Svetsko prvenstvo u fudbalu 2022: Dan kada je Pele igrao u Kragujevcu

Olovni oblaci nadvili su se nad stadionom Čika Dača rešeni da opovrgnu izreku – „kruži kao kiša oko Kragujevca“.

I zaista počinje da pada, nedovoljno snažno da rastera mlade sportiste rastrčane duž atletske staze pored travnatog tepiha na kome igra fudbalski klub Radnički.

Kišne kapi su 15. septembra 1969. dočekale i legendu svetskog fudbala, Edsona Arantesa do Nasimenta – Pelea.

On je tog dana u Šumadiji sa brazilskim klubom Santosom zaigrao protiv domaćina pred nekoliko hiljada gledalaca.

„Uglavnom sam stizao do ograde i odatle pratio, a ovu utakmicu sam gledao sa stadiona“, kaže Vlasta Stevanović, višedecenijski atletski trener, sklanjajući se od kiše u tunel kroz koji su protrčali Brazilci i Kragujevčani.

• Najstariji fudbalski klubovi u Srbiji – od ledine do trofeja
• Kako je Pele „izbacio sudiju“ i devet malo poznatih priča o Kralju fudbala
• Garinča – krivonogi pali anđeo brazilskog fudbala

Teren je tada zapljusnula i kiša golova.

Prijateljska utakmica Radničkog i Santosa završena je nerešeno 4:4.

„To je utakmica koja se više u Kragujevcu nikada neće ponoviti.

„Taj osećaj da igraš protiv onakvih igrača, ne može se opisati rečima, to treba doživeti“, govori za BBC na srpskom Slobodan Paunovski, bivši fudbaler Radničkog i dvostruki strelac na utakmici.

Pored njega, golove za domaći tim dali su Vladeta Nikolić i Sava Paunović, dok je kod gostiju Edu postigao het-trik, a zvezda meča Pele poravnao rezultat u poslednjim trenucima utakmice.

Iako deluje da je ovaj sportski praznik pao u zaborav, gostovanje Santosa i danas zauzima važno mesto u istoriji grada i šumadijskog fudbala.

Kako je Santos završio u Kragujevcu

Brazilski šampion Santos, predvođen Peleom, otisnuo se septembra 1969. na daleki put preko Atlantskog okeana na turneju po Jugoslaviji.

U zemlji koja je samo godinu dana ranije postala vicešampion Evrope, crno-beli južnoamerički klub snagu je trebalo da odmeri sa Crvenom zvezdom, Partizanom, zagrebačkim Dinamom i Željezničarom u Sarajevu.

Planove im je poremetio Radnički Kragujevac, debitant u ondašnjoj Prvoj saveznoj ligi Jugoslavije.

Fudbaleri iz grada na Lepenici su 6. septembra u trećem kolu domaćeg prvenstva odigrali utakmicu protiv Partizana u Beogradu i pobedili ubedljivo – 4:1.

„Ispalo je da nas je ta utakmica preporučila, pošto su je igrači Santosa gledali“, govori Sava Paunović, bivši fudbaler kragujevačkog Radničkog i dvostruki strelac na utakmici protiv Partizana.

Postoji nekoliko verzija priče o tome kako su Brazilci beogradske crno-bele zamenili mladićima u crvenim dresovima iz srca Šumadije.

Slobodan Paunovski kaže da su fudbaleri Santosa tokom utakmice pohvalili njegov tim misleći da se radi o Partizanu.

„Onda su im objasnili da je crvena ekipa iz Kragujevca zapravo Radnički, na šta su oni rekli: ‘E pa onda ćemo da igramo sa njima'“, osmehujući se prepričava nekadašnji fudbaler ovog tima.

Postoji i verzija koja kaže da je menadžer Santosove turneje posle utakmice rekao predsedniku brazilskog kluba da su „crno-beli suviše slabi i da je bolje da igraju protiv njihovih rivala“.

‘Vrh kragujevačkog fudbala’

Fudbalski klub Radnički iz Kragujevca je 1969. prvi put ušao u najviši rang takmičenja pobedivši nikšićku Sutjesku i Crvenku u doigravanju.

Desetine hiljada Kragujevčana izašlo je na ulice da slavi i pozdravi njihove miljenike.

„Ceo grad je bio na nogama, kao na oslobođenju posle rata“, govori Vlada Radivojević Čavka, bivši fudbaler Radničkog, za BBC na srpskom.

Vesela atmosfera je tih godina vladala i na tribinama Čika Dače, ulice su postajale puste kada je Radnički igrao, a po prosečnom broju gledalaca bili su drugi u Prvoj ligi, odmah iza Crvene zvezde.

Fudbaleri Radničkog tvrde da je u proseku 25.000 do 30.000 ljudi posećivalo domaće utakmice, u gradu u kome je prema popisu iz 1971. živelo nešto više od 70.000 stanovnika.

Međutim, tolika brojnost i praznično raspoloženje izostalo je kada je klub igrao protiv Santosa.

Prema pisanju tadašnjih medija na stadionu je bilo 6.000 gledalaca, dok je procena Slobodana Paunovskog da se na tribinama našlo oko 12.000 navijača.

„Padala je kišica, a i prvi put je prenošena naša utakmica na televiziji, inače bi stadion bio krcat kao da smo igrali prvenstvenu utakmicu“, dodaje bivši fudbaler.

Igrači Radničkog kao još jedan razlog za, po tadašnjim merilima, slabu posetu navode i što je utakmica „organizovana preko noći“.

• Doktor u kopačkama: Neverovatna priča Sokratesa, fudbalera bujne kose i čvrstih stavova
• Crni fudbalski Šerif iza Gvozdene zavese
• Johan Krojf i magija totalnog fudbala

Na tribinama je tog dana bio i Milenko Marjanović, tada navijač, a kasnije predsednik Radničkog iz Kragujevca koji prati klub od 1957.

Iako je palo osam golova, kaže da se po prikazanoj igri videlo da je u pitanju prijateljski meč „bez ikakvih obaveza“.

„To je bila nonšalantna, vašarska utakmica, bez faulova, sa minimalnim brojem ofsajda“, govori 80-godišnji diplomirani ekonomista i preduzetnik za BBC na srpskom.

Njegov utisak je bio da je „narod otišao da vidi Santos i kakav je taj Pele uživo“.

„Nije to prvenstvena utakmica, pa da dođeš i da se organizovano navija.

„Navijači su praktično bili neopredeljeni – da li više vole da Radnički pobedi ili da Pele i Santos odigraju kako mi u našoj glavi zamišljamo“, smatra Marjanović.

Uprkos tome, kaže da je ova utakmica „ostavila poseban pečat“ u njegovom životu i da je „taj Pele vrh kragujevačkog fudbala“.

Goleada na Čika Dači

Dan pre okršaja sa Santosom, Radnički je odigrao meč protiv imenjaka iz Niša i izgubio sa 0:2.

Kako bi pojačao ekipu za duel sa Brazilcima, trener Dušan Nenković je doveo četvoricu fudbalera niškog Radničkog – golmana Miodraga Kneževića Kneza, Ljubišu Rajkovića, Vitomira Dimitrijevića i Iliju Dimoskog.

Sava Paunović kaže da nisu imali nikakav plan, niti da su se posebno pripremali za utakmicu.

„Mi smo bili mladi, neukrotivi, željni igre.

„Kada bi nam dali taktiku, mi bismo zabrljali“, priseća se bivši golgeter uz osmeh.

Nije im, dodaje, bilo bitno sa kim igraju – svi su imali jednak tretman, pa su tako samouvereno i istrčali na teren.

Goleadu je sredinom prvog poluvremena otvorio napadač Edu, koji je tada važio za Peleovog naslednika.

Ubrzo je Radnički izjednačio pogotkom Vladete Nikolića.

Na poluvreme je brazilskim tim otišao sa golom prednosti – ponovo je strelac bio Edu.

Do het-trika brazilski ofanzivac došao je početkom drugog poluvremena, a onda je usledila kanonada Radničkog.

Na 2:3 je smanjio Sava Paunović.

„Znam da je šut bio nisko po zemlji, ali sam ja više kao igrač voleo da nameštam, nisam bio toliko gladan golova“, priseća se kragujevački fudbaler koji je karijeru posle nastavio u Partizanu i turskom Bešiktašu.

• Fudbalski meč koji je zatvorio nebo iznad Amerike
• Da postoji superheroj fudbaler – zvali bi ga Ngolo Kante
• Kako su Puškaš i Mađari na Vembliju počeli revoluciju

Do izjednačenja, a potom i vođstva u poslednjim minutima utakmice, Kragujevčane je doveo Slobodan Paunovski.

U igru je ušao u drugom poluvremenu i kaže da je prvih par minuta „gledao u čoveka do sebe“ – Pelea.

Oba pogotka su usledila posle prodora po levoj strani i ulaska u šesnaesterac.

Kod drugog gola se našao oči u oči sa Gilmarom, verovatno najboljim golmanom sveta u tom trenutku.

„Ja zamanem, on pade u jednu, ja gurnem u drugu stranu.

„U sebi sam pomislio: ‘Pa majstore, i ja sam majstor kao i ti'“, kaže kroz osmeh Paunovski.

Preokret domaćina u finišu utakmice rasrdio je Pelea, koji je već u narednom napadu zaigrao žingu, specifičan, atraktivan stil igre koji su proslavili Brazilci.

Posle pasa Edua na četrdesetak metara od gola, nanizao je nekoliko odbrambenih igrača Radničkog i postavio konačan rezultat 4:4.

„Meni je u tom momentu izgledalo kao da su mogli da nam daju gol kad su hteli. Takav ste osećaj dobili“, dodaje Paunovski.

Mnogi su tada posumnjali da je nerešeni ishod bio unapred dogovoren, što fudbaleri demantuju.

„Nije bila nameštaljka, pa prvi bih ja uhvatio za vrat nekog da sam znao“, osmehujući se govori defanzivac Radničkog Vlada Radivojević Čavka.

Njegovo zaduženje na utakmici je bilo da čuva Pelea.

„Ja njega čuvao? To je smejurija“, šaleći se dodaje Radivojević.

Njegov kum i saigrač Sava Paunović kaže da je Pele bio „eksplozivan igrač, snažan i tehnički obrađen“, te da je „bilo za divljenje posmatrati ga“.

Pored Pelea, u dresu Santosa nastupalo je još nekoliko reprezentativaca Brazila poput golmana Gilmara, napadača Edua i Klodoalda.

Značajniju partiju i „ubistveni dribling“ pružio je i Vladeta Žabarac iz Radničkog.

Ostali dueli Santosa na jugoslovenskoj turneji sa Dinamom iz Zagreba, Crvenom zvezdom i sarajevskim Željezničarom takođe su završeni nerešeno.

Najviše golova je postignuto na Čika Dači.

‘Pele – normalan čovek i veličina’

Brazilci su u Kragujevac iz Beograda navodno stigli automobilima markefijat 1.300, popularnim tristaćima, iz fabrike automobila Zastava, čime je ovo gostovanje „iskorišćeno i u reklamne svrhe„.

„Verovatno je neko to sve osmislio, između ostalog i zbog marketinga, promocija grada, industrije, Zastave“, smatra Paunović.

Fudbaleri Santosa su bili smešteni u hotelu Kragujevac.

Tamo je radio i Milenko Marjanović koji je imao priliku da se slika sa Peleom posle ručka na hotelskom balkonu.

Fotografija se vremenom izgubila, ali sećanje na skromnog fudbalskog asa „koji se nije razlikovao u odnosu na druge saigrače“ nije izbledelo.

„On je skoro sat posle tog ručka bio na terasi, tako da sam sve vreme gledao kako se ponaša – normalan čovek, veličina“, dodaje Marjanović.

Igrači Radničkog nisu imali prilike da se druže sa kolegama iz Santosa kako pre, tako ni posle utakmice.

Paunović navodi da su Brazilci imali „specijalan protokol“, koji je podrazumevao obilazak Kragujevca i fabrike Crvena zastava.

Od ovog kragujevačkog i jugoslovenskog industrijskog giganta poznatom po proizvodnji automobila, ali i oružja, Pele je dobio lovačku pušku karabin.

„Dobio je i vozilo 132 koje je potom poklonio ambasadi da ga oni koriste“, tvrdi Paunovski.

Pele i ekipa su posetili i spomen-park u Šumaricama, podignut u znak sećanja na nevine žrtve nacističke odmazde 21. oktobra 1941. kada je streljano više od 2.000 ljudi, među njima i oko 300 mladića i đaka.

Pele u Kragujevcu pic.twitter.com/921Z6uSvmF

— Boris Herman (@hermankg) December 17, 2020

Kako se Kragujevac danas seća utakmice?

Naredne godine Radnički iz Kragujevca obeležava vek postojanja.

Fudbaleri i navijači su saglasni da su dva najvažnija datuma u dugoj istoriji kluba – 13. jul 1969. kada su pobedili Crvenku za prvi ulazak u najviši rang i gostovanje Santosa predvođenog Peleom, 15. septembra iste godine.

Međutim, mnogi verovatno danas ne znaju da je u ovom gradu gostovao jedan od najboljih fudbalera planete i trostruki osvajač titule svetskog šampiona sa Brazilom, sa više od 1.000 golova u karijeri.

„Narod je to zaboravio“, kratko navodi Marjanović.

Ipak, igrači Radničkog koji su tada izašli na megdan Santosu, kažu da se „jednom u životu ukaže prilika za takav meč“.

„Posle toga kažeš – odigrao sam ovu utakmicu, više ne moram da igram“, dodaje Slobodan Paunovski.

Njegov saigrač iz ofanzivne linije Sava Paunović kaže da, iako se sada ne „drži dovoljno do istorije kluba“, ne gubi nadu da će se ovaj događaj prepričavati i ubuduće.

„Pele je jedan. Trajaće on i za mlađe generacije, zapamtiće ga“, zaključuje bivši fudbaler.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]