Posle četiri godine konačno je došao taj dan – reprezentacija Srbije igra prvi meč na Svetskom prvenstvu u fudbalu i sve drugo postaje manje važno.
Fudbaleri odjednom postanu heroji, pa i onih koji inače ne prate najvažniju sporednu stvar na svetu, ali su ovom prilikom zaraženi fudbalskom groznicom.
BBC na srpskom je zbog toga napravio mali vodič kroz reprezentaciju Srbije, a tamo ima ljudi najrazličitijih profila.
Od sportskih fanatika, kojima je trening sve u životu, do igrača koji su dugo imali problem sa slatkišima, ali su nekako uspeli da izguraju karijere i opstanu u fudbalu.
Tu je i nekolicina reprezentativaca rođenih u zemlji koja se i dalje zvala Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ), ali i onih čiji se prvi plač čuo kada je 231. vek uveliko bio počeo.
Prvi meč Srbija igra 24. novembra od 20 časova protiv Brazila, četiri dana kasnije u 11 sledi meč sa Kamerunom, a 2. decembra sa Švajcarskom, ponovo od 20 časova.
- Fudbalski umetnik – pet stvari koje je Dragan Stojković Piksi dao reprezentaciji
- „Još osećam kako se prečka trese“: Tihi heroji Jugoslavije na Mundijalu 1998.
- Dejan Savićević za BBC: „Srbija će ili igrati polufinale Svetskog prvenstva, ili neće proći grupu“
- Rezultati utakmica i tabele grupa na Svetskom fudbalskom prvenstvu u Kataru
Dmitrović je dugo bio u beogradskoj Crvenoj zvezdi, čiju je omladinsku školu prošao, ali u seniorskom fudbalu nije zabeležio nijedan zvaničan meč za crveno-bele.
Posle izleta u mađarskom Ujpeštu i engleskom Čarltonu, golmansku sreću našao je u Španiji.
Prvo je branio za Alkorkon, potom i za Eibar, gde je zabeležio 130 nastupa, odakle 2021. prelazi u Sevilju.
Rođen je u Subotici, a učestvovao je i na Svetskom prvenstvu u Rusiji, ali se nije baš nabranio pored Vladimira Stojkovića, tada prvog golmana.
Kako će biti u Kataru i dalje nije poznato, ali deluje da prednost ovog puta ima Vanja Milinković Savić.
Pavlović je za veoma kratko vreme postao jedan od miljenika navijača Partizana.
Pre svega zbog velike borbenosti, posebno u mečevima protiv Crvene zvezde, kada je često bio jedan od najboljih na terenu.
Rođen je u Šapcu i poznat je po nadimku Kalaba, a njegov otac Željko izjavio je nedavno za Mocart sport da Strahinja od malih nogu bio izrazito srčan i borben.
U komšiluku je, navodi, bio i do pet godina mlađi od svih, ali je uvek igrao sa njima fudbal, „zakucavao se u snažnije od sebe, ustajao i borio se“.
Taj stil je zadržao i danas, kada je često daleko snažniji od svih.
U omladinsku školu crno-belih je iz rodnog grada stigao je 2015, za prvi tim je debitovao 2019 i sa samo 17 godina je odigrao prvi večiti derbi.
Pavlović je iz Partizana prešao u Monako, odakle je na pozajmice išao u belgijski Briž i švajcarski Bazel, a danas brani boje austrijskog Red Bul Salcburga.
Kada je bio mali bavio se i folklorom, koji je trenirao do trećeg razreda.
Igra na poziciji štopera, tj. centralnog igrača odbrane i deluje da mu je mesto u prvoj postavi reprezentacije zacementirano.
Eraković je među „orlovima“ jedini predstavnik Superlige Srbije – igra za Crvenu zvezdu, čiju je omladinsku školu prošao.
Poznat je po nadimku Čupa, zbog kovrdžave kose, i u poslednje dve godine prošao je dug put.
Za seniorski tim crveno-belih je debitovao 2020. i taj početak, kakvi oni često znaju da budu, nimalo nije bio lak.
U prvom derbiju protiv Partizana bio je direktan krivac za gol crno-belih.
Međutim, klub i trener Dejan Stanković su verovali u njega i Eraković je za kratko vreme, iako i dalje veoma mlad, postao jedan od ključnih i najstandardnijih igrača Zvezde.
U poslednje dve godine pružao je odlične partije i u Ligi Evrope, a posebno u derbijima protiv Partizana.
Igra štopera.
Milenković je ponikao u Partizanu i već pet godina uspešno igra za italijansku Fiorentinu.
U poslednje vreme njegovo ime se stalno pominje u transfer spekulacijama, tako da bi uskoro mogao da postane deo većeg kluba.
Rođen je u Beogradu, poznat je po nadimku Bleki, a fudbal je počeo da trenira sa sestrom Jelenom, koja je od njega starija dve godine.
Za prvi tim Partizana debitovao je 2016, a navijači crno-belih ga posebno vole zbog gola Zvezdi koji je postigao u finalu kupa 2017. i to na poslednjem meču za beogradski klub sa kojim je osvojio i prvenstvo Srbije.
Odigrao je i sva tri meča grupne faze Svetskog prvenstva u Rusiji 2018.
Igra štopera i mesto u prvoj postavi reprezentacije mu je takođe zacementirano.
Veljković je jedan od retkih predstavnika dijaspore u reprezentaciji.
Rođen je u Bazelu, u Švajcarskoj, gde je i počeo fudbalsku karijeru.
Prvo je igrao za mlađe kategorije reprezentacije Švajcarske, ali se odlučio za Srbiju.
Već pet godina igra za nemački Verder iz Bremena i jedan je od nekoliko reprezentativaca koji su na Svetskom prvenstvu za juniore na Novom Zelandu 2015. osvojili zlato.
Posle Bazela, Veljković je prešao u slavni Totenhnem, ali se tamo za tri godine nije naigrao – zabeležio je samo dva zvanična meča.
Posle pozajmica u Midlzbrou i Čarlton Atletiku, prešao je 2016. u Verder, gde je do sada odigrao više od 160 utakmica.
Takođe je centralni igrač odbrane, a bio je i jedan od putnika na Mundijal u Rusiji, gde je igrao u meču protiv Brazila.
Šta god u karijeri da napravi, jedan od trenutaka koji će Maksimovića celog života pratiti je onaj iz devedesetog minuta finalnog meča protiv Brazila na Novom Zelandu.
Izašao je Maksimović tada sam pred gol „selesaa“ i mirno ćušnuo loptu ispod golmana.
„Gooooo, gooool, 2:1″, urlikao je tada komentator RTS-a Aleksandar Stojanović.
Rođen je u Banji Koviljači, ali se tokom karijere dosta naputovao, tražeći dugo mesto pod fudbalskim nebom.
U omladinskoj karijeri bio je deo Crvene zvezde, ali tamo nije uspeo, pa je još kao tinejdžer morao u Italiju i Sloveniju, gde je i debitovao u seniorskom fudbalu i to za Domžale.
Potom prelazi u kazahstansku Astanu, pa u Valensiju, da bi sreću konačno pronašao u španskom Hetafeu, za koji igra od 2018. godine.
Igra na sredini terena, bio je na Mundijalu u Rusiji 2018, ali nije ulazio u igru.
Radonjić bi u ovoj reprezentaciji lako mogao da dobije epitet igrača sa najburnijom fudbalskom karijerom, iako mu je tek 26 godina.
Njegov fudbalski put nekoliko puta je bio na ivici ambisa, ali je on svaki put uspeo da se izvuče, pre svega zahvaljujući velikom talentu i neverovatnoj brzini.
Rođen je u Nišu i godinama je bio u školi Partizana, iako je veliki navijač Crvene zvezde.
Prvi profesionalni ugovor potpisao je 2014. sa slavnom Romom, gde je proveo čak pet godina u klubu, ali nije odigrao nijednu utakmicu.
Radonjić je u to vreme bio poznat kao veliki talenat i mlada nada srpskog fudbala, ali i neko ko više uživa u noćnim izlascima, nego u treninzima i utakmicama.
Karijeru je oživeo u Čukaričkom, odakle 2017. stiže u Crvenu zvezdu, gde je godinama bio jedan od najboljih igrača kluba, nezaustavljivo špartajući uz desnu aut liniju.
Brzonogi fudbaler potom prelazi u Marsej, ali sledi novi pad i niz pozajmica – u Herti iz Berlina, portugalskoj Benfici, sve do Torina, čiji je sada član.
U nedavnom intervjuu za RTS izjavio je da se smirio i da se sada samo bavi fudbalom.
Bio je i deo Svetskog prvenstva u Rusiji, gde je igrao protiv Švajcarske i Brazila.
Igra na poziciji krila.
Gudelj je već dugo u Španiji, gde brani boje slavne Sevilje.
Rođen je u Beogradu, ali je detinjstvo proveo u Holandiji.
Sin je Nebojše Gudelja, nekadašnjeg fudbalera Partizana i holandske Brede, gde je upravo Nemanja debitovao u profesionalnom fudbalu.
Potom je nastupao za AZ Alkmar i Ajaks, dva velika holandska kluba, odakle se otisnuo u Kinu, iz koje se vratio 2018 – prvo u portugalski Sporting, pa godinu kasnije u Sevilju.
Njegov mlađi brat Dragiša je takođe fudbaler, a mediji o Nemanji često pišu i zbog veze sa pevačicom Anastasijom Ražnatović, ćerkom pevačice Svetlane Cece Ražnatović.
Igra na poziciji centralnog ili zadnjeg veznog, a selektor Stojković ga je u nekim mečevima koristio i kao štopera.
Iako ima samo 28 godina, Mitrović je najbolji strelac u istoriji reprezentacije – kako god da se ta država zvala, a promenila je dosta imena i velikih fudbalera – što dosta govori.
Posebno se pamti njegov gol glavom u 90. minutu protiv Portugala, u poslednjem meču kvalifikacija za Mundijal, kojim se reprezentacija i plasirala u Katar.
Ipak, Mitrović je mnogo više i od tih golova – igrao je za reprezentaciju kada god je trebalo, davao uvek sve od sebe i mnogi ga vide kao dušu ovog tima.
Poznat je i po pesmi Mitro’s on fire, navijačkoj obradi pesme Freed from desire italijanske pevačice Gale, koja ga prati već godinama.
Rođen je u Smederevu, a ponikao u Partizanu, gde je bio poznat po golovima, velikoj borbenosti, želji i – frizurama.
Mitrović iz Partizana prelazi u Anderleht, a odatle ponovo u crno-bele, ali sa severa Engleske, u Njukasl.
Posle toga završava u Fulamu, čiji je danas simbol.
Nastupio je i na Mundijalu u Rusiji, a posebno se pamti onaj protiv Švajcarske kada je postigao prvi gol, a potom i po spornoj situaciji.
Mitrovića su u protivničkom šesnaestercu, prilikom jednog centaršuta, držala dvojica igrača, ali se sudija Feliks Brih nije oglasio.
Kratko i jasno – kapiten, prava desetka, broj koji uvek ide najvećim majstorima.
Tadić je godinama jedan od najvažnijih reprezentativaca Srbije.
Rođen je u Bačkoj Topoli, mestu u Vojvodini, na severu Srbije.
U karijeri je promenio pet klubova, ali je u svakom bio važan šraf.
Ponikao je u novosadskoj Vojvodini, odakle je prešao u Holandiju, Gronigen i Tvente, da bi potom četiri godine igrao u Premijer ligi za Sautempton.
U slavni holandski Ajaks je stigao je 2018, gde je danas kapiten.
Ostala je upamćena Tadićeva partija u pobedi od 4:1 protiv Reala iz Madrida iz 2019, kada je bio ubedljivo najbolji igrač na terenu.
Francuski list L’Ekip Tadiću je tada dao ocenu deset, što se veoma retko dešava.
Za reprezentaciju Srbije debitovao je još 2008. i jedan je od retkih koji može da se pohvali da je nacionalni dres branio i na Olimpijskim igrama.
Jović je dugo važio za jednog od najvećih talenata Srbiji, ali je takođe neko ko je dugo tražio sreću u klupskoj sredini.
Rođen je u Loznici, ali je odrastao nedaleko od Bijeljine, grada u Bosni i Hercegovini.
Ponikao je u Crvenoj zvezdi, gde je sa 16 godina i pet meseci postao najmlađi strelac u istoriji kluba, a onda u tom trenutku i najmlađi učesnik večitog derbija u istoriji.
Iz tog perioda ostala je priča kako su on i njegov otac spavali u kolima ispred Zvezdinog stadiona, samo da bi Luka igrao za crveno-bele, ali i o nekim nestašlucima.
Iako je uvek imao i znanje i građu za vrhunskog fudbalera, Jović je bio poznat i kao veliki ljubitelj slatkiša, koje je čak švercovao na Zvezdine pripreme.
Iz Zvezde je kao veoma mlad prešao u Benfiku, ali se tamo nije naigrao – prosleđen je na pozajmicu u Ajtraht Frankfurt, gde je blistao i nadavao se golova.
To mu je donelo poziv Reala iz Madrida, u koji je prešao za 60 miliona evra, što je jedan od najvećih transfera u istoriji srpskog fudbala.
Međutim, Jović u Madridu nikako nije nalazio pravu formu – golovi nisu dolazili.
Posle tri godine prešao je u Fiorentinu, gde danas igra sa Milenkovićem.
Bio je i deo Mundijala u Rusiji, gde je zabeležio jedan meč.
Rajkovića su mnogi prvi put upoznali na Novom Zelandu, gde je bio prvi golman „orlića“ u koje se zemlja tih dana do ušiju zaljubila.
Rođen je u Negotinu, a seniorsku karijeru je počeo u Jagodini, sa kojom ima i osvojen Kup Srbije iz 2013.
Rajković iz Jagodine prelazi u Crvenu zvezdu, gde je kao i dalje veoma mlad imao dosta zapaženih nastupa i sa kojom 2014. osvaja titulu šampiona Srbije.
Ubrzo je postao i kapiten Zvezde.
Potom je četiri godine branio u izraelskom Makabiju iz Tel Aviva, da bi 2022. završio u španskoj Majorki, gde je takođe prvi golman.
Ovo mu je drugo Svetsko prvenstvo, a u Rusiji je bio zamena Vladimiru Stojkoviću.
Mitrović je još jedan od sada već retkih reprezentativaca koji su se rodili u SFRJ i to u njenoj prestonici – Beogradu.
Fudbaler je španskog Hetafea, igra štopera i tokom duge karijere igrao je širom Evrope, ali je najpoznatiji po dve situacije u reprezentativnom dresu.
Pre svega po vađenju lopte iz gola u meču Srbije protiv Portugala, tokom kvalifikacija za Mundijal u Katar, kada je ona prešla liniju, ali sudija to nije video, pa gol nije priznat.
Koji tren kasnije, Mitrović je uspeo da telom blokira još jedan udarac ka praznoj mreži.
Deo reprezentacije je već godinama, a bio je akter i čuvenog meča protiv Albanije iz 2016, u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, poznatom po „slučaju dron“.
Mitrović je tada prvi dohvatio zastavu „velike Albanije“ koja je sa drona visila iznad stadiona JNA u Beogradu, što je izazvalo i incidente na stadionu i prekid utakmice.
Karijeru je počeo u slovačkoj Petržalki, igrao je i u Slovačkoj, Belgiji, da bi potom stigao u Srbiju, gde je branio boje Metalca iz Gornjeg Milanovca.
Posle kratkog boravka u nemačkom Frajburgu, stalno mesto u timu našao je prvo u belgijskom Gentu, potom u francuskom Strazburu, odakle je stigao u Hetafe.
Živković je jedan u nizu fudbalera koji su važili za velike talente srpskog fudbala, a koji sreću u klupskim vodama dugo nije mogao da nađe.
Najveći deo karijere proveo je u crno-belom dresu, prvo Partizana, gde je bio najmlađi kapiten u istoriji, a potom i grčkog PAOK-a, gde se skrasio od 2020. godine.
Jedan od najboljih prijatelja u Partizanu bio mu je Nemanja Radonjić.
Navijači crno-belih pamte i probleme oko Živkovićevog ugovora, koji fudbaler dugo nije hteo da produži, pa je 2016. izbačen iz tima – tada je prešao u portugalsku Benfiku.
Rođen je u Nišu, a na Mundijalitu na Novom Zelandu bio je jedan od najvažnijih „orlića“.
Pamti se i podatak da je bio najmlađi debitant u nacionalnom dresu u istoriji, a bio je deo i Mundijala u Rusiji.
Igra na sredini terena.
Babić je imao sličan put kao Živković – od zlatnih orlića sa Novog Zelanda, do trnovitog puta u seniorskom fudbalu.
Trenutno nastupa za špansku Almeriju, gde je standardni štoper.
Rođen je u Banjaluci, u Republici Srpskoj (RS), jednom od dva entiteta koji čine BiH i jedan od fudbalera kojeg je Milorad Dodik, lider RS-a, odlikovao posle Mundijalita.
Karijeru je počeo u banjalučkom Borcu, odakle prelazi u novosadsku Vojvodinu, a sa kojom 2014. godine osvaja Kup Srbije.
Na krilima Novog Zelanda, Babić je otišao u Španiju i to u Real Sosijedad, odakle 2017. prelazi u Crvenu zvezdu, gde je proveo četiri godine i osvojio tri titule.
Međutim, ni tamo nije sve bilo kako treba, jer nije igrao standardno.
U Španiju se vratio 2021, a sa Almerijom ima i titulu u Segundi, drugoj španskoj ligi.
Poznat je kao veliki fan Nikole Jokića, košarkaša Denver Nagetsa, zbog kog se tokom noći budi da bi gledao utakmice u NBA ligi.
Saša Lukić je takođe zaobilaznim putem morao do velike scene.
Rođen je u Varni, selu nedaleko od Šapca.
U omladinsku školu Partizana stigao je 2009, gde prvi profesionalni ugovor potpisuje 2013, na 17. rođendan.
Iako je za crno-bele odigrao tek 27 mečeva, među njima je bilo i evropskih duela protiv Bate Borisova u kvalifikacijama za Ligu šampiona, kao i u grupnoj fazi Lige Evrope.
U nekoliko partija je bio i kapiten, a u Torino je prešao 2016, gde je takođe bio kapiten.
Igra na sredini terena.
Kostića mnogi zovu motorom reprezentacije.
Igra na levom krilu, jedan je od najopasnijih igrača ovog tima i poznat je kao čovek opsednut treningom.
Rođen je u Kragujevcu, gde je i počeo karijeru u lokalnom Radničkom, odakle je otišao u inostranstvo, bez usputnih stanica u Zvezdi ili Partizanu.
Karijeru je gradio Groninenu, a onda u Nemačkoj, gde je nastupao za više klubova.
Prvo je bio u Štutgartu, pa Hamburgeru i onda u Ajtrahtu, gde se ustalio, beležio najbolje partije i bio jedan od najvažnijih igrača.
Sa Ajntrahtom je prošle sezone osvojio Ligu Evrope, kada je proglašen i za najboljeg igrača kluba, da bi potom pojačao slavni Juventus, gde igra sa Dušanom Vlahovićem.
Na Mundijalu u Rusiji je odigrao sva tri meča grupne faze.
Trenutno najatraktivniji igrač reprezentacije, neko o kome priča čitav svet.
Igra za Juventus i važi za jednog od najboljih napadača planete – snažan, jak, brz, dobro igra sa obe noge, glavom.
Ono što je još važnije, a što potvrđuju treneri i saigrači, njegova radna etika je još veća od njegovog talenta.
Rođen je u Beogradu, odrastao je u Zemunu, a prve fudbalske korake napravio je u OFK Beogradu, Fiorentini i Partizanu.
Za crno-bele je debitovao 2016. i odmah dobio broj devet, statusni simbol svih napadača, jer su taj broj nosili svi najveći golgeteri u istoriji.
Vrlo brzo su počeli da padaju rekordi.
Prvo je postao najmlađi debitant u istoriji Partizana, potom i najmlađi strelac u klupskoj istoriji, a onda i najmlađi debitant u istoriji večitih derbija.
U Fiorentinu je prešao 2018. i tamo se zadržao četiri godine, da bi tokom ovog leta završio u Torinu i to za velikih 70 miliona evra.
Iako ima samo 24 godine, Račić je u karijeri imao mnogo selidbi.
Rođen je u Kraljevu, ima brata blizanca Bogdana, a igra na sredini terena.
U mlađim kategorijama promenio je niz klubova, ali važi kao izdanak čuvene škole OFK Beograda – i to jedan od poslednjih posle finansijskog sloma kluba.
Prvi profesionalni ugovor potpisao je 2016. sa Crvenom zvezdom, gde je sve vreme predstavljan kao mlada nada kluba.
Posle tridesetak mečeva na Marakani, Račić prelazi u špansku Valensiju.
Poslednjih godina često je na pozajmicama, trenutno u portugalskoj Bragi.
Milinković Savić je već nekoliko godina glavna zvezda svih prelaznih rokova i najsočnijih transfer glasina.
Jedni za sele u Mančester Junajted, drugi u Juventus, treći ko zna gde, a sve za basnoslovne cifre u kojima nulama nema kraja.
Međutim, to se nikada ne desi – što ne znači da uskoro neće – pre svega zato što tvrdoglavi vlasnik Lacija neće da ga proda tek tako.
Sergej za to vreme igra fudbal i to sve vreme kao jedan od najboljih asistenata sveta.
Rođen je Španiji, kao i njegov mlađi brat Vanja Milinković Savić, jer je njihov otac Nikola Milinković tamo igrao fudbal.
Karijeru je počeo u novosadskoj Vojvodini, a pre odlaska u Rim kratko je igrao u belgijskom Genku, a još jedan je u nizu „zlatnih orlića“ sa Novog Zelanda u ovom sastavu.
Već sedam godina je u Laciju, gde je jedan od najvažnijih igrača, pa ga zovu Serđente (narednik na italijanskom).
Igra na poziciji centralnog ili ofanzivnog veznog, na terenu pleni visinom i dobrom tehnikom, a na dresu je uglavnom potpisan imenom – Sergej.
Menadžer mu je Mateja Kežman, bivši reprezentativac Srbije.
Bio je deo sastava na Mundijalu u Rusiji, gde je odigrao sva tri meča grupne faze.
Đuričić je dugo važio za jednog od najtalentovanijih fudbalera u Srbiji iz generacije 1992, ali je i on dugo tražio put do sreće.
Bio je deo Zvezdine omladinske škole, gde nije uspeo da se probije, tako da je u seniorskom fudbalu debitovao u niželigaškom Radničkom iz Obrenovca, njegovog rodnog mesta.
Iz Radničkog prelazi u holandski Herenven, pa u Benfiku, ali se tamo nije naigrao, kao ni na brojnim pozajmicama – Majncu, Sautemptonu i Anderlehtu.
Posle jednog gola u Herenvenu skinuo je dres, a na majici ispod je pisalo „11.500, brate, moje mesto“, u čast rodnog Obrenovca.
Na kraju je završio u Italiji, gde je posle Sampdorije i Beneventa stabilnost na kraju našao u Sasuolu.
Danas je ponovo deo Sampdorije, gde mu je trener Dejan Stanković, bivši kapiten reprezentacije Srbije i donedavni trener Crvene zvezde.
Igra na sredini terena, a omiljena mu je pozicija desetke.
Kao dete je bio akter Zvezdinog Susreta generacija iz 2001, kada su u čast deset godina od titule Kupa šampiona revijalni meč igrali tim iz 1991. i tada aktuelni tim crveno-belih.
Uvod je bio meč petlića, kada je na Marakani i mali Đuričić pokazao šta zna.
Lazović bi po nekim životnim pitanjima mogao da bude sušta suprotnost Radonjiću – iako igraju na sličnoj poziciji – jer svi o njemu stalno pričaju kao o tihom i skromnom momku.
Trenutno nastupa za italijansku Veronu i igra krilo ili ofanzivnog beka.
Rođen je u Čačku, a izgleda da mu je fudbalska karijera predodređena.
Njegov otac izjavio je nedavno Mocart da je Darko ime dobio po Darku Pančevu, čuvenom fudbaleru Zvezde iz pohoda na krov Evrope i sveta te 1991.
Karijeru je počeo u Borcu iz Čačka, odakle je 2009. prešao u Crvenu zvezdu, gde je proveo čak šest godina i bio jedan od najvažnijih i najstandardnijih igrača.
Navijači Zvezde posebno pamte Lazovićeve suze posle teškog poraza od Bordoa u poslednjim minutima meča i eliminacije u kvalifikacijama za Ligu Evrope.
Na kraju je bio i kapiten Zvezde, a koliko je za tu generaciju bio važan pokazuje i to da je Robert Prosinečki, tada trener crveno-belih, jednom upravi tokom priprema rekao da će da skoči sa terase ukoliko prodaju Lazovića.
Posle Zvezde igrao je za Đenovu, gde je proveo četiri godine, da bi 2019. stigao u Veronu.
Za sva tri kluba odigrao je više od 100 mečeva, što dosta govori o njemu.
Milinković Savić bi trebalo da bude prvi golman reprezentacije u Kataru.
Poznat je kao golman koji dobro zna da igra i nogom, a poznato je i da zapravo veoma dobro zna da igra fudbal.
A među stative je, kako sam kaže, pre svega stao zato što ne voli da trči.
Brani za italijanski Torino, a rođen je u Španiji, kao i njegov brat Sergej.
Karijeru je počeo u novosadskoj Vojvodini, odakle je još kao tinejdžer prešao u slavni Mančester Junajted, ali se tamo nije naigrao – nije dobio radnu dozvolu.
Vanja potom prelazi u poljsku Legiju, da bi potom završio u Torinu, gde se posle nekoliko godina raznih pozajmica ustalio kao prvi golman.
I on je 2015. sa Novog Zelanda doneo zlatnu medalju.
Ivan Ilić i njegov stariji brat Luka bili su velike nade Crvene zvezde, ali je Ivan u crveno-belom dresu zabeležio tek jedan nastup.
Ipak, ostaće zabeleženo da je u to vreme bio najmlađi debitant u istoriji Zvezde – imao je samo 16 godina i 15 dana.
Njihova majka je Danijela Ilić je legendarna košarkaška reprezentativka Jugoslavije, osvajačica srebra na Svetskom prvenstvu 1990. i Evropskom prvenstvu 1991. godine.
On i njegov brat su još kao tinejdžeri u paketu prodati u slavni Mančester siti, ali je i Ilić dugo lutao dok nije pronašao sreću.
Siti ga je prvo poslao nazad u na pozajmicu Zemun, a potom u holandsku NAC Bredu.
Ilić potom 2020. godine stiže u italijansku Veronu, gde je danas standardan igrač.
Rođen je u Nišu i igra na sredini terena.
Njegov brat Luka trenutno brani boje TSC-a iz Bačke Topole, kao pozajmljeni fudbaler francuskog Troa, dok je njihov otac Srđan branio boje Radničkog iz Niša.
Mladenović je takođe bivši crveno-beli.
Rođen je u Čačku, gde je počeo karijeru u lokalnom Borcu, da bi potom 2011. prešao u Zvezdu.
Navijači crveno-belih posebno ga pamte po lepom golu u tragičnom meču protiv Bordoa.
Igra na poziciji levog beka ili levog krila, a Darko Lazović, saigrač iz Čačka, Zvezde i reprezentacije, naziva ga „generatorom energije u svlačionici“.
U to vreme Zvezda je prolazila i kroz velike finansijske probleme, zbog čega je bilo problema sa Mladenovićevim ugovorom.
Prvo je otišao u beloruski Bate Borisov, pa nemački Keln, a onda i u Standard iz Liježa.
Sreću je našao u Poljskoj – prvo je nastupao za Legiju iz Gdanjska, a potom i za Legiju iz Varšave, gde igra sa velikim uspesima.
Grujić je jedan od retkih koji može da se pohvali da je iz Superlige Srbije prešao pravo u jedan od najvećih klubova sveta – slavni Liverpul.
A u Srbiji je nastupao za Crvenu zvezdu, čiju je omladinsku školu prošao.
Međutim, Grujić se u Liverpulu nije naigrao, stalno je morao na pozajmice – prvo u Kardif, potom i u nemačku Hertu, a danas nastupa za lisabonski Porto.
Rođen je u Beogradu i igra na poziciji centralnog ili defanzivnog veznog.
Bio je i deo sastava na Mundijalu u Rusiji, ali tamo nije igrao.
I on je „zlatni orlić“ sa Novog Zelanda.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
