Svetsko fudbalsko prvenstvo 2022: Kako su se menjale himne Mundijala, a uz koje pesme je Srbija ispraćala fudbalere

Južna Afrika je 2010. plesala uz Šakirinu pesmu „Vaka Vaka“, Riki Martin pokretao je mase navijača odbrojavanjem „un, dos, tres“ 1998. u Francuskoj, dok je Dženifer Lopez uveseljavala fudbalske navijače 2014. u Brazilu.

Martinove pesme La Copa de la Vida „dobro se seća“ Miško Bilbija, koji je tada kao novinar radija B92 izveštavao sa Mundijala u Francuskoj, gde se ova numera na stadionima i van njih „toliko vrtela, da je u jednom trenutku počela i da nervira navijače“, prepričava on za BBC na srpskom.

Muzika i fudbal već idu ruku pod ruku – Mundijal, koji se igra na svake četiri godine, tradicionalno je imao himnu, a u poslednjih sedam izdanja uz to je bila komponovana i zvanična pesma turnira, kako je FIFA objasnila.

Dodavanje još jedne zvanične pesme Mundijala bio je pokušaj čelnika FIFA da izađu susret domaćinu, ali da istovremeno ne zanemare ukus većine ljubitelja fudbala širom planete, smatra Bilbija.

„Nema dileme da je opredeljenje FIFA da himnu posvete zemlji domaćinu, a da ovom zvaničnom pesmom ciljaju širu publiku – zato imamo mega zvezde poput Šakire, Rikija Martina i ostalih, koji pevaju zvanične pesme“, dodaje on.

Na SP 1998, himnu pevali su Senegalac Jusu Ndur i belgijska pevačica Aksel Red – bila je to numera La Cour des Grands, koju su otpevali i na ceremoniji otvaranja 10. juna 1998. u Parizu.

Bilo je to „neverovatno iskustvo“, ljudima se dopala pesma, kao i francuskom timu, a užitak je bio veći zbog činjenice da je nastupala u duetu sa umetnikom koga ceni, kaže Aksel Red za BBC na srpskom.

„Gde god da sam kasnije putovala, bilo je ljudi koji su znali pesmu – ne mogu da kažem da je tada bila među najpopularnijim međunarodnim hitovima, ali je imala nekakav uticaj.

„Bilo je divno i što je Francuska pobedila kod kuće uz našu pesmu, pa je domaćini nikada neće zaboraviti, iako ni ja, ni Jusu nismo Francuzi“, opisuje ona.

• Dejan Savićević za BBC: „Srbija će ili igrati polufinale Svetskog prvenstva, ili neće proći grupu“
• Three Lions – pesma koja je postala navijačka fudbalska himna Engleske
• Fudbalska groznica: Šta donosi novi Paninijev album i kako se preselio u digitalni svet

Svetsko prvenstvo u Čileu 1962. bilo je prvo sa himnom, a od Francuske 1998, pored himne, smotra najboljih svetskih reprezentacija dobila je i zvaničnu pesmu.

Zvaničnu pesmu su izvodile brojne globalne muzičke zvezde poput američke pevačice Anastasije, švedskog di džeja Avićija i gitariste Karlosa Santane.

Ni ove godine u Kataru, gde se od 20. novembra do 18. decembra održava 22. Mundijal, neće biti drugačije, a trio muzičara iz Amerike, Japana i Nigerije – Trinidad Kardona, Davido i Ajša – pevaće zvaničnu pesmu Haja, Haja uz poruku „jači smo zajedno“.

U FIFA „vrlo vode računa“ da himna ili zvanična pesma Mundijala nikoga ne uvredi i nikome ne zasmeta, a pomalo i o tome da vrsta muzike koja će obeležiti šampionat bude povezana sa zemljom domaćinom, smatra Bilbija.

„Himne su mnogo više industrija, nego što je to neko ozbiljno muzičko stvaralaštvo, prate trendove u muzici, a ne postavljaju nove – kada te kriterijume uzmeš u obzir, onda i dođeš do rezultata da se vrlo brzo zaboravljaju“, smatra Miško Bilbija.

Kako su se Mundijal i muzika zajedno razvijali

Tokom 20. veka, ljubitelji fudbala bi na osnovu pesama mogli da zaključe gde se održava Mundijal, čak i da nisu imali tu informaciju, jer se „vodilo računa o tome da vrsta muzike bude povezana sa tom zemljom“, navodi Bilbija.

Prvi Mundijal sa zvaničnom himnom bio je u Čileu 1962, a pesmu je izveo rok sastav Los Ramblersi i simbolično je nazvali Rok Mundijala.

Na SP 1966. u Velikoj Britaniji, rokenrol i pop su i dalje dominirali, a himna autora Donija Flanegana bila je posvećena lavu Viliju, maskoti šampionata.

Usledile su decenije u kojima su himne prvenstva imale jak lokalni ukus, a prvi takav Mundijal odigran je u Meksiku 1970, gde su Braća Zavala (Los Hermanos Zavala) uz pratnju marijačija otpevala pesmu „Fudbal Meksiko 70″.

Četiri godine kasnije SP je održano u Zapadnoj Nemačkoj, a lopta se kotrljala uz ritam himne jednostavnog naziva „Fudbal“, autorke Marile Rodovic.

Mundijal se 1978. igrao u Argentini, a himnu turnira izvela je Filharmonija Buenos Ajresa.

Godine 1982. SP je održano u Španiji, a prvi glas turnira bio je Plasido Domingo, operski pevač, koji u pesmi Mundijal govori o „suncu koje obasjava stadion, dok se Španija priprema, a navijači su na terenu i vijore se nemirne zastave“.

Posle 16 godina SP se igralo opet u Meksiku, a taj turnir iz 1986. ostao je upamćen kao jedan od najkontroverznijih u istoriji.

Argentina je postala prvak, Dijego Armando Maradona bio je prvo lice Mundijala zbog sjajnih golova, ali i onog koji je postigao „Božjom rukom“ protiv Engleske.

Kao i 1970, svirali su marijači, a Huan Karlos Abara otpevao je pesmu „Svet se ujedinio zbog fudbala“.

Četiri godine kasnije, „Italijansko leto“ bilo je himna šampionata koji se igrao u toj zemlji.

Pop pevači Eduardo Benato i Đana Nanini pevali su o „magičnim noćima u kojima se juri za golovima pod letnjim italijanskim nebom“.

Sjedinjene Američke Države su prvi put bile domaćin 1994, a pop je opet bio dominantan zvuk na fudbalskim terenima.

Himnu „Slavna zemlja“, posvećenu domaćinu, otpevao je Deril Hol uz pratnju gospel pevača.

„Tako možemo da vidimo da je 1990. u Italiji to je bila kancona, karakteristična za tu zemlju, a Amerikanci su četiri godine kasnije opet izabrali mejnstrim sa Holom“, opisuje on.

• Od prečke Mijatovića do potopa u Južnoj Africi – sve tragedije fudbalske reprezentacije
• Poslednjih 11: Reprezentacija zemlje koje nema
• „Ljudi moji, je li to moguće“ – fudbalski trenuci koje pamte navijači u Srbiji

Prekretnica u Francuskoj: Himna domaćinu, zvanična pesma svetu

Prvu titulu selekcije Francuske svet je video 1998, kada je ova zemlja bila i domaćin, a pored rezultata, 16. izdanje Mundijala bilo je prvo koje je imalo i himnu i zvaničnu pesmu.

La Cour des Grands bio je naziv himne na francuskom jeziku, koji se prevodi kao „teren velikana“, a otpevali su je Jusu Ndur i belgijska pevačica Aksel Red.

Nekoliko meseci pošto se dvoje umetnika upoznalo, Mišel Platini, legendarni francuski fudbaler i predsednik Organizacionog komiteta šampionata, pozvao ih je da otpevaju himnu, priseća se Belgijanka u razgovoru za BBC na srpskom.

„Oduvek sam volela fudbal, otac je bio predsednik kluba mom rodnom gradu i sećam se da sam godinama sa prijateljima išla na svaku utakmicu, ali nikada nisam slutila da ću pevati himnu Mundijala“, opisuje Aksel Red, pevačica čije je pravo ime Fabijen Demal.

„Otac mi je bio pravnik, želeo je da i ja to budem, ali se sećam da je bio jako srećan kada je saznao da ću pevati himnu Svetskog prvenstva i da mi je rekao ‘vau, sada si uspela'“, dodaje.

Spot za pesmu sniman je u Los Anđelesu, a kasnije su je izveli na otvaranju turnira i na žrebu u Marseju u decembru 1997.

„Sećam se da je bio pun stadion na ceremoniji otvaranja, što je bio neverovatan podsticaj, a u tom trenutku nisam ni razmišljala da nas putem televizije prati milijardu ljudi.

„Šalili smo se da možda u nekim zemljama tokom našeg nastupa idu reklame ili ljudi koriste priliku da odu do toaleta“, priča Red.

Stadionima u Francuskoj te godine odjekivali i španski i engleski jezik, koji su se našli u pesmi La Copa de la Vida portorikanskog muzičara Rikija Martina.

Promene u svetu muzike mogle su se zapaziti ne samo u koncertnim halama, već i na stadionima, a u Japanu i Južnoj Koreji 2002. elektronska muzika, tada veoma popularan žanr, bila je izbor za himnu šampionata.

Grčki kompozitor Evangelos Papatanasiju, poznatiji kao Vangelis, napravio je himnu bez teksta u brzom ritmu.

Ni ljubitelji pop muzike nisu ostali uskraćeni na šampionatu u Istočnoj Aziji, pošto je pop zvezda Anastasija izvela pesmu prvenstva „Bum“.

Pevačica je numeru pevala uživo pre početka finala u kojem je Brazil savladao Nemačku i osvojio za sada poslednju titulu.

„Kako se menjalo vreme, tako se menjao i taj melos u pesmama Svetskog prvenstva – od kraja 1990-ih kreće da se pojavljuje hip-hop i elektronika, a tokom 2000-ih počinje da dominira“, objašnjava Bilbija.

Naredno prvenstvo održano je 2006. u Nemačkoj, gde je himnu pevao lokalni muzičar Herbert Gronemejer, dok su zvaničnu pesmu izveli grupa tenora Il Divo i pevačica Toni Brekston.

Četiri godine kasnije himnu Wavin’ Flag je izveo Knan, pevač somalijskog porekla, dok je zvaničnu pesmu „Vaka Vaka“ otpevala kolumbijska pevačica Šakira.

Pesma „Vaka Vaka“, ali i čitav šampionat u Južnoj Africi ostao je u posebnom sećanju Igoru Blaževiću, pevaču benda Prljavi inspektor Blaža i kljunovi, tvorcu nezvanične himne jugoslovenske reprezentacije pred SP u Francuskoj.

„Vaka, Vaka je jedina himna koju pamtim tako dobro, pevljiva je, vesela i bitno je što uz nju svi igraju“, kaže pevač za BBC na srpskom.

Svetsko prvenstvo u Brazilu 2014. poslednje je na kojem je postojala himna Mundijala, ali je tada već uticaj lokalne kulture na izbor ove numere bio daleko manji.

Izvela ju je grupa stranih umetnika predvođena gitaristom Karlosom Santanom i švedskim di džejom Avićijem, a nosila je naziv Dar um Jeito („Naći ćemo put“).

Zvaničnu pesmu We Are One otpevale su američke zvezde Pitbul i Dženifer Lopez.

Od prethodnog šampionata sveta u Rusiji izvodi se samo zvanična pesma prvenstva, koju je tada snimio trojac međunarodnih muzičara Niki Džem, Era Istrefi i Vil Smit.

Pesma Live it Up napisana je na engleskom i španskom jeziku uz elemente regetona i rep muzike.

Igor Blažević primećuje promene u muzici na prethodnih nekoliko Mundijala.

„Danas su trendovi drugačiji, vreme ide napred – pesme se lako pevaju, ali se lako i zaborave“, kaže on.

„Izvođači se biraju prema trendu, a oni koji sami prave pesme stvaraju baš te – trendovske“, dodaje.

Kultura fudbalskih himni u Engleskoj

„Fudbal se vraća kući“, slogan je engleskih navijači tokom svakog prvenstva sveta i Evrope, priželjkujući da njihova reprezentacija osvoji prvi trofej posle 1966.

Krilatica je nastala u pesmi Tri lava, koju su pred Evropsko prvenstvo 1996. osmislili komičari Dejvid Badijel i Frenk Skiner zajedno sa grupom The Lightning Seeds.

Ovo nije usamljen slučaj – pred gotovo svako veliko takmičenje od 1966. FS Engleske pravi zvaničnu pesmu reprezentacije, a u nekim od njih pevali su fudbaleri poput Gerija Linekera, Pola Gaskojna i Pitera Šiltona.

Novinar Miško Bilbija smatra da su takve pesme „mnogo zanimljivije“ od zvaničnih himni prvenstava.

„Englezi uvek prednjače, uvek neki veliki bend napravi pesmu i po pravilu fudbaleri učestvuju i pevaju, te pesme su uvek bile popularnije od onih koje je pravila FIFA“, dodaje.

Kao dobar primer ove prakse u Engleskoj on navodi numeru World in Motion, koju je uoči prvenstva u Italiji 1990. napravio bend New Order, a otpevao ju je sa reprezentativcima Engleske.

Mundijalske himne Srbije: Od Sneki, preko Ribljeg pušenja i Prljavog inspektora Blaže, do Raste

Jedna od prvih pesama nastalih povodom učešća fudbalera iz bivše Jugoslavije na Mundijalu objavljena je uoči šampionata u Italiji 1990.

Izvela ju je folk pevačica Snežana Babić Sneki na italijanskom jeziku, a stil, naziv („Pozdravljam te, Italijo“) i fotografija u kojoj umetnica pozira pokraj stative gola i fudbalske lopte bili su jasne aluzije na Svetsko prvenstvo.

Jugoslavija 1994, zbog sankcija Ujedinjenih nacija i rata u Jugoslaviji, nije nastupala u Americi, ali se kvalifkovala 1998.

Taj turnir se pamti, ne samo po porazu od Holandije u osmini finala i prečke iz penala Predraga Mijatovića, već i po pesmama.

Članovi rokenrol grupa Riblja čorba i Zabranjeno pušenje udružili su snage i kao Riblje pušenje napravili su dve pesme, po jednu za svaki mogući scenario.

U Pobedničkoj su šaljivo opisali jugoslovenske fudbalere kao „osmo svetsko čudo“, a prognozirali su: „ovog leta bićemo prvaci sveta“.

Gubitnička pesma bila je daleko pesimističnija.

Autori u šali spočitavaju fudbalerima da „igraju kao penzioneri“, „imaju dve noge leve“ i da „nisu ni za Palilulac (niželigaški beogradski klub)“.

Iste godine je Igor Blažević sa njegovim bendom Prljavi inspektor Blaža i kljunovi došao na ideju da snimi nezvaničnu himnu reprezentacije.

Želja da posveti pesmu ekipi u Blaževiću je „tinjala“ još od SP 1974, kada je postao „fudbalski fanatik“, priseća se u razgovoru za BBC na srpskom.

„Tada sam dobio dres golgetera Dušana Bajevića, koji je 1974. dao tri gola Zairu, još ga čuvam i pamtiću ceo život da sam oduševljen trčao po kući u dresu, koji mi je bi toliko veliki, da je izgledao kao ženska spavaćica“, priča uz smeh Blažević.

Dvadeset i četiri godine kasnije, Jugoslavija je opet išla na Mundijal sa velikim ambicijama, predvođena Draganom Stojkovićem, Dejanom Savićevićem, Mijatovićem i Vladimirom Jugovićem.

Te godine je, kaže Blažević, „bilo teško biti muzičar i voleti sport, a da ne poželiš da napraviš pesmu za reprezentaciju“.

Ona je vrlo brzo „sama izašla iz njega i bila je puna neke dobre energije“.

„Pesma kreće lagano, a posle sve više ubrzava, onako kako i tim treba da igra – prvo lagano i pametno, da drži sve konce u rukama, a onda da pojača pritisak i pobedi protivnika“, priča muzičar.

Pesmu je osmislio, ali je Blažević naišao na izazove kada je počeo da razmišlja o snimanju spota.

Reprezentativci su boravili u beogradskom hotelu Hajat, a doći do njih nije bilo lako, pa je muzičar smislio kreativan način da ih poseti.

„Da bih ušao u Hajat, rekao sam da treba da pravim svadbu tu i da me puste da vidim salu za venčanje.

„Sretnem tamo kamermana SOS kanala i zamolim ga da kaže fudbalerima da snimamo prilog i tako sam pitao igrače šta očekuju na svetskom prvenstvu, zagrlim ih, slikamo se i to je kasnije ušlo u spot“, priseća se.

Tako je nastala pesma „Ale, ale, ale“ u kojoj dominira taj čuveni francuski povik.

Ovu nezvaničnu himnu Blažević i bend će kasnije prilagoditi i za šampionate u Južnoj Africi i Rusiji.

Posle folka sa početka 1990-ih, rokenrola sa kraja te decenije i u prvoj deceniji ovog veka, reper Stefan Đurić Rasta, autor pesme „Preko sveta“, sada predviđa da će lopte koje srpski fudbaleri upute „uleteti u gol kao kometa“, a da će na kraju meča „na semaforu biti ispisana sudbina“.

• Tango Argentino: Neverovatni život El Pibea – dečaka kojem je jedno srce bilo malo
• Osimova Jugoslavija i drugi timovi koje su zaustavile nefudbalske stvari

Mundijalske himne Hrvatske: Od Hladnog piva do Severine

Od zemalja bivše Jugoslavije, na Mundijalu u Kataru igraće i Hrvatska, aktuelni vicešampion sveta.

Prvi put u istoriji, Hrvatska je na SP nastupila 1998. u Francuskoj, kada je napravile veliko iznenađenje i osvojila treće mesto.

Tada su „Vatreni“ na šampionat ispraćeni uz pesmu grupe Baruni, „Neka pati koga smeta“, a u nastavku stih glasi „Hrvatska je prvak svjeta“.

Četiri godine kasnije, za SP u Južnoj Koreji, pank bend Hladno pivo osmislio je pesmu jednostavnog naziva „Himna“.

Fudbaleri na terenu nisu baš imali previše sreće, pošto su takmičenje završili u prvom krugu.

„To je porazno prošlo, kako sa umetničkog, tako i sa sportskog stanovišta. Mislim da nam to nije trebalo.

„Procenili smo tada da je to okej, a ispala je pesma koja se zavrti tu i tamo, na svake četiri godine“, rekao je pevač benda Mile Kekin u intervjuu za Telegraf 2017.

Priliku da pokuša da napravi mundijalski hit nije propustila ni pop zvezda Severina, koja se navijačima predstavila pesmom „Brazil“ uoči šampionata 2014. u toj južnoameričkoj državi.

„Pesma je slatka k’o šećer. Nije klasična navijačka pesma, nego onako za celu porodicu. Kad sam je čula nisam joj mogla odoleti“, rekla je pevačica uoči početka SP u Brazilu.

Na Mundijalu u Rusiji 2018, kada je Hrvatska plasmanom u finale ostvarila najveći uspeh u istoriji, nezvanična himna reprezentacije bila je pesma „Igraj moja Hrvatska“, pop grupe Zaprešić Bojs.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]