Bilo da su na turnire stizali u svojstvu favorita iz senke, bilo autsajdera, fudbaleri Hrvatske su uspevala da na terenu bude konkurentni baš svim rivalima.

Najveći uspeh na Svetskim prvenstvima Hrvati su ostvarili 2018. plasmanom u finale i osvajanjem drugog mesta na turniru posle poraza protiv Francuske (4:2).

Ovaj rezultat nadmašio je prethodni najveći uspeh, kada su 1998. na Svetskom prvenstvu u Francuskoj Hrvati zauzeli treće mesto.

Predstojeći turnir u Kataru doneće novi izazov i priliku da Hrvatska pokaže rezultatski kontinuitet koji je u prethodnim ciklusima nedostajao.

Učešće na turniru „Vatreni“ počinju utakmicom protiv Maroka (23. novembar), a protivnici će im u okviru grupe F biti i Kanada (27. novembar) i Belgija (01. decembar).

Lider i najbolji igrač reprezentacije Hrvatske, Luka Modrić, najavio je u razgovoru za sajt FIFA da će mu predstojeće prvenstvo u Kataru biti poslednje takmičenje u dresu nacionalnog tima:

„Ljudi me često pitaju zašto i dalje nastupam za reprezentaciju umesto da se usredsredim na klub. Reprezentacija je nešto jako posebno za mene.

„Nema većeg gušta nego igrati za svoju državu. Oproštaj će biti neverovatno težak.“.

Hrvatska na Mundijal u Kataru dolazi kao 19. ekipa na FIFA rang listi.

Kada i kako se desilo da Hrvati budu u samom vrhu reprezentativnog fudbala i povremeni učesnici završnica Svetskih prvenstava?

Engleska ’96

Prvo veliko takmičenje na koje se Hrvatska plasirala bilo je Evropsko prvenstvo u Engleskoj održano 1996. godine, na kome ih je, pre svih, Davor Šuker predvodio do plasmana u četvrtfinale.

Poslednji meč u grupnoj fazi protiv Portugala odlučivao je o tome koja ekipa će se, kao prvoplasirana, u nokaut fazi ukrstiti sa Češkom, a koja sa Nemačkom iz grupe C.

Dvema ekipama koje će, ispostaviće se, obe igrati finale turnira u Engleskoj.

Posle ubedljivog poraza od Portugala od 3:0, Hrvatska je izgubila i protiv kasnijih osvajača turnira Nemačke u četvrtfinalu sa 2:1.

Poraz koji su uskoro imali priliku da naplate.

Francuska ’98

Hrvatska je Mundijal u Francuskoj dočekala motivisana, dobro raspoložena i fenomenalno uigrana.

Okosnica tima pripadala je istoj ili sličnoj starosnoj generaciji fudbalera (’68-69), stasavali su i postajali igrači jedni uz druge.

Robert Prosinečki, Zvonimir Boban, Davor Šuker, Slaven Bilić, Robert Jarni – svi oni bili su saigrači još od kadetskih selekcija Jugoslavije.

Posebnoj dinamici u timu doprinosilo je i prisustvo na klupi jednog od najvećih motivatora među trenerima – Miroslava Ćire Blaževića.

Čoveka koji je kroz karijeru bezbroj puta pokazao lucidnost i hrabrost, možda najbolje opisuje situacija iz perioda dok je sedeo na klupi švajcarskog Grashopersa početkom osamdesetih godina prošlog veka.

Navodno, Blažević je posle tri vezane utakmice bez datog gola u špic poslao rezervnog golmana, koji je ovo poverenje vratio i postigao dva gola na pomenutoj utakmici.

Sa ove vremenske distance pre će biti da je u pitanju urbana legenda.

Možda je tako, ali Ćiro Blažević svakako je dovoljno harizmatičan da ovakva priča zavredi pažnju, makar bila i jedna od mnogih izmišljotina prošlih vremena.

Trener svih trenera, kako u Hrvatskoj zovu Blaževića, imao je na raspolaganju veoma talentovan i kompaktan tim.

Na terenu je apsolutni lider tima bio Zvonimir Boban, tadašnji igrač sredine terena italijanskog Milana.

Pored velikog fudbalskog umeća, Boban je u balkanskoj javnosti ostao upamćen i po udaranju policajca na utakmici Dinamo – Crvena zvezda u Zagrebu u maju 1990, kada su na stadionu Maksimir izbili incidenti u praskozorje raspada socijalističke Jugoslavije.

Imali su Vatreni nezaboravan turnir – sa drugog mesta u grupi prošli su u dalju fazu takmičenja.

U osmini finala pobedili su reprezentaciju Rumunije, a u četvrtfinalu naplatili stari dug iz 1996. trijumfom nad Nemačkom od 3:0.

U polufinalu igrala je Hrvatska sa Francuskom, a „glavni krivac“ za neuspeh u tom meču (2:1 za Francusku) bio je Lilijan Tiram.

Štoper Francuske u toj utakmici postigao je jedina dva gola u dresu reprezentacije i tako poslao Hrvatsku u borbu za treće mesto protiv Holandije.

Poslednji meč na prvenstvu Hrvatska je odigrala dobro i slavila, čime je napravljen najveći uspeh hrvatskog reprezentativnog fudbala sve do srebrne medalje na Mundijalu u Rusiji 2018.

Kriza: 2002 – 2014.

Hrvati su na Svetskim prvenstvima u Japanu i Južnoj Koreji (2002) i Nemačkoj (2006), u najmanju ruku rezultatski podbacili.

Neubedljiva igra, smena generacija i manjak kontinuiteta u selektorskom radu samo su neki od faktora koji su presudno uticali na to da Hrvatska dva puta za redom zauzme treće mesto u grupnoj fazi takmičenja i propusti plasman u dalju fazu.

Poraz od Engleske (5:1) u kvalifikacijama za naredno prvenstvo (2010.) i remi protiv Ukrajine (2:2) skupo su koštali reprezentaciju Hrvatske.

Mundijal u Južnoafričkoj republici bilo je prvi na koji se popularni Vatreni nisu kvalifikovali posle tri uzastopna učešća i označio je krajnje vreme za smenu generacija u nacionalnom timu.

Svetsko prvenstvo u Brazilu (2014) iskorišćeno je za podmlađivanje tima i pružanje šanse nekim novim majstorima na najvećoj fudbalskoj pozornici.

Sazreli su Luka Modrić, Ivan Rakitić, Mario Mandžukić i Ivan Perišić, a selektor Niko Kovač na prvenstvo je poveo i mlade Šimea Vrsaljka, Marcela Brozovića i Antu Rebića.

I pored neuspeha na turniru i još jednog trećeg mesta u grupnoj fazi, ovoga puta iza domaćina, Brazila i Meksika, Hrvatska na prvenstvu 2014. nije delovala ni slabo ni neuigrano.

Naprotiv.

Izgledalo je kao da Hrvatska razvija baš onakve igrače kakve moderan fudbal i zahteva – fizički spremne, agilne i tehnički perfektno potkovane fudbalere, bez obzira na poziciju na terenu koju pokrivaju.

Budućnost je bila svetla i ništa joj nije moglo stati na put.

Čak ni nova promena na klupi nacionalnog tima.

Prvi među jednakima

Zlatko Dalić, aktuelni selektor Hrvatske

Hrvati su od proglašenja samostalnosti (1990) promenili 12 selektora, od čega su svega trojica na klupi izdržala duže od dve godine – Miroslav Ćiro Blažević (1994-2000), Slaven Bilić (2006-2012) i Zlatko Dalić (2017-).

Srbija je promenila isti broj selektora nacionalnog tima u 13 godina kraćem periodu.

Zlatko Dalić je u oktobru 2017. preuzeo poziciju selektora od Antea Čačića i odmah oročio mandat – ako se Hrvatska ne plasira na Svetsko prvenstvo, podneće ostavku.

Ispostaviće se da za ovakvim potezom hrvatskog stratega nije bilo potrebe jer je plasman obezbeđen.

Posle pobede nad Grčkom u poslednjoj fazi kvalifikacija, Dalić je sa Nogometnim savezom Hrvatske (HNS) sklopio novi ugovor i mirno povede igrače put Svetskog prvenstva i ispostaviće se najvećeg uspeha u istoriji hrvatskog, ali i regionalnog reprezentativnog fudbala.

Rusija 2018

Mundijal u Rusiji 2018. bio je specifičan po mnogo čemu.

Prvi put u istoriji, korišćena je video tehnologija (VAR) za rešavanje spornih situacija i to je bila jedna od glavnih tema tokom celog šampionata.

A u taboru Hrvatske veliku pažnju izazvao je Nikola Kalinić, tada napadač italijanskog Milana.

Njega je selektor Dalić odstranio iz tima još u grupnoj fazi takmičenja, posle prve utakmice sa Nigerijom (2:0).

Pri rezultatu od 2:0, Kalinić je odbio da uđe u igru i tako sebi bukirao kartu za raniji povratak sa Mundijala.

„Prijavio je da ima problem sa leđima i da nije spreman.

„Istu stvar je uradio u pripremnim mečevima protiv Brazila i Engleske.

„Prihvatio sam to mirno, zato što su mi potrebni spremni i zdravi igrači na koje tim može da računa“, objasnio je Dalić tada u izjavi hrvatskim medijima.

Ovakva odluka izazvala je niz komentara i reakcija u hrvatskoj javnosti – činilo se da je isti broj onih koji podržavaju odluku i onih koji je kritikuju.

Ipak, samo fudbaleri – jedini od kojih se očekivalo da ostanu pribrani i profesionalni su ispunili očekivanja.

Hrvatska se posle tri pobede u grupnoj fazi takmičenja plasirala u osminu finala sa maksimalnih devet bodova.

U nokaut fazi takmičenja padale su, posle produžetaka, redom: Danska (1:1, 3:2 u penal seriji) u osmini finala, Rusija (2:2, 4:3 u penal seriji) i Engleska (1:1, 2:1 posle produžetaka).

Mario Mandzukic — Mandžukić postiže gol za pobedu protiv Engleske u polufinalu SP 2018.

Meč sa Englezima bio je najveći test za hrvatsku selekciju, ali i prilika da odigraju maksimalno rasterećeno.

Engleski mediji su danima uoči utakmice pisali da se fudbal vraća kući i podsećali na istoimenu navijaču himnu, proglasivši njihovu reprezentaciju za favorita.

Sasvim je moguće da je upravo takva atmosfera doprinela da uvek borbeni Hrvate izađu na teren još motivisaniji.

Englezi su bolje počeli utakmicu i golom Kirana Tripijea stigli do vođstva, ali je u 68. minutu izjednačio Perišić i odveo Hrvatsku u produžetak.

Ovoga puta Hrvati, nisu dozvolili da utakmica ode u penal seriju.

Mario Mandžukić je početkom drugog produžetka doneo prednost Hrvatskoj i, ispostaviće se, postavio krajnji rezultat meča.

Hrvatska je ostvarila najveći uspeh u istoriji plasmanom u finale, a postala je tek druga reprezentacija koja je uspela da preokrene meč polufinala pošto je gubila na poluvremenu (posle Argentine 1990. protiv Italije).

Finale Svetskog prvenstva 2018. igrali su na stadionu Lužnjiki u Moskvi protiv najvećeg favorita za osvajanje turninra i pre njegovog početka, Francuske.

Meč je završen pobedom Fracuske od 4:2 (2:1), a Trikolori su tako ponovili uspeh iz 1998.

Na organizaovanom dočeku reprezentacije u Zagrebu posle osvojenog srebra na Mundijalu u Rusiji bilo je, prema procenama policije i zvaničnim podacima, više od pola miliona ljudi.

Liderstvo kao stil igre

Teško je setiti se ekipe od 11 igrača koja je napravila veliki uspeh, a da u njoj nema barem jednog vanserijskog pojedinca koji je svoju ekipu i vodio do istog.

Za Hrvatsku fudbalsku reprezentaciju na Mundijalu u Rusiji bila su to trojica fudbalera – Luka Modrić, Ivan Rakitić i Marcelo Brozović.

Isto onako kako su dvadeset godina ranije u Francuskoj prevagu za Hrvate donosili Šuker, Prosinečki ili Boban.

Sličnost između ove dve generacije fudbalera treba pre svega tražiti u njihovom prisustvu na terenu – liderske sposobnosti, borbenost i tehnička potkovanost.

Navika pobeđivanja. Sposobnost da se pruži maksimum u ključnim trenucima. Mirnoća u trenutku haosa.

Pronalaženje sigurnog dodavanja u moru rizičnih. Biranje najbolje od mnogo solidnih opcija u igri. Poznavanje i razumevanje navika saigrača. Trčanje. Mnogo trčanja.

Uz to, kada vezni red jedne reprezentacije predvode igrači Barselone (Rakitić), Real Madrida ( Modrić) i Intera iz Milana (Brozović) u jednačinu uspeha treba uračunati i kontinuitet igara na najvišem nivou i naviku pobeđivanja.

Pa ipak, kao što su se neumoljivom završnicom, među fenomenalnim igračima Hrvatske izdvojili Davor Šuker (prvi strelac turnira 1998. u Francuskoj) i Zvonimir Boban (plejmejker, „mozak“ ekipe), sličnu stvar, ponovio je i Luka Modrić.

Popularni Lukinjo, kako mu tepaju navijači Real Madrida čiji dres nosi od 2012, sa tim klubom je osvojio sve i to nekoliko puta – od čega čak pet trofeja Lige šampiona.

U dresu Hrvatske je diktirao je tempo, stvarao šanse, postizao golove.

Fenomenalnu sezonu krunisao je osvajanjem srebrne medalje sa selekcijom Hrvatske u Rusiji, a osvajač je i najvećeg individualnog priznanja u fudbalu – Zlatne lopte za 2018.

Posebno zanimljiv može biti podatak da su i Davor Šuker i Luka Modrić bili igrači Reala iz Madrida u trenutku kada su vodili reprezentaciju Hrvatske do medalja na Svetskom prvenstvu.

Uz to, obojica su iste godine kada su osvajali medalje na Svetskom prvenstvu, bronzu (1998.) i srebro (2018.), bili osvajači Lige šampiona sa Realom.

Postoje i oni koji će reći da nisu samo fudbalski razlozi uticali na dobar rezultat Hrvatske na Mundijalu 1998. u Francuskoj.

Da je motivacija bila velika jer je država bila mlada. Jer su vremena bila turbulentna.

Pa ipak, ako su politika i sociologija zaista igrale fudbal 1998. godine – kako onda objasniti 2018. i još veći uspeh u Rusiji?

Vremena za Hrvatsku odavno više nisu turbulentna, bar ne na isti način.

Nacionalni ponos i identitet jesu važne i velike stvari i uvek će na reprezentativnim takmičenjima igrati ulogu, ali ne mogu igrati fudbal.

Kada Hrvatska fudbal prepusti majstorima koje iz generacije u generaciju uspeva da stvori, kada ima jasno isprofilisane uloge i zadatke u timu, ona pravi rezultate.

Pogledajte video