiji, nemačka okupacija za vreme Drugog svetskog rata još uvek je nosila ogromnu težinu.

Vezista Van Hanegem, u okupaciji je izgubio oca, sestru i dvojicu braće.

Bila je to vrcava Holandija, koja je u finale ušla kao favorit i isčekivalo se da podignu prvi pehar šampiona sveta.

„Videlo im se u očima,“ rekao je Bernd Hocenbajn, napadač Nemačke, u knjizi Brilliant Orange.

„Njihov stav prema nama bio je, ‘sa koliko golova želite da izgubite danas, momci?’

„Dok smo čekali da izađemo na teren, potrudio sam se da ih gledam u oči, ali nisam mogao. Učinili su da se osetimo malim.“

Holanđani se za utakmicu nisu idealno spremili, ostalo je upamćeno da su izgubili kasetu The Cats, a priča je, da su umesto toga slušali Očajanje, Dejvida Bouvija.

Krojf nije spavao pre finalnog meča i umesto toga sedeo je i pušio u sobi.

Žvakao je žvaku dok je gledao u publiku pred početak utakmice.

Prvi put, holandski navijači bili su višestruko brojčano nadjačani.

Domaćine su posle slabog starta turnira izviždali posle poraza od suseda Istočne Nemačke, a Holandija ih je takođe paralisala, kada je Krojf, posle solo prodora i starta Ulija Henesa, izborio penal – bez da je ijedan igrač Nemačke pipnuo loptu.

Neskens je pogodio sa bele tačke i Mihelsovoj ekipi doneo savršen početak meča i vetar u leđa da probaju da ponize domaćina stilom igre koji im je doneo toliki broj navijača u toku turnira – ovoga puta bez rezultatskog uspeha.

„Bio je to klasičan primer oholosti koja prethodi padu,“ napisao je Krojf.

„Čim pređeš tu granicu oholosti, postaje neverovatno teško vratiti se.

„U toku meča svi smo ili malo poranili ili zakasnili – nikada nismo uspevali da budemo na vreme. Jednostavno nismo bili na 100 odsto. Ponekad utakmicu možeš izgubiti i u glavi.“

Uprkos slabijem početku turnira, Zapadna Nemačka bila je veoma dobra ekipa i nekoliko trenutaka pošto je Rep propustio šansu, koju mu je namestio Krojf, na jednoj strani, Holzenbajn je pao u kaznenom prostoru i Pol Brajtner je izjednačio iz penala i finale je odjednom pripalo Nemačkoj.

Krojf je igrao lažnu devetku mnogo pre nego što je taj izraz postao popularan.

Bio je svuda na Svetskom prvenstvu: povlačio se i igrao kao plejmejker iz zadnje linije, natrčavao na centaršuteve, izvlačio se na krila.

Stvorio je više šansi i napravio više driblinga od svih igrača na turniru.

Kako je Holandija pokušavala da vrati kontrolu utakmice, kapitena su preplavili beli dresovi, odvukli ga od gola i nije uspeo da pronađe prostor u kom bi bio opasan onako kako je to obično bio.

Berti Fogts ga je tukao celu utakmicu, na kraju je dobio javnu opomenu, ali je karton dobio i Krojf, zbog protesta kod sudije Džeka Tejlora u poluvremenu, pošto je Gerd Miler doneo vođstvo Nemačkoj.

Čarki je bilo i među igračima Holandije.

Psihički i fizički izmoren, Krojf nije uspeo da ponovo pronađe iskru.

Stvorio je nekoliko šansi kada je uspeo da se dokopa pozicije u špicu napada, u drugom poluvremenu, ali lopta nije htela u gol.

„Kada je sve bilo gotovo, naravno, bili smo silno razočarani,“ napisao je Krojf.

„Znaš da si najbolji na svetu, a nisi osvojio titulu.“

U Holandiji, igrači su bili dočekani kao heroji nacije i imali su svečani prijem u Kraljevskoj palati, kao i proslavu na Stadsschouwburg terasi u Amsterdamu.

Krojf je kasnije napisao da je brzo preboleo poraz u finalu.

„Mnogo važniji bili su ogromna količina interesovanja i priznanja koja smo dobili za igru širom sveta,“ rekao je.

„Postavili smo primer milijardama ljudi. Dali smo nadu igračima koji su, kao i ja, bili fizički inferiorniji u odnosu na ostalo.

„Cela filozofija o tome kako fudbal treba igrati bila je promenjena za vreme tog turnira.“

Promenio se i njegov individualni status.

Krojf je već osvojio dve Zlatne lopte, ali je pravu popularnost nije stekao do tog turnira.

Kada se prvenstvo završilo, bio je svetska zvezda i kasnije te godine osvojio je treću Zlatnu loptu u četiri sezone.

„Krojf je bio optimalan igrač“, rekao je Venger.

„U svakoj situaciji nalazio je optimalno rešenje. Imao je veštinu neophodnu za dolazak do rešenja. Sposobnost da donese pravu odluku bila je izvanredna.

„Uvek ste imali osećaj da je za klasu bolji od svih na terenu. Nema mnogo takvih fudbalera.

„Imao je eleganciju, želeli ste da izgledate kao on na fudbalskom terenu.“

Ipak, to Svetsko prvenstvo 1974. bilo je Krojfovo jedino.

Pomogao je Holandiji da se kvalifikuje za turnir 1978. u Argentini, ali je doneo odluku da ne igra i ne vraća se na to, sve dok kasnije nije nagovestio da je razlog izostanka bio pokušaj otmice u porodičnoj kući u Barseloni.

Odluka koja je, u mnogome, doprinela priči o njemu.

Krojf je, u četiri nedelje koliko se nalazio na globalnoj sceni 1974. godine, bio mešavina plejmejkera i trenera koji je svetu podario novu filozofiju.

Ostavio je iza sebe nasleđe koje prevazilazi finte, prijeme, golove, pa čak i okret – okret koji je odoleo vremenu puno vremena pošto je okačio kopačke dres sa taličnim brojem 14 o klin.

Pogledajte video

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]