Nekada su roditelji deci čitali bajke o princezama, prinčevima, vitezovima i vešticama. Ali vremena se menjaju, pa deca danas imaju nove heroje, a jedan od njih je i argentinski fudbaler Lionel Mesi.

Njegova fudbalska bajka završena je u Dohi, glavnom gradu Katara, gde je zajedno sa saigračima iz Argentine podigao pehar svetskog prvaka.

Mesi je na Mundijalu osvojio jedini značajan trofej koji mu je do sada u karijeri izmicao i definitivno stao uz rame slavnom zemljaku Dijegu Armandu Maradoni.

Ostaće zapamćeno da je Mesi u Kataru odigrao sedam utakmica, postigao sedam i namestio tri gola.

Sa okruglo 40 pehara, ne računajući individualna priznanja, o Mesiju će se u budućnosti svakako pričati kao o jednom od najboljih, ako i ne i najboljem fudbaleru svih vremena, uz Maradonu i Brazilca Pelea.

Kako je sve počelo?

Može se reći, kao i u svakoj bajci – iza sedam gora i sedam mora, u srcu Južne Amerike, u gradu Rozariju u Argentini, 24. juna 1987. na svet je došao dečak kojem su roditelji, Horhe i Selija, dali ime Lionel.

Fudbal je zavoleo sa četiri godine, a pošto je bio veoma sitne građe, dobio je nadimak Buva („La Pulgita“).

Prvi trener mu je bio otac u lokalnom klubu Grandola, a najvernija navijačica, kako je više puta isticao, baka po majci Selija čija smrt ga je izuzetno pogodila malo pre njegovog 11. rođendana.

Svaki postignuti gol Mesi i dan-danas posvećuje baki.

„Bio sam veoma mali građom, svake nedelje smo išli u lokalni klub i moja braća i rođaci su mogli da igraju.

„Pošto sam bio najmlađi, nije bilo kategorije za mene, ali jedan od dečaka nije došao, pa je baka rekla treneru da me pusti da igram.

„On joj je odgovorio ‘Kako da ga pustim kad je tako mali?’. Ipak, baka je insistirala, a pošto su je svi u klubu voleli, pustili su me na teren“, ispričao je Mesi za argentinski dnevnik Ole u maju 2021.

Posle smrti bake, 11-godišnjeg Mesija sačekala je još jedna loša vest – lekari su mu dijagnostikovali poremećaj hormona rasta.

Do tog trenutka, on je već pet godina trenirao u Njuels Old Bojsima, jednom od dva fudbalska velikana iz Rozarija i postigao je skoro 500 golova u mlađim kategorijama.

Tretmani su koštali 900 dolara mesečno, a podrazumevali su davanje injekcija hormona rasta.

Za klub iz Rozarija je to bio preveliki trošak, uprkos činjenici da je Mesijev talenat već tada bio evidentan i da su počeli da ga traže i evropski timovi.

„Kada ga vidite, pomislili bi ste: ‘Ovaj dečko ne može da šutne loptu. On je suviše mali, izgleda krhko.

„Ali veoma brzo bi videli da je on rođen drugačiji, kao fenomen i da će uraditi nešto impresivno“, rekao je Adrijan Korija, tadašnji trener mlađih kategorija Njuelsa u razgovoru sa Luka Kajolijem koji je 2012. objavio Mesijevu biografiju.

Pošto je porodica Mesi imala rođake u španskoj pokrajini Kataloniji, uspeli su da mu ugovore probu u velikanu Barseloni.

Karles Reksač, tada direktor kluba, bio je oduševljen onim što je video kod 13-godišnjeg dečaka, ali je uprava bila skeptična jer 2000. nije baš bila praksa da potpisuju deca i to sa drugog kontinenta.

„Posle dva minuta trening utakmice koju smo mu organizovali znao sam – ovog dečka moramo da dovedemo. Svako bi uradio isto na mom mestu“, objasnio je Reksač za Gardijan 2014.

Klub se dogovorio sa Mesijevim ocem Horheom, da plati 40.000 evra za godinu dana, na šta je on pristao.

Problem je bio što Mesi kao stranac nije mogao da igra ni za mlađe kategorije u španskim takmičenjima, već samo lokalnim, katalonskim.

Tih prvih nedelja u Barseloni je često sedeo na klupi za rezervne igrače, povlačio se u sebe, a pojedini saigrači u svlačionici su ga u tom periodu pogrdno zvali „mutavi“.

Vreme je prolazilo, Horhe Mesi je gubio strpljenje i zapretio upravi Barselone da Lionel ima druge ponude, među kojima i onu od najvećeg rivala, Reala iz Madrida.

U decembru 2000, međutim, funkcioner Barselone Reksač, napisao je ugovor, u nedostatku papira, na salveti.

„Ja, Čarli Reksač, u svojstvu tehničkog sekretara Barselone, i uprkos postojanju nekih koji su protiv, obavezujem se da ću potpisati ugovor sa Lionelom Mesijem ukoliko se ispune dogovoreni uslovi“, piše na salveti koja se danas čuva uramljena u klupskom muzeju na stadionu Nou Kamp.

I upravo sa tom salvetom i zahvaljujući Reksačovoj upornosti, Mesijeva priča u Barseloni je počela.

Barselona kao dom

Kada je sa 14 godina završio tretmane hormonom rasta, Mesi je postao deo supertalentovanog Barselonine omladinske ekipe koje su mediji nazvali Bejbi tim snova.

U Barseloninoj fudbalskoj školi La Masiji, nadaleko poznatoj po negovanju mladih talenata, Mesi je upoznao dvojicu lokalnih dečaka koji su kasnije takođe stekli status klupskih legendi – Đerara Pikea i Seska Fabregasa.

Dok je u period od 2001. do 2004, u dresu omladinskog tima tresao mreže i plašio protivnike, van terena je patio za majkom, starijom braćom i mlađom sestrom koji su se vratili u Argentinu.

Priliku da pokaže majci koliko mu znači Mesi je dobio 10. oktobra 2004, kada je debitovao za Barselonu u takmičarskoj utakmici.

U 82. minutu meča sa gradskim rivalom Espanjolom, zamenio je Portugalca Deka.

Po završetku utakmice, Mesi je pokazao majicu sa likom majke.

„Ovo je za moju mamu koja je u Argentini. Zauvek ću pamtiti ovih 10 minuta“, uzbuđeno je posle meča rekao novinaru sportskog dnevnika El Mundo Deportivo.

Od tih skromnih desetak minuta na debiju, Mesi je veoma brzo pokazao raskošan talenat i postao neizostavni deo prvog tima.

A imao je Mesi od koga i da uči u toj ekipi Barselone, gde je glavna zvezda bio brazilski „čarobnjak“ sa loptom, Ronaldinjo.

U maju 2005. godine, Mesi je postigao i debitantski gol za prvi tim Barselone protiv Albasetea u prvenstvu Španije.

U sledećih 16 godina, Argentinski fudbaler je za Barselonu dao 672 gola na 778 utakmica i oborio maltene sve klupske, evropske i svetske rekorde.

Saradnja sa Gvardiolom

Kada je 2008. postao trener prvog tima Barselone, Pep Gvardiola je Mesiju namenio ulogu glavnog igrača u ekipi i upravo u tom periodu počeo je njegov meteorski uspon do mesta na samom vrhu.

Za te četiri godine saradnje sa Gvardiolom, Mesi je dva puta osvojio Ligu šampiona i bilo je jasno da odlično sarađuje sa nekadašnjim reprezentativcem Španije i kapitenom Barselone.

„To je bio neverovatan period, sve nam se potrefilo. Gvardiola me je naučio mnogo toga i sa njim sa porastao kao fudbaler“, kazao je u novembru ove godine Mesi u razgovoru za list Sport iz Barselone.

Gvardiola je više puta isticao koliko mu je rad sa Mesijem pomogao u trenerskoj karijeri, da postane jedan od najtrofejnijih i najcenjenijih stručnjaka na svetu.

Delovalo je kao da imaju odnos poput oca i sina ili starijeg i mlađeg brata.

„Pokušao sam da od Mesija napravim najboljeg fudbalera na svetu, a on je od mene napravio najboljeg trenera“, pokušao je Gvardiola u jednoj rečenici da sažme značaj rada sa Argentincem.

Reprezentacija Argentine

Mesi je mogao da igra za tri reprezentacije – Argentinu, u kojoj se rodio, Španiju, zemlju u kojoj je živeo od 13. godine i Italiju, odakle su njegovi preci došli u Južnu Ameriku.

Očekivano, izbor je pao na Argentinu i već 2005. je sa mladom reprezentacijom Gaučosa osvojio titulu svetskog prvaka.

Sjajne igre na tom turniru, koji je odigran u Holandiji, zaokružio je sa dva gola u finalu protiv Nigerije (2:1).

U argentinskoj javnosti veoma brzo su krenula poređenja sa Dijegom Maradonom, najboljim fudbalerom u istoriji te zemlje.

Za seniorsku reprezentaciju Argentine Mesi je debitovao sa 18 godina na utakmici protiv Mađarske u avgustu 2005.

U martu 2006, u prijateljskom meču sa Hrvatskom, Mesi je dao prvi gol u dresu Argentine. Prvi pogodak na Svetskim prvenstvima u leto iste godine postigao je protiv Srbije u Crne Gore u pobedi od 6:0.

Prvo veliko razočaranje u dresu reprezentacije doživeo je 2007. u finalu Kopa Amerike (prvenstvu Južne Amerike), kada je Argentina izgubila od Brazila u finalu sa 3:0.

Ipak, već sledećeg leta, Mesi je predvodio Argentinu do olimpijskog zlata na Igrama u Pekingu. I tu mu se na putu našla Srbija, u grupnoj fazi, a Gaučosi su ovaj put slavili sa 2:0.

Posle Pekinga, predvođena Mesijem, Argentina je imala više neuspešnih pokušaja da osvoji titule prvaka sveta i Južne Amerike, iako je na turnirima uvek bila u užem krugu favorita.

Gaučosi su imali jake ekipe, pored Mesija igrali su Anhel di Marija, Serhio Aguero, Gonzalo Iguain i mnogi drugi.

Teret velikih očekivanja, međutim, uvek je pada najviše na Mesijeva pleća, kao i stalna poređenja sa Maradonom.

Maradona, koji je bio i selektor Argentine 2010. na Svetskom prvenstvu, umeo je da kritikuje Mesija ponekad, ali ga je snažno branio kada ga je javnost napadala zbog slabih rezultata.

„Neću da dozvolim da ljudi pričaju da Mesi nije fudbalski fenomen samo zato što nije osvojio Mundijal.

„On je veliki igrač, fudbaler kakvog nikada nisam video. Zahvalan sam Bogu što je Mesi Argentinac“, rekao je Maradona u januaru 2017. za Tik Sports iz Buenos Ajresa.

Posle drugog uzastopnog poraza u finalu Kopa Amerike od Čilea 2016, argentinska i svetska javnost prvi put su mogli na Mesijevom licu da vide suze i bol, a on je na kratko odlučio da se povuče iz reprezentacije.

Prethodno je Argentina poražena 2014. i u finalu Mundijala od Nemačke.

„Izgubio sam četiri finala. Pokušao sam, dao sam sve od sebe. Ništa na svetu nisam želeo više, ali nisam uspeo i zato mislim da je gotovo“, rekao je 2016. za BBC Sport.

Na sreću navijača Argentine, Mesi se predomislio i vratio se u reprezentaciju.

Argentinci - osvajači Kopa Amerike 2021. — Argentinci – osvajači Kopa Amerike 2021.

Konačno, nagrada za istrajnost stigla je 2021, kada je Argentina osvojila titulu prvaka Južne Amerike pobedivši Brazil u finalu.

Mesi je proglašen za najboljeg igrača Kopa Amerike, a trijumfu Gaučosa doprineo je sa četiri pogotka.

„Ovo je lud, neverovatan osećaj sreće. Čim se završila utakmica, pomislio sam na moju porodicu, jer smo patili maltene svako leto.

„Prvih dana odmora bi uvek bili tužni, a sad je drugačije“, rekao je Mesi 2021.

Na žalost, legendarni Maradona nije mogao da vidi ovaj trijumf, pošto je preminuo 25. novembra 2020.

Rivalstvo sa Kristijano Ronaldom

U svakoj bajci, naspram glavnog junaka stoji i njegov protivnik, često zlikovac.

U Mesijevom slučaj, to je malo drugačije.

Tokom cele karijere se „trkao“ sa Portugalcem Kristijanom Ronaldom koji mu jeste bio protivnik, ali nikako zlikovac.

Takmičili su se na terenu maltene svake nedelje, gurali jedan drugog i dodatno motivisali iako su bili žestoka konkurencija.

Obojica su na Mundijalima debitovala 2006. godine i praktično od tada su bili glavni nosioci i u reprezentacijama i u klubovima.

Dok je Mesi u većem delu karijere nosio dres Barselone, Ronaldo je za to vreme nastupao za tri kluba – engleski Mančester Junajted, španski Real Madrid i italijanski Juventus.

Najvažniji individualni trofej u fudbalu, nagrada Zlatna lopta namenjena najboljem fudbaleru u godini, stalno je prelazio iz Mesijeve i Ronaldove ruke u poslednjih 15-ak godina.

Argentinac ju je do sada osvajao sedam puta, a Portugalac je bio proglašavan za najboljeg igrača sveta u pet navrata.

„Mesi je neverovatan, magičan fudbaler. Nas dvojica delimo svetla na velikoj pozornici već 16 godina i imamo veoma dobar odnos.

„Ne mogu baš da kažem da smo prijatelji, jer ne idemo jedan drugom u kućne posete, niti se čujemo telefonom, ali se međusobno poštujemo i uvažavamo“, opisao je Ronaldo odnos sa Mesijem neposredno uoči Mundijala u Kataru.

Ronaldu je, poput Mesija, Svetsko prvenstvo u Kataru bilo poslednje u karijeri.

Odlazak iz Barselone

Početkom avgusta 2021, kao grom iz vedra neba odjeknula je vest da Mesi napušta Barselonu i prelazi u Pari Sen Žermen.

Iako je bio na korak od potpisivanja novog ugovora sa Barselonom tog leta, španski klub zbog finansijskih problema nije mogao da ispuni dogovoreno.

„Kada sam saopštio ženi i deci da želim da napustim Barselonu, nastala je prava drama.

„Svi smo počeli da plačemo, deca nisu htela da idu iz grada, da menjaju škole

„Bilo nam je teško, deca su odrasla ovde, ovo je njihov dom. Teško je bilo i mojoj supruzi, koja me je svuda pratila, podržavala kroz dobre i loše trenutke“, opisao je Mesi za portal Gol.

Mesija i porodicu je Grad svetlosti dočekao raširenih ruku i u euforiji, pošto je tako bogati pariski klub formirao spektakularan napad koji pored Argentinca čine Nejmar, najbolji brazilski fudbaler i Kilijan Mbape, mlada superzvezda francuske reprezentacije.

Kao glavni cilj šefovi Pari Sen Žermena zacrtali su osvajanje Lige šampiona. U prvoj sezoni, Parižani nisu uspeli, ali ih ove godine opet svi vide kao glavnog favorita i ne bi bilo iznenađenje da konačno ostvare cilj.

Porodica Mesi – daleko od očiju javnosti

Antonela Mesi i deca u loži stadiona u Kataru

I priča o privatnom životu Lionela Mesija ima određenu filmsko-bajkovitu crtu.

Kao dečak u Rozariju, preko drugara iz mlađih kategorija Njuelsa, Lukasa Skalje upoznao je njegovu rođaku Antonelu Rokuco.

Bila je to, kako je u jednom intervju rekao Mesi, ljubav na prvi pogled.

Ipak, isprečili su se fudbal i Barselona, pošto se 2000. Lionel preselio u Barselonu, ali su Antonela i on zadržali kontakt.

A onda ih je jedna tragedija spojila. Godine 2005, Antonelina najbolja prijateljica je poginula u saobraćajnoj nesreći.

Čim je čuo tužne vesti, Mesi je doputovao iz Španije, kako bi bio pored Antonele.

Započeli su vezu, prvo na daljinu, a onda je Antonela odlučila da se preseli u Barselonu.

Lionel i Antonela su se venčali 2017. u njihovom rodnom gradu Rozariju, a argentinski mediji su je nazvali „svadbom veka“.

Nije Mesi, međutim, tu bio jedina južnoamerička megazvezda, pošto je jedna od gošća bila i kolumbijska pevačica Šakira, tada supruga Đerara Pikea, saigrača iz Barselone.

Par ima trojicu sinova. Prvi, Tijago, rodio se 2012, tri godine kasnije na svet je došao Mateo, a 2018. stigao je i Ćiro.

Porodica Mesi trudi se da sačuva privatnost, pa je nema previše u medijima, ali po snimcima koje sporadično objavljuju na društvenim mrežama, dečaci vole fudbal i često ga igraju sa tatom.

Ali kod tate nema popusta u fudbalu na male golove, čak ni za najmlađeg sina.

„Pusti decu da pobede“, napisala je mama Antonela u Instagram objavi u aprilu ove godine.

Antonela trenutno ima angažman i kao manekenka argentinskog modnog brenda Sarkani.

Pored igranja fudbala i porodice, Mesi ima još jednu ljubav – psa Hulka.

Ovaj džinovski pas rase francuski mastif ponekad se nađe na Mesijevim snimcima na društvenim mrežama i ponekad deluje veće od samog fudbalera.

Umeju i njih dvojica dobro da se zabavljaju igrajući fudbal u dvorištu.

Hulk je uvek bio uz porodicu Mesi, pa je tako i on u leto 2021. sunce i more Barselone, zamenio svetlima Pariza.

Iako je u Kataru Lionel Mesi odigrao poslednji veliki turnir u dresu reprezentacije, nema sumnje da je pred njim još dobrih sezona u klubu, možda već proleće njegova bajka dobije novo trofejno poglavlje i PSŽ postane prvak Evrope.

Pogledajte video