Svetsko prvenstvo 2022: Pet stvari koje treba da znate o fudbalskoj reprezentaciji Švajcarske

Čokolada, satovi i česti referendumi, pa i nacionalni heroj Viljam Tel i onaj teniski, Rodžer Federer, mnogim srpskim navijačima trenutno nisu prve asocijacije pri pomenu reči – Švajcarska.

Fudbalska reprezentacija ove zemlje u petak igra sa Srbijom u poslednjoj utakmici grupne faze na Svetskom prvenstvu.

Ulozi su, malo je reći, veliki.

Srbija mora da pobedi ukoliko želi u osminu finala, dok Švajcarcima odgovara i bod, kome, po svemu sudeći, neće težiti.

„Sutra će biti potpuno drugačija utakmica, videćete kako se stvaraju prilike, bićemo napadački orijentisani, hrabri, dolazićemo sa više igrača do 16 metara.

„Srbija nas neće iznenaditi, važno je da mi budemo ti koji će dominirati terenom“, rekao je dan uoči utakmice švajcarski selektor Murat Jakin.

Dodao je da Srbija ima „tim sa jakim igračima“ i da „lako može da se prilagodi igri rivala“, zbog čega će Švajcarci „igrati njihovu igru“, ne obraćajući pažnju na protivnika.

Dve reprezentacije su se već ranije sastajale na svetskim prvenstvima, svaki put u grupnoj fazi.

Prvi put je ondašnja Jugoslavija, čiji je Srbija naslednik, slavila rezultatom 3:0 na Mundijalu u Brazilu 1950, dok su Švajcarci pre četiri godine u Rusiji pobedili 2:1, čime su suštinski obezbedili prolazak u osminu finala.

• Balkanske gore listovi u Kataru: Deset fudbalera u dresu drugih reprezentacija
• Granit Džaka – „svi ga prihvataju, ali mnogi ga ne vole“
• Švajcarska pobedila Kamerun, presudio gol Kamerunca, drama na meču Portugal – Gana
• „Pravda je spora, ali dostižna“ – o sudiji Feliksu Brihu koji je naljutio Srbiju

Mesto okršaja Srbije i Švajcarske – Mundijali i kvalifikacije

Srbija, odnosno Jugoslavija, i Švajcarska odigrali su pet zvaničnih i nekoliko prijateljskih utakmica.

Kraljevina Jugoslavija je Švajcarce prvi put ugostila septembra 1933. u Beogradu na meču kvalifikacija za drugi Mundijal koji se održao u Italiji naredne godine.

Čuveni Blagoje Moša Marjanović bio je jedan od strelaca na susretu koji je završen 2:2.

Jugoslavija se tada nije plasirala, dok je Švajcarska kao druga u grupi, iza Rumunije, obezbedila sebi prvo učešće na svetskim prvenstvima.

Dve evropske reprezentacije su se naredni put sastale u grupnoj fazi prvog Mundijala organizovanog posle Drugog svetskog rata u Brazilu 1950.

Socijalistička Jugoslavija je golovima prve Zvezdine zvezde Rajka Mitića, Koste Tomaševića i Tihomira Ognjanova ubedljivo pobedila Švajcarsku 3:0.

Na sledeći zvanični okršaj čekalo se više od pola veka.

Reprezentacija Jugoslavije, koju su tada činile Srbija i Crna Gora, i Švajcarska našle su se u istoj kvalifikacionoj grupi za Mundijal u Japanu i Južnoj Koreji.

Na prvom meču u Beogradu, rezultat je bio nerešen 1:1, dok su „plavi“, kako je glasio nadimak jugoslovenske reprezentacije, slavili sa 2:1 na gostovanju u Bazelu.

Ipak, ni jedna, ni druga ekipa nisu izborile plasman.

• Piksi pred meč odluke za Srbiju: Ako hoćete da pobedite, morate da napadnete
• Vlahović najavio tužbe i poručio: Nemam problem sa Piksijem
• Kako Srbija može do nokaut faze Mundijala

Srbija je prvi susret pod tim imenom imala sa Švajcarskom na prethodnom Svetskom prvenstvu u Rusiji pre četiri godine.

„Orlovi“ su poveli golom Aleksandra Mitrovića u petom minutu, da bi početkom drugog poluvremena rezultat poravnao Granit Džaka.

Pobedu švajcarskom timu doneo je Đerdan Šaćiri u 90. minutu.

Švajcarski fudbaleri, poreklom sa Kosova, pogotke su proslavili pokazujući rukama albanski simbol – dvoglavog orla, a pridružio im se i tadašnji kapiten Štefan Lihtštajner.

Prema pisanju švajcarskog lista Blik, trojica švajcarskih reprezentativaca su se posle utakmice izvinila zbog ovog poteza.

„Bilo bi glupo da to ponovimo. To se više nikada neće desiti“, rekao je tada Granit Džaka.

Šaćiri se takođe izvinio „svima koje je pogodila njegova proslava“, dok je Lihštajner dodao da „nije želeo ikome da stane na žulj“.

Ipak, kapiten reprezentacije je kažnjen sa 5.000 švacarskih franaka, a Džaka i Šaćiri dvostruko više – 10.000.

Pored političkih incidenata, meč je obeležio i nedosuđeni penal za Srbiju, zbog koga je nemački arbitar Feliks Brih, navodno završio sa suđenjem na takmičenju.

Pred Mundijal u Kataru, Švajcarska fudbalska federacija zabranila je reprezentativcima da ubuduće pokazuju dvoglavog orla.

Etnički mozaik švajcarskog tima

Boje reprezentacije Švajcarske brani veliki broj igrača koji su rođeni ili vode poreklo van granica ove zemlje.

Jedan od njih je i Brel Embolo, strelac pobedonosnog gola u prvom kolu Mundijala u Kataru protiv Kameruna, napadačeve domovine.

Iako je prilikom postignutog gola u znak poštovanja podigao ruke, mnogi Kamerunci nisu prihvatili izvinjenje, pa je njegova kuća u rodnom Jaundeu, prestonici države, kamenovana tokom protesta posle utakmice.

Van granica Švajcarske, rođen je i Đerdan Šaćiri 1991.

U Švajcarsku se sa porodicom iz Gnjilana na Kosovu preselio kada je imao četiri godine.

Na utakmici sa Srbijom na Mundijalu u Rusiji 2018. na jednoj kopački je nosio zastavu Kosova, a na drugoj Švajcarske.

Šaćirijev sunarodnik Granit Džaka rodio se u Bazelu 1992, ali je njegova porodica u Švajcarsku došla tri godine ranije iz Podujeva na Kosovu.

„Moja krv je albanska i to mi niko ne može oduzeti. Moje srce je 50:50 i imam dva doma, Švajcarsku i Kosovo, i tako će uvek ostati“, rekao je ranije Džaka.

Sa prostora bivše Jugoslavije poreklo vode i igrač lisabonske Benfike – Haris Seferović i Ardon Jašari, vezista Lucerna, obojica rođeni u Švajcarskoj.

Seferovićevi roditelji su se u ovu alpsku zemlju preselili tokom 1980-ih iz Sanskog Mosta u Bosni i Hercegovini, dok je mlađi saigrač albansko-makedonskog porekla.

Za evropsku reprezentaciju nastupa i nekoliko igrača iz mešovitih brakova, na primer, Ruben Vargas čija je majka Švajcarkinja, a otac iz Dominikanske Republike.

Na Mundijalu u Kataru igraju i dvojica fudbaler čije su majke takođe iz Švajcarske, dok su očevi Nigerijci – Manuel Akandži i Noa Okafor.

U prvom timu protiv Srbije će se verovatno naći i Đibril Sou, koji nastupa za Ajntraht iz Frankfurta i vodi poreklo iz Senegala, kao i defanzivac Rikardo Rodrigez, kome je otac Španac, a majka Čileanka.

Od igrača koji brane boje Švajcarske, a vode poreklo van granica zemlje, na Mundijal su pošli još i Edimilson Fernandes (Portugal/Zelenortska ostrva), Denis Zakarija (Kongo/Južni Sudan) i Eraj Komert (Turska).

Reprezentativci iz Bundes i Premijer lige, poneki iz domaćeg prvenstva

Murat Jakin je u Katar poveo igrače koji nastupaju u najjačim evropskim ligama i svega nekoliko fudbalera iz domaće lige.

Najviše reprezentativaca Švajcarske dolazi iz nemačke Bundes lige – njih sedmorica.

Tako, na primer, za Majnc igraju Silvan Vidmer i Edimilson Fernandes, dok u dresu Borusije Menhengladbah nastupaju golman reprezentacije Jan Zomer i štoper Niko Elvedi.

Na Svetsko prvenstvo nije pošao nijedan igrač aktuelnog prvaka Švajcarske – Ciriha, ali jeste iz trenutno prvolasiranog kluba Jang Bojs, iz čijih redova dolaze Fabijan Rider i Kristijan Fasnaht.

Nekoliko Švajcaraca igra i u engleskoj Premijer ligi, poput kapitena Granita Džake (Arsenal), defanzivca Manuela Akandžija (Mančester Siti) i veznog rezerviste Denisa Zakarije (Čelsi).

Šećiri je jedini švajcarski reprezentativac koji nastupa za tim van Evrope – američki Čikago Fajer.

• Priča o jugoslovenskoj mundijalskoj tituli: Kako su „Čileanci“ pokorili planetu i skinuli „balkanski kompleks niže vrednosti“
• Život posle Montevidea: „Idemo tata i ja ulicom, a samo se čuje ‘Mošo, Mošo, Mošo, Mošo'“
• Dan kada je Pele igrao fudbal u Kragujevcu

Najveći uspesi – četvrtina finala na Mundijalima i srebro na Olimpijskim igrama

Reprezentacija Švajcarske je prvo mundijalsko učešće zabeležila na drugom Svetskom prvenstvu u Italiji 1934.

Pošto nije bilo grupne faze, Švajcarci su na ovom turniru odigrali dve utakmice – u osmini finala su porazili Holanđane sa 3:2, dok ih je identičnim rezultatom u narednoj utakmici pobedila Čehoslovačka.

Do četvrt finala su stigli i četiri godine kasnije u Francuskoj.

Tamo ih je, posle pobede u dvomeču nad nacističkom Nemačkom, zaustavila Mađarska, koja je kasnije izgubila od Italije u finalu Svetskog prvenstva.

Švajcarska je bila domaćin Mundijala 1954, kada je njena reprezentacija ponovila rezultat iz prethodna dva učešća.

Takmičenje je završila porazom od susedne Austrije u četvrtini finala izgubivši rezultatom 7:5.

Švajcarci su veliku mundijalsku pauzu od Engleske 1966. do Amerike 1994. kada ih je vodio Roj Hodžson, britanski trener.

Neki od viđenijih igrača te generacije bili su Stefan Šapuiza i Alan Suter.

Od 2006. i Svetskog prvenstva u Nemačkoj, Švajcarci su nanizali pet uzastopna učešća na Mundijalima i najdalje dogurali do osmine finala.

Najveći uspeh fudbalska reprezentacija Švajcarske ostvarila je 1924. na Olimpijskim igrama u Parizu kada su osvojili srebrnu medalju izgubivši u finalu od Urugvaja sa 3:0.

Na Evropskim prvenstvima su najdalje dogurali do četvrtfinala 2020.

Murat Jakin

Švajcarsku reprezentaciju na Mundijalu u Kataru vodi Murat Jakin, nekadašnji reprezentativac ove zemlje, turskog porekla.

On je septembra 2001. igrao protiv Jugoslavije u kvalifikacijama za Mundijal u Japanu i Južnoj Koreji kada je njegov rođeni brat Hakan postigao gol, u porazu Švajcarske od 2:1.

Na mesto selektora došao je avgusta 2021. nasledivši Vladimira Petkovića koji je vodio reprezentaciju na prethodnom Mundijalu u Rusiji pre četiri godine.

Jakinovi izabranici su kvalifikacije završili na prvom mestu u grupi zahvaljujući reprezentaciji Severne Irske koja je u poslednjoj utakmici odigrala egal sa Italijom, poslavši tako Azure u baraž koji nisu prošli.

U znak zahvalnosti što su Švajcarcima posredno omogućili direktan plasman u Katar, Jakin je poslao paket švajcarske čokolade igračima i stručnom štabu Severne Irske težak 9,3 kilograma.

Murat Jakin je rođen 15. septembra 1974. godine u Bazelu.

Karijeru je kao fudbaler počeo u švajcarskom klubu Grashopersu, a igrao je i za nemački Štutgart i Kajzerslautern, kao i turski Fenerbahče.

Kopačke o klin je okačio 2006. dok je nosio dres Bazela.

Za Švajcarsku je nastupao skoro 49 puta, uz četiri postignuta gola.

Pre nego što je preuzeo kormilo reprezentacije vodio je nekoliko domaćih timova, poput Tuna, Lucerna, Siona i Bazela – sa kojima je 2013. i 2014. osvajao prvenstvo, a oprobao se i u Rusiji gde je trenirao Spartak iz Moskve.

Pogledajte video

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]