Norveška reprezentacija

Getty Images
Igrači norveške reprezentacije, kao i Erling Haland (skroz levo) nosili su prošle godine majice sa natpisom „ljudska prava na terenu i van njega“ u znak protesta zbog Svetskog prvenstva u Kataru. Norveška se nije kvalifikovala za turnir.

Vreme je da se reprezentacije usredsrede na sport i igru umesto na kontroverzna pitanja, poruka je koju su čelnici Svetske fudbalske federacije (FIFA) uputili nacionalnim savezima čije selekcije će igrati na Mundijalu u Kataru.

Katar, organizator turnira, našla se na meti kritika zbog stava te države o istopolnim vezama, stanja ljudskih prava i odnosa prema radnicima migrantima.

Svetsko prvenstvo počinje 20. novembra.

U poruci FIFA se ističe da fudbal ne treba da bude „uvučen“ u ideološke ili političke bitke i da prvenstvo ne može da bude mesto za „deljenje moralnih lekcija“.

Neki igrači su planirali mirne proteste.

Reprezentativac Engleske Hari Kejn i još devet kapitena evropskih timova nosiće trake na kojima piše „Jedna ljubav“.

Igrači danske reprezentacije nosiće dresove u znak protesta protiv Katara, a nadležni u kompaniji Humel koja proizvodi opremu, saopštili su da njihov brend neće biti vidljiv na turniru, za koji kažu da je „koštao hiljade života“.

Iz australijskog tima su objavili video u kojem pozivaju vlasti Katara da ukinu zakone o zabrani istopolnih veza.

U Parizu i drugim francuskim gradovima neće biti organizovano javno gledanje utakmica na trgovima, iako su Trikolori branioci titule svetskog šampiona.

U pismu, koje su potpisali predsednik FIFA Đani Infantino i generalni sekretar Fatma Samura, u koje je BBC imao uvid piše:

„Znamo da fudbal ne živi u vakuumu i svesni smo da ima mnogo političkih izazova svuda u svetu“.

„Ali nemojte dozvoliti da se fudbal uvlači u svaku ideološku ili političku bitku.

„U FIFA se trudimo da poštujemo sva mišljenja i uverenja, bez držanja moralnih lekcija ostatku sveta. Nijedan narod, kultura ili nacija nije bolji od bilo kog drugog. Ovaj princip je kamen temeljac uzajamnog poštovanja i nediskriminacije.

„To je takođe jedna od osnovnih vrednosti fudbala. Zato, molim vas, hajde da svi to zapamtimo i pustimo fudbal da zauzme centralno mesto.

„Imamo jedinstvenu priliku da poželimo dobrodošlicu svima, bez obzira na poreklo, veru, pol, seksualnu orijentaciju ili nacionalnost“, navodi se u pismu.

Trudimo se da pomognemo koliko možemo – Henderson

Jirgen Klop, menadžer Liverpula rekao je da „nije fer“ očekivati da igrači daju političke izjave ili protestuju na turniru.

Džordan Hederson, reprezentativac Engleske rekao je za BBC Radio 5 da je veliki teret na fudbalerima, jer se Svetsko prvenstvo igra tamo, ali da oni ne odlučuju gde će se takmičenje održati.

„Na to pitanje moraju da odgovore nadležni iz FIFA, oni o tome odlučuju. Mi samo igramo fudbal i pokušavamo da nađemo način da pomognemo koliko god možemo.

„Radimo neke male stvari da bismo pokušali da pokažemo ljudima da smo svi zajedno, da smo svi inkluzivni i zato je ta kampanja [Kaneova traka] došla u centar pažnje.

„Najvažnije je da radite prave stvari“, rekao je Hederson.

Bet Mid, engleska profesionalna fudbalerka izjavila je da je razočaravajuće što se turnir održava u Kataru.

Mid, koja je otvoreno govorila o tome da je lezbejka, ne misli da je zalivska država „pravo mesto“ za održavanje turnira.

Kontroverzna izgradnja stadiona

Među pitanjima van fudbalskog terena je i zabrana Rusiji da igra na prvenstvu zbog invazije na Ukrajinu.

Uz to, Fudbalski savez Ukrajine zatražio je da FIFA izbaci i Iran zbog „sistematskog kršenja ljudskih prava“.

Gušenje protesta u toj zemlji moglo bi da naruši principe FIFA.

Svetsko prvenstvo se prvi put u 92 godine dugoj istoriji igra na zimu.

Prvobitno je predloženo da se završni turnir održi tokom leta na klimatizovanim zatvorenim stadionima, ali je plan odbijen.

Organizatori Svetskog prvenstva u Kataru navode da su svi dobrodošli da posete zemlju da gledaju fudbal i da niko neće biti diskriminisan.

Za ovu manifestaciju izgrađeno je sedam novih stadiona, aerodrom, putevi i oko 100 hotela.

Vlada Katara saopštila je da je 30.000 stranih radnika angažovano samo za izgradnju stadiona, a većina dolazi iz Bangladeša, Indije, Nepala i Filipina.

Grupe za ljudska prava žalile su se na odnos prema stranim radnicima u Kataru i na broj onih koji su tamo umrli.

U februaru 2021, list Gardijan je pisao da je 6.500 radnika migranata iz Indije, Pakistana, Nepala, Bangladeša i Šri Lanke umrlo u Kataru, a broj je zasnovan na podacima koje su dale ambasade tih zemalja.

Međutim, iz katarske vlade kažu da je ukupan broj pogrešan, jer nisu svi umrli radili na projektima vezanim za Svetsko prvenstvo.

Iz vlade je saopšteno da podaci o nesrećama pokazuju da je između 2014. i 2020. godine bilo 37 smrtnih slučajeva među radnicima na gradilištima stadiona Svetskog prvenstva, od kojih su samo tri bila „vezana za posao“.

BBC servis na arapskom prikupio je dokaze koji sugerišu da je katarska vlada nije prijavila sve smrtne slučajeve među stranim radnicima.

Fudbalski savez Engleske podržao je pozive da se dodeli „odšteta za svaku povredu ili smrt u vezi sa bilo kojim građevinskim projektom“ za Svetsko prvenstvo.


Možda će vas zanimati i ovo:


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari