Svetsko prvenstvo u fudbalu: Šest stvari koje su obeležile Mundijal u Kataru

„Ovo je najbolje organizovano Svetsko prvenstvo do sada“, slavodobitno je zaključio Đani Infantino, predsednik Međunarodne fudbalske federacije (FIFA) dva dana pred finale Mundijala u Kataru koje nam je pružilo… sve.

Prvo Svetsko fudbalsko prvenstvo organizovano u jednoj arapskoj zemlji i prvi Mundijal odigran u poznu jesen, pratile su mnoge kontroverze van terena, ali je sve ostalo u zapećku posle mesec dana igara i jednog od najboljih finala – neki kažu i najboljim – u više od 90 godina dugoj istoriji takmičenja.

Argentina, predvođena najboljim igračem turnira i kapitenom Lionelom Mesijem, savladala je Francusku posle penala, u meču na stadionu Lusail u Kataru koji je obilovao uzbuđenjima.

Kvalitetan fudbal, napete utakmice sa mnoštvom golova, iznenađenja, pa i senzacija, bučna i vesela atmosfera na rashlađenim tribinama, preduge sudijske nadoknade samo su neke od stvari po kojima će se Mundijal u Kataru dugo pamtiti.

Jedino što je izostalo su golovi iz slobodnih udaraca.

Nije nemoguće da će neko buduće Svetsko prvenstvo ponovo biti održano na jesen ili zimu, sudeći po Infantinovim izjavama, a poznato je da će na prvom sledećem, 2026. godine, čiji će domaćini biti SAD, Kanada i Meksiko, učestvovati čak 48 reprezentacija, što je četvrtina članica FIFA.

Takmičenje u Kataru će ostati upamćeno i po tome što su prvi put sudile žene, pa se tako u ulozi glavne arbitarke premijerno našla Stefani Frapar iz Francuske.

• Ludnica u finalu Mundijala: Argentina je prvak sveta, Mesi je novo argentinsko božanstvo
• „Zoro“ Gvardiol i Oršić za novi uspeh Hrvatske – ponovo treća na svetu
• Katar će se pamtiti kao Mesijev Mundijal

U vreli Katar otputovale su 32 ekipe i odigrane su 64 utakmice uz 172 postignuta gola.

Najbolji strelac Svetskog prvenstva je francuski golgeter Kilijan Mbape sa osam pogodaka, najbolji mladi fudbaler je 21-godišnji Argentinac Enco Fernandez, dok je njegovom saigraču i argentinskom golmanu Emilijanu Martinezu pripala zlatna rukavica – koji je priznanje uprljao nesportskim gestom.

Kapiten i živa legenda reprezentacije Argentine, Lionel Mesi, oprostio se od dresa nacionalnog tima jedinim trofejom koji mu je nedostajao u krcatoj vitrini – Zlatnom boginjom, kao i priznanjem za najboljeg igrača turnira.

Treće mesto zauzela je reprezentacija Hrvatske, pobedivši Maroko u borbi za bronzu 2:1.

Srbija je ispala u grupnoj fazi takmičenja, osvojivši svega jedan bod, uz četiri postignuta pogotka.

Gaučosi srećniji od Trikolora

Mundijal u Kataru završen je spektakularnim duelom Argentine i Francuske na stadionu Lusail, u istoimenom katarskom naselju, gde su se oba tima borila za treću titulu šampiona sveta.

Na pobedničko postolje su se ipak popeli izabranici Lionela Skalonija, što im je poslednji put pošlo za nogom pre 36 godina na šampionatu u Meksiku.

Argentina je u regularnom delu susreta vodila 2:0, golovima kapitena Mesija i iskusnog ofanzivca Di Marije, da bi Mbape vratio nadu Francuzima, postigavši dva pogotka za dva minuta – prvi sa bele tačke, naredni spektakularnim volejom.

Usledili su produžeci gde je Mesi ponovo doveo argentinsku reprezentaciju u vođstvo, ali je Mbape trećim golom napravio dramu na terenu.

Mbape je tako poravnao rekord Džefa Harsta, jedinog fudbalera koji je uspeo da da tri gola u nekom finalu Svetskog prvenstva, a bilo je to daleke 1966. u duelu Engleske i Nemačke.

Međutim, ni het-trik dvadesettrogodišnjeg špica PSŽ-a, nije pomogao njegovom timu, niti je protivnik poklekao.

Argentina je slavila posle penal serije koju su dobili 4:2.

Tako je Mesi zaokružio prebogatu karijeru na poslednjoj utakmici za nacionalni tim, kako je prethodno najavio.

„Sve što sam proživeo na ovom Svetskom prvenstvu je bilo emotivno, gledajući koliko su u Argentini uživali i radovali se.

„Od ovog do sledećeg prvenstva ima mnogo godina, a ja ne verujem da ću biti u stanju (da igram). Završiti na ovaj način je briljantno“, rekao je Mesi pred finale.

Pridružio se 35-godišnji fudbalski virtuoz argentinskom golgeteru Mariju Kempesu koji je sa reprezentacijom Argentine bio prvak sveta na domaćem terenu 1978. i legendarnom Dijegu Maradoni koji je, pomoću kontroverznog gola Božje ruke, vodio Gaučose ka drugom svetskom tronu.

Argentinski kapiten i igrač francuskog PSŽ-a, debitovao je za reprezentaciju sa 18 godina – 2005. i postigao je 98 golova na 172 utakmice.

Prošle godine je osvojio Kopa Amerika, a 2008. olimpijsko zlato u Pekingu.

Rekordnih sedam puta je dobijao Zlatnu loptu, priznanje koje se svake godine dodeljuje najboljem igraču sveta, dok je u četiri navrata bio klupski prvak Evrope sa Barselonom, uz 11 šampionskih klupskih titula.

Francuski selektor Didije Dešan nije uspeo da odbrani titulu iz Rusije pre četiri godine, što je ranije polazilo za rukom samo Italiji 1938. i reprezentaciji Brazila 1962.

Od najpolitizovanijeg do najboljeg Svetskog prvenstva ikada održanog

U susret Mundijalu u Kataru, fudbalsku euforiju neretko je obasipala politička prašina, što se dobrim delom nastavilo i tokom turnira.

Mnogi političari i nevladine organizacije kritikovali su ovu državu zbog nepoštovanja ljudskih i radnih prava u zemlji, a mesecima pre početka turnira, takmičenje je okarakterisano kao najkontroverznije Svetsko prvenstvo do sada.

Na meti kritika našla se diskriminišuća izjava bivšeg katarskog internacionalca i ambasadora Mundijala Halida Salmana koji je homoseksualnost opisao kao „haram (greh)“, odnosno „mentalno oštećenje“.

On je u intervjuu za nemačku televiziju ZDF, govoreći o homoseksualcima, rekao i da je „najvažnije da prihvate da dođu, ali da će morati da poštuju njihova pravila“.

Organizatori Svetskog prvenstva tvrdili su da su „svi dobrodošli“ da posete zemlju i gledaju utakmice, a isticali su i da niko neće biti diskriminisan.

Homoseksualnost u Kataru je nezakonita jer se smatra nemoralnom po islamskom šerijatskom zakonu, a istopolni odnosi su kažnjivi čak i smrću.

Pored nevladinih organizacija i političara, reagovali su i pojedini igrači i savezi.

Tako je Danska u znak protesta na Mundijalu igrala u dresovima sa „jedva vidljivim grbom“, dok su kapiteni deset drugih reprezentacija, poput Engleske, Francuske i Nemačke, poručili da će nositi traku sa duginim bojama i natpisom „OneLove“ (Jedna ljubav).

Međutim, FIFA je neposredno pred početak Mundijala najavila da će kapiteni koji se budu drznuli na ovakav gest, dobijati žuti karton pred početak meča.

Ipak, nekoliko igrača nemačke reprezentacije, među njima i kapiten i golman Manuel Nojer, našli su način kako da zaobiđu propise, a da se dugine boje nađu na terenima u Kataru, noseći ih na kopačkama.

Pored podrške LGBT osobama, bilo je i drugih činova solidarnosti na terenu tokom samog prvenstva.

Tik pred sudijski zvižduk za početak utakmice Engleske i Irana, fudbaleri evropskog tima su kleknuli i tako izveli antirasistički gest koji praktikuju od smrti Afroamerikanca Džordž Flojda 2020, dok su iranski igrači odbili da pevaju himnu, uputivši podršku demonstrantima u sopstvenoj zemlji.

Bilo je i navijača koji su upadali na teren s ciljem prenošenja političke poruke – jedan sa palestinskom, a drugi sa zastavom duginih boja, LGBT simbolom i majicom na kojoj je pisalo „Spasite Ukrajinu“ i „Poštovanje za žene Irana“.

• Da li je ovo najpolitizovaniji Mundijal u istoriji
• Zašto je kontroverzno Svetsko prvenstvo u fudbalu u Kataru
• Sep Blater: „Dodela Mundijala Kataru je bila greška“

Mundijal u Kataru je kritikovan i zbog lošeg ophođenja prema 30.000 radnika iz drugih azijskih zemalja koji su bili angažovani na izgradnji stadiona i prateće infrastrukture.

Prema navodima organizacija za zaštitu ljudskih prava, radnici su živeli u lošim uslovima, oduzimani su im pasoši i nisu im isplaćivane nadnice.

U prošlogodišnjem izveštaju londonskog Gardijana pisalo je da je u zemlji, otkako je Katar 2010. izabran za domaćina Mundijala, poginulo 6.500 radnika iz Indije, Pakistana, Nepala, Bangladeša i Šri Lanke.

Katarske vlasti tvrde da je između 2014. i 2020. preminulo 37 stranih radnika, od čega njih troje na poslu.

Tokom turnira su poginula još dvojica sezonskih radnika iz Kenije i sa Filipina.

Ipak, zvaničnici tvrde da je turnir okončan bez većih ekscesa, kako na terenu, tako i na tribinama.

„Hvala svima koji su bili angažovani, Kataru, svim volonterima, da ovo bude najbolje Svetsko prvenstvo ikada održano“, rekao je Đani Infantino, predsednik FIFA.

Dodao je da atmosfera bila „vesela“, a da su „utakmice odigrane bez incidenata“.

Britanski mediji potencirali su da je ovo prvo Svetsko prvenstvo u istoriji tokom kog nije priveden nijedan navijač Engleske.

Na konferenciji za medije pred duele za treće mesto i finale, Infantino je rekao da je utakmicama prisustvovalo 3,27 miliona ljudi, što je za par desetina hiljada gledalaca manje od Svetskog prvenstva u Rusiji 2018.

Lavovi sa Atlasa

Reprezentacija Maroka je verovatno najveća senzacija ovogodišnjeg Mundijala.

Borbeni i temperamentni fudbaleri afričke zemlje su dobrom igrom već u grupnoj fazi takmičenja pokupili brojne simpatije, završivši na prvom mestu, neporaženi.

Turnir su otvorili nerešenim rezultatom, bez golova, protiv Hrvatske, da bi potom pobedili favorizovanu Belgiju i Kanadu, ostavivši ih iza sebe na dnu tabele.

Trijumf nad Belgijom od 2:0 bila je prva pobeda Lavova sa Atlasa, kako glasi nadimak ove afričke reprezentacije, još od Mundijala u Francuskoj 1998.

Golove su postigli Zakarija Abuklal i kapiten Roman Sais, koji je igrajući za engleski Vulverhempton dobio nadimak „Marokanski Maldini“, obojica rođena u dijaspori u Evropi, kao i mnoge njihove kolege iz reprezentacije koju vodi Valid Regragi.

Selektor Maroka je na tom mestu zamenio Vahida Halihodžića koji ih je zapravo odveo na Mundijal, ali je navodno smenjen zbog sukoba sa zvezdom tima, Hakimom Ziješom, napadačem Čelsija i strelcem jednog od golova protiv Kanade u grupi (2:1).

Usledile su dve magične utakmice za fudbalsku epopeju Maroka, 22. reprezentacije na FIFA rang listi, kome je ovo šesto mundijalsko učešće.

U osmini finala su posle penala pali Španci, nekadašnji prvaci sveta, a odlučujući pogodak sa 11 metara postigao je Ašraf Hakimi, bivši desni bek Real Madrida, rođen u ovom gradu.

Pobedu je proslavio grleći i ljubeći majku na tribinama Obrazovnog gradskog stadiona u El Rajanu, što je učinio i selektor Regragi.

Slične scene su viđene i posle istorijske pobede u četvrtfinalu nad Portugalom od 1:0, a Sofijan Bufal je tom prilikom pozvao majku na teren, gde su zaplesali slaveći neverovatan uspeh.

Trikolori u polufinalu nisu dozvolili još jedno iznenađenje i pobedom 2:0, zaustavili veličanstvenu fudbalsku plovidbu Marokanaca.

Poslednju utakmicu Lavovi sa Atlasa odigrali su sa rivalima sa kojima je i počela mundijalska saga, ali su Hrvati u borbi za bronzu slavili 2:1.

„Razočaran sam drugim porazom zaredom, učinili smo sve što smo mogli. Međutim, srećan sam jer smo stigli do četvrtog mesta na Mundijalu.

„Želeli smo da donesemo više radosti našim navijačima. Naučićemo nešto iz ovoga, a na naredni Mundijal ćemo doći još jači“, poručio je Regragi posle utakmice.

Iako poražen, Maroko je obezbedio mesto u fudbalskoj istoriji jer je prvi arapski i afrički tim kome je pošlo za rukom da se nađe među četiri najbolje reprezentacije sveta.

Stadioni na rasklapanje

Pošto letnje temperature u Kataru leti premašuju 40 stepeni Celzijusa, dogovoreno je da se događaj održi uoči zime, kada su klimatske prilike za nijansu pogodnije.

Kako bi obezbedili još bolje uslove, organizatori su stadione opremili naprednom rashladnom tehnologijom koja pruža prijatnije uslove za igru, ali i navijanje, kreirajući „balon hladnijeg vazduha“ sa temperaturama između 18 i 24 stepena Celzijusa.

Utakmice drugog Svetskog prvenstva na tlu Azije odigrane su na svega osam stadiona, na pet mesta u Kataru, maloj arapskoj zemlji čije obale zapljuskuju vode Persijskog zaliva.

Jedina fudbalska arena koja nije izgrađena za potrebe Mundijala je Međunarodni stadion Halifa, najstariji u Kataru, otvoren 1976. godine u mestu El Rajan.

Predstavlja dom fudbalske reprezentacije ove arapske zemlje i na njemu je Hrvatska pobedila Maroko u borbi za bronzanu medalju.

U El Rajanu se nalaze i Ahmad bin Ali, popularnije Kapija pustinje, i Obrazovni gradski stadion, odnosno Pustinjski dijamant.

Kapaciteti oba stadiona su oko 45.000 mesta, dok će posle Mundijala gornji nivoi biti demontirani, sedišta poklonjena drugim sportskim objektima u Kataru ili zemljama u razvoju, a broj mesta prepolovljen.

Slična sudbina zadesiće i ostale novoizgrađene arene – drugi najveći stadion El Bajt, zatim El Džanub i El Tumamu, čiji će kapaciteti takođe biti gotovo dvostruko umanjeni, a sedišta donirana.

Finale je odigrano na najvećem stadionu u Kataru – Lusail, 20 kilometara od glavnog grada Dohe, čiji je kapacitet 88.966 mesta.

Ovaj Mundijal je revolucionaran i zbog prvog privremenog stadiona u istoriji svetskih fudbalskih prvenstava.

Radi se o takozvanom stadionu 974, koji je dobio ime po međunarodnom pozivnom broju ove arapske zemlje i broju kontejnera koji su korišćeni u njegovoj izgradnji.

Trenutno je u fazi demontiranja i još uvek se ne zna tačno gde bi mogao da završi, ali se kao jedna od opcija pominje Urugvaj koji bi navodno trebalo da se kandiduje sa još nekoliko južnoameričkih zemalja za domaćina Svetskog prvenstva 2030.

FIFA je uoči takmičenja poručila da će Mundijal u Kataru biti „ugljenički neutralan“, dok su ekolozi ove tvrdnje ocenili kao „opasne“ rekavši da „obmanjuju javnost“, te da bi turnir mogao imati „tri puta veći ugljenički otisak od najavljenog“.

„Delimično pune tribine ludih navijača“

Mundijal u Kataru ostaće upamćen i po veselim slikama sa tribina i festivalskoj atmosferi koja je na pojedinim utakmicama vladala.

Gromoglasno su se orile navijačke pesme, odzvanjao je zvuk bubnjeva i ostalih instrumenata, tribine su se šarenile, a posetioci igrali i radovali.

U tome su prednjačili navijači reprezentacija Brazila, Maroka, ali pre svega Argentine.

Kada bi igrali Gaučosi, na momente je delovalo kao da je u pitanju karneval, a ne fudbalska utakmica.

Jedna od pesama koja je odjekivala stadionima širom Katara tokom njihovih mečeva bila je Muchachos, ahora nos volvimos a ilusionar grupe La Moskas, koja počinje stihovima „rođen sam u Argentini, zemlji Dijega (Maradone) i Lionela (Mesija)“.

Pored navijača, nezvaničnu himnu argentinske reprezentacije pevali su i fudbaleri u svlačionicama posle pobeda nad rivalima na putu ka svetskom tronu.

Prema izveštajima novinske agencije Frans pres i argentinske ambasade u Dohi, u Katar je pred polufinale otputovalo između 35.000 i 40.000 Argentinaca.

„Iskoristimo ove trenutke sa ljudima koji su ovde i u Argentini, gde su svi euforični“, izjavio je tada kapiten reprezentacije Lionel Mesi.

Kreativnost navijača svih nacionalnih timova nije manjkala, pa su pojedini na utakmice dolazili u narodnoj nošnji, a bilo je i onih koji su oblačili tradicionalnu katarsku odeću u bojama njihove reprezentacije.

Takođe, neki posetioci se nisu libili da pokažu lepe manire i navike, poput Japanaca koji su prvo počistili Nemce na terenu, rezultatom 2:1 u prvom kolu grupne faze, a onda i smeće sa stadiona, pre nego što su proslavili pobedu.

Međutim, na tribinama su se često mogla videti i prazna mesta, a pojavile su se i tvrdnje o navodnim „lažnim navijačima“ na ulicama Dohe.

BBC je istražujući ovaj fenomen, otkrio da su „strastveni navijači iz više zemalja dobili besplatne letove i smeštaj u zamenu za pozitivne komentare o turniru na društvenim mrežama, kao i da je od njih traženo da lajkuju i dele drugi materijal na internetu“.

Krupne cifre na semaforima četvrtog sudije

Pored toga što je „najzelenije, najpolitizovanije i najbolje“, ovo Svetsko prvenstvo bi moglo da ponese epitet i „najdužeg“ zbog velikog broja minuta u zaustavnom vremenu.

Vreme odigrano u sudijskoj nadoknadi na turniru odgovara trajanju više od osam utakmica.

Do toga je došlo pošto je FIFA na ovom takmičenju pokušala preciznije da kontroliše broj minuta tokom kojih su utakmice zaustavljane.

Pjerluiđi Kolina, predsednik sudijske komisije FIFA i nekadašnji sudija, uporedio je ovogodišnji Mundijal u Kataru sa onim u Rusiji 2018. gde je prosečna sudijska nadoknada trajala šest i po minuta.

Kao jedan od razloga zašto je broj minuta u zaustavnom vremenu duži nego pre četiri godine, Kolina navodi i broj izmena.

Tada je ukupan broj (mogućih) zamena na obe strane bio šest, dok je sada deset, na šta, po njemu, dolazi još jedan minut nadoknade.

„Tako smo sa sedam i po minuta prešli na deset, što nije dramatična promena“, istakao je Kolina.

„To je kao kada ideš na koncert – srećan si i tražiš bis od pevača.

„I mislim da je važno da se gledaocima na stadionima i ispred malih ekrana ponudi dobra zabava“, zaključio je nekadašnji najbolji sudija sveta.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]