Svetsko prvenstvo u fudbalu i Brazil: Pionir sportske psihologije koji je stvorio svetskog prvaka

Jedan 17-godišnji Brazilac je 1958. uzburkao vode međunarodnog fudbala.

Šest golova na četiri utakmice.

Het-trik u polufinalu.

Još dva gola u finalu i trofej za kojim je Brazil tako očajnički čeznuo.

Pele je u Švedsku na prvenstvo sveta u fudbalu stigao kao nepoznat igrač, a iz nje je otišao kao zvezda koja će postati besmrtna.

Ipak, jedan čovek iz brazilske ekspedicije je bio protiv toga da on zaigra.

Profesor Žoao Karvaljes je bio psiholog brazilskog tima.

Bio je potpuna suprotnost modernim sportskim psiholozima koji su danas fokusirani isključivo na podršku igračima i njihovom mentalnom zdravlju.

Za razliku od njih, Karvaljes je imao opipljiv uticaj na selekciju tima.

• Šta je bila „Mentalna soba“ italijanskog fudbalskog kluba Milan i kako je doprinela slavi
• Najmračniji trenutak u istoriji brazilskog fudbala
• Rivaldo – sanjao je tako malo, a postao fudbalsko božanstvo
• „Bila sam prva fudbalska sutkinja na svetu“

Peleovi rezultati na psihometrijskim testovima koje je Karvaljes primenjivao su bili razlog za njegov zbunjujući savet, koji je bio ignorisan.

„Njegove metode su bile ili ispred vremena ili su bile veoma čudne“, rekao je kasnije legendarni fudbaler za Karvaljesove metode.

Ali bez svake sumnje, njemu u istoriji pripada mesto sportskog pionira.

Karvaljes je psihologiju uveo u južnoamerički fudbal skoro 30 godina pre nego što je takav koncept bio prihvaćen i u Evropi.

Tokom 50-ih godina u Brazilu, klubovi su želeli svu pomoć koju su mogli da dobiju.

Učešća Brazila na svetskim prvenstvima 1950. i 1954. godine su bila mučna.

Prvo su 1950. izgubili u finalu od Urugvaja na Marakani, duhovnom domu brazilskog fudbala i tako izazvali veliku tugu u celoj zemlji.

Turnir koji je održan u Švajcarskoj, 1954, okončan je brukom jer je Brazil četvrtfinalnu utakmicu protiv Mađarske završio sa 9 igrača, uz poraz od 4:2, u meču koji je nazvan „Bitkom za Bern“.

I dok je nacionalni tim pokušavao da pobegne od emocionalne traume, malo poznati psiholog je krčio put ka domaćem fudbalu u Brazilu.

Karvaljes je došao u Sao Paolo 1957, pošto je napustio posao trenera sudija u gradskoj fudbalskoj federaciji.

Klub je bio zaintrigiran psihološkom laboratorijom koju je on osnovao.

Nešto slično u Evropi neće biti viđeno sve do pojave takozvane ,,Mentalne sobe“ Milana kasnih 80-ih.

Laboratorija je izgrađena u prostorijama federacije i bila je poligon za 10 različitih testova koji su se bavili kognitivnim funkcijama kao što je stereoskopski vid (percepcija dubine).

Karvaljes je testove koristio da bi ispitao veštine sudija koji su se pripremali za vođenje profesionalnih mečeva.

Karvaljes je uspostavio limite za svaku varijabilu koju je proučavao, tako da su kandidati koji su postizali rezultate ispod te granice smatrani nesposobnim da budu arbitri.

• Kako su Milanovi „Besmrtnici” preživeli susret sa smrću i Crvenom zvezdom u Beogradu
• Garinča – krivonogi pali anđeo brazilskog fudbala
• Kako je Pele „izbacio sudiju“ i devet malo poznatih priča o Kralju fudbala

Tako su, na primer, učesnici čiji su rezultati bili sporiji za 50 stotinki tokom trajanja „testa vremenske reakcije“, padali na ispitu u ovoj kategoriji.

On je dnevni posao kombinovao sa regularnim večernjim poslovima komentatora bokserskih mečeva i novinara, zbog kojih mu je dodeljen pseudonim Žoao iz ringa.

Nasuprot ove bokserske persone, Karvaljesova pojava kraj fudbalskog terena je bila vrlo promišljena, smatra njegov nekadašnji kolega dr Žoze Glauko Bardelja.

„Po dolasku na trening, mogli ste da vidite kako su svi uzbuđeni, samo bi Žoao stajao negde u uglu, tih, sa rukama u džepovima, kako samo posmatra sve oko sebe“, rekao je on za dokumentarni film o Karvaljesu koji je producirao Regionalni savet za psihologiju u Sao Paolu.

Karvaljo je možda bio po strani, ali svakako nije bio samo puki posmatrač.

Pošto je Sao Paolo osvojio prvenstvo Paulista 1957, prvu državnu titulu još od 1953, Karvaljesu je odato priznanje za ulogu u donošenju jedne odluke koja je bila ključna na putu do pobede.

Direktor kluba Manuel Paes de Almeida je rekao da je zamena standardnog halfa Ademara centralnim igračem sredine terena Sararom, koji je potom zasijao u odlučujućem meču protiv Korintijansa, bila učinjena pošto je Karvaljes izrazio sumnju u Ademarovo mentalno stanje.

Godinu dana kasnije Sportska konfederacija Brazila ga je pozvala na razgovor.

Potpredsednik Paulo Maćado de Karvaljo, čovek zadužen za pripreme uoči predstojećeg prvenstva sveta, pozvao je Karvaljesa da se pridruži tehničkom komitetu nacionalnog tima.

Bila je to previše dobra ponuda za Karvaljesa da bi je odbio.

Pripreme Brazila su bile uveliko u toku i Karvaljes nije želeo da gubi vreme, već je odmah počeo da primenjuje metode koje je primenjivao i u Sao Paolu.

Za vreme priprema tima on je sproveo „vojni alfa test“ – adaptiran američki program napravljen u cilju procene intelektualnih sposobnosti regruta koja su bili pripremani za učešće u Prvom svetskom ratu.

Ispit koji je trajao 50 minuta je ispitivao sposobnost ispitanika u rešavanju aritmetičkih zadataka, kao i njihov vokabular, sa namerom da im izračuna „rejting inteligencije“.

Od onih za koje bi bilo procenjeno da su manje sposobni, traženo je da se podvrgnu „vojnom beta testu“ u kojem su se nalazili i zadaci u kojima je ispitanik morao da dovrši započete crteže ili da pronađe izlaz iz dvodimenzionalnih lavirinata.

Iako ovakav koncept danas zvuči zastarelo u poređenju sa savremenim psihološkim teorijama, on je tada pomerio granice razmišljanja, naročito u sportu koji se do tada susretao sa veoma malo intervencija fokusiranih na psihologiju.

Od Karvaljesa je zatraženo da predstavi zaključke tehničkom komitetu saveza.

Na njegovo zaprepašćenje, rezultati su procureli u medije.

U pismu Karvalju, Karvaljes je tvrdio da su mu dokumenti ukradeni iz tašne.

Iz njih je moglo da se zaključi da glavna zvezda tima, Garinča, čiji su rezultati bili loši, neće biti deo tima koji će učestvovati na šampionatu.

Karvaljes je bio ogorčen.

• Kako su Puškaš i Mađari na Vembliju počeli revoluciju
• Ronaldinjo: Od fudbalskog božanstva u Barseloni do zatvora u Paragvaju
• Put Roberta Firmina – od naslaga đubreta i udžerica do slavnog Liverpula

Javne rasprave su bile u direktnoj suprotnosti sa njegovim načinom rada koji se odvijao u senci.

Ali oluja nije dugo trajala.

Pošto je Garinča bio pozvan u brazilsku selekciju, medijske spekulacije su utihnule i Karvaljes je sa ostatkom ekspedicije otputovao u Švedsku.

Nastavio je da radi sa igračima koristeći test miokinetičke psihodijagnoze kako bi analizirao individualne karakteristike igrača i u skladu sa tim sproveo program podrške.

Test koji se sastojao od davanja igračima praznog papira na kojem je trebalo da nacrtaju prvu stvar koja bi im pala na pamet, bazirao se na teoriji po kojoj je mišićna ekspresija mogla da pomogne u shvatanju temperamenta igrača.

Po ko zna koji put, Karvaljes je koristio tehnike koje do tada nikada nisu bile sprovođene na ovom nivou.

I ponovo je imao problema.

„U delu priprema za koje je bio zadužen psiholog tima, profesor Žoao Karvaljes je sproveo testiranje svih igrača“, napisao je Pele u autobiografiji.

„Morali smo da crtamo portrete ljudi i odgovaramo na razna pitanja kako bismo pomogli Žoau da izvrši procenu o našem pozivanju ili nepozivanju u nacionalni tim“.

„Što se tiče mene, zaključio je da ne bi trebalo da budem izabran: ‘Pele je očigledno infantilan. Nedostaje mu osnovni borilački duh.’ Savetovao je i da Garinča ne bude deo tima, jer je smatrao da je neodgovoran“.

„Na sreću po mene i Garinču, Visente Feola (selektor Brazila) se uvek vodio svojim instinktom, pa je na procene psihologa samo klimnuo glavom:

‘Možda ste u pravu. Ali činjenica je da vi ne znate ništa o fudbalu. Ako je Peleovo koleno spremno, igraće“.

Ostali su bili mnogo pozitivniji prema njegovim procenama.

Golman Gilmar, koji je takođe bio intervjuisan za potrebe dokumentarnog filma o Karvaljesovom delu iz 2000, rekao je da „je psiholog igračima dao šansu da sopstvenim idejama unaprede vlastiti učinak“.

Dodao je i da su „posle turnira uvideli da je to dalo rezultate“.

Odbrambeni igrač Nilson Santos je kazao da je tim naučio „da na teren istrči sa osmehom“, dok je brazilski radio posle pobede u finalu izveštavao o „konsenzusu u vezi važnosti“ Karvaljesove uloge.

Na žalost, fudbalska federacija nije bila izdašna u pohvalama, i takav stav ga je dosta potresao.

„Bio je veoma uznemiren jer je de Karvaljo imao neprikldne komentare o njegovom radu. To ga je rastužilo“, kaže Barela.

Ali uskoro je počeo da privlači mnogo širu pažnju.

Prema Bareli, od Karvaljesa su počeli da traže intervjue časopisi iz Španije, Francuske i Nemačke, dok je magazin Sports Ilustrejtid takođe istakao njegove zasluge za uspeh brazilskog tima.

Međunarodna priznanja su doprinela smanjenju Karvaljesove frustracije.

• Evaristo – fudbalski majstor koga su voleli i Real i Barselona
• Uspon i pad Bruna – priča o golmanu koji je naručio otmicu i ubistvo bivše devojke

Možda su i popločala put u budućnosti za vodeće stručnjake u oblasti, kao što je dr Bruno Demikelis, poštovani sportski naučnik iz FK Milana, koji je dodatno uveo psihologiju u elitni fudbalski rang.

Karvaljes je umro 1976, u 58. godini, samo dve godine nakon penzionisanja.

Pošto je otišao iz nacionalnog tima posle Svetskog prvenstva 1958, vratio se u Sao Paolo na staru funkciju, u cilju ponavljanja uspeha iz tog kluba.

U relativnom miru domaćeg fudbala, Karvaljes je bio u mogućnosti da se pozabavi novim idejama kao što je individualno savetovanje za igrače i tako dopunio kognitivne testove po kojim je i postao poznat.

Nastavio je da radi za Sao Paolo sve do 1974, sa kratkim povratkom u boks 1963, kada je pružio psihološku podršku brazilskim borcima koji su se takmičili na Panameričkim igrama.

Kolman Grifit (1893-1966) je u svetu prepoznat kao prvi sportski psiholog, ali je njegov rad u velikoj meri bio vezan za američki fudbal.

Karvaljes je sa mnogo uspeha u fudbal uveo nove metode koji do tada nisu bili viđeni u vrhunskom sportu.

Ako je već bio toliko zaslužan za pionirski posao na uvođenju psihologije u savremeni sport, onda je i Fudbalski savez Brazila – makar i uz dosta sreće, ali usled volje da razmotri sve opcije ne bi li osvojila titulu – imala udela u tome.

Bez te doze rizika koji je iskazala angažujući psihologa koji je pre angažmana u nacionalnom timu u Sao Paolu bio zaposlen samo godinu dana, verovatno ni Karvaljesovo delo ne bi imalo tako širok uticaj.

Ali čak i danas angažovanje psihologa unutar trening centara – ako izuzmemo akademski nivo na kojem mnogi engleski klubovi pronalaze psihološku podršku za svoje fudbalere – nije uobičajen metod.

„Psihologija je u različitim vidovima prihvaćena od fudbalskih klubova“, kaže Sajmon Kliford koji je predvodio sportsko-naučnu sekciju u Sautemptonu početkom ovog veka.

„Neki angažuju psihologe koji tesno sarađuju sa igračima, drugi opet imaju menadžere koji sebe vide kao glavne terapeute i ne žele da njihovi igrači na dnevnoj bazi gledaju psihologe, ukoliko već ne postoji neki problem“.

„To je kao kada su klubovi počeli da shvataju važnost fizičke spremnosti i kondicije. Trebalo je izvesno vreme da zagovornici takve ideje zadobiju poverenje rukovodstva klubova. Psihologija u klubovima je još uvek u povoju“.

Kliford je uveren da „će doći vreme“ kada će psiholozi i stručni štabovi funkcionisati besprekorno, delom i zbog načina na koji mentalno stanje igrača ima uticaj na njihovu igru.

On veruje da iako Karvaljesov rad ,,po današnjim merilima deluje sirovo“, postoji „dalekovidost koju danas možemo da prepoznamo u korenima sportske nauke“.

„Uloga psihologije u elitnom fudbalu je ogromna“, dodaje on.

„Baš kao što je Bil Bezvik (bivši psiholog engleske reprezentacije) jednom prilikom i rekao: Sportista se nalazi u umu. Telo je samo sredstvo“.

Pogledajte video

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]