„Ta divna stvorenja“: Koji ste tip turiste na plaži – nehajni, porodični, uplašeni ili instagramični

U plažnom ekosistemu tokom letnjeg perioda obitava veliki broj stvorenja, među kojima su turisti, ipak, najdominantnija skupina.

Dele ih brojne razlike, ali se mogu svrstati u nekoliko osnovnih vrsta – nehajni, uplašeni, porodični, i instagramični.

Uplašene ćete naći ispod suncobrana – strahuju od sunčanice, raka kože, pustinjske oluje. Kada uđu u vodu – usredsrede se na ajkule, meduze i ostale nemani.

Jeza za opstanak ne jenjava ni kad napuste plažu – zato oni ostavljaju rezervisana mesta na pesku ili u hladovini.

„Dođu ujutro u šest, budu dva sata, a ostave peškir ceo dan ili preko noći. Mi smo to micali, jer nije u redu“, kaže za BBC Tapo Kogej iz Pule.

• Pet mesta sa previše turista
• Kreme za sunčanje: „Za mazanje je potrebno dvoje“
• Stan na dan i Buking: Kako utiču na vaš komšiluk
• Voz do Jagodine: Turistička potreba ili „Palmin zahtev“

„Peškir vas čeka na deponiji“

Prirodni predatori za takve turiste su ne samo meštani i komunalna preduzeća, već od skoro i gradski čelnici.

Marko Grubelić, predsednik hrvatske opštine Tribunj u blizini Šibenika, odlučio je da ovim primercima stane na put.

„Svi koji se ipak do kraja dana zažele svojih napuštenih stvari iz hladovine plaže Bristak, mogu ih pronaći u dvorištu opštinske zgrade na adresi Zamalin 22″, napisao je na Fejsbuk profilu.

„Ne ostavljate svoje stvari po plažama tako da rezervišete mesto, jer sledeći put kad ih tako ostavite, idu direktno na deponiju“, dodao je.

https://www.facebook.com/grubelicmarko/photos/a.1543870288988095/2935149143193529/?type=3&theater

Nehajni turisti se prepoznaju po stavu da ne prave razliku između gaženja tuđeg ili sopstvenog peškira. Plažne kosmopolite – ne mare za granice.

Porodične – čujete, vidite, a njihovu decu osećate. Dodiruju vas peskavim nogicama ili njihove stvari iznenada dotaknu vaše telo.

Idu u čoporima od troje do dvanaestoro i često su u potrazi za hranom.

Vrsta koja se najskorije razvila u evoluciji su instagramični posetioci. Mada su njihovi preci radili iste stvari – fotografisali sopstvena stopala i zalaske sunca, a savremnici se posvećuju uglavnom hipsterskoj hrani i napućenim usnama.

Ne preti im izumiranje, naprotiv. Ova populacija se najbrže širi.

„Dobra slika je pola zdravlja“

Predstavnica ove grupe je Tatjana Đurđević iz Beograda.

„Naučiti dečka da vas dobro slika je pola zdravlja“, ističe Đurđević za BBC.

Ona, kaže, skuplja stvari posle boravka na plaži i ne sviđa joj se kada to ostali ne rade. U Tunisu nije mogla da jedno jutro legne na ležaljku, jer ju je neko zauzeo prethodne noći.

„To me jako nervira. Nerviraju me i deca koja skaču i vrište, bez nadzora roditelja. Gledala sam majku sa drugaricom na piću, kako kucka po telefonu, a dete pored nje vrišti na nekom neodređenom jeziku“, dodaje.

Ona zato bira prazne plaže – sa „minimalnom posećenošću“.

„Nije mi simpatično ni kad vidim porodice da vade sve živo i mrtvo da jedu na plaži… Deluje kao da me mnogo stvari nervira, ali ja baš uživam na putovanjima“, kroz smeh priča Đurđević.

Kao posebnu vrstu, na Balkanu možda nedovoljno istraženu, ali ipak zaštićenu, Beograđanin Aleksandar Crnomarković navodi „kampere“.

Dok je on nedavno letovao u porodičnoj kući u Prčnju na njihovom parkingu ispred – kampovao je sredovečni muškarac u prikolici.

„I ponta i parking tretiraju se kao morsko dobro, svi polažu pravi na njega, pa tako i moj nezvani gost, koji sa šeširom liči na ostarelog Klinta Istvuda“, priznaje Crnomarković za BBC.

„Da sam mu bilo šta ružno uradio, ja bih bio kriv. A on sme da peca orade i da ih posle peče u kamperu, iako usmrdi celu pontu.

Zamolio sam ga oda ode, a on kaže – `šta ti je, komšo, opusti se, ponesi tanjir i tebi i čašu da popijemo vino`. Posle toga digao sam ruke“, u šali prepričava Crnomarković.

Hlad po posebnoj ceni

Razlika između privatnog i javnog poseda bila je tema i jednog slučaja na hrvatskom primorju.

https://www.facebook.com/otokkrkportal/photos/a.132075246819426/3011871812173074/?type=3&theater

Mnogo komenatara na društvenim mrežama izazvala je najava da će se na ostrvu Krk naplaćivati „mesto u hladu“ – za odrasle dva, za decu oko evro i 35 centi.

Na brojne kritike „pobornika pravde iz kauča“, kako je rekao, odgovorio je vlasnik kampa „Maslinik“ Zlatko Dokić.

„Od danas se ne naplaćuje `mesto u hladu` kako bi svi čitaoci, verni pobornici pravde iz kauča, bili zadovoljni. (…) Samo zakonito naplaćujem svoj privatni posed i da nema ništa sporno u tome“, zaključio je Dokić, koji je postavio cenovnik.

Problem nekad i domaćini

Privremena simbioza turista i meštana često nije skladna.

„Zbog turizma cene skaču, a mi domaći nemamo popusta“, žali se Kogej.

Istrijane, kaže on, najčešće nerviraju Italijani.

„Oni se deru, urlaju… Kod njih je to, izgleda, kulturno ali ovde nije, kao ni u većini zemalja. Pritom, misle da se sve može novcem kupiti, a ne može“, ističe.

Kogej to povezuje sa viševekovnim prisustvom Rimljana, Mlečana, a i današnjih Italijana u Istri.

„Ponašaju se kao da se ovo njihovo. Automobilima bi ušli ne do mora, nego u Arenu, da mogu“.

Najveći broj Italijana na letovanje dolazi od 1. do 15. avgusta. – dok je tamo feragosto, kolektivni odmor zbog praznika.

„Tad tamo niko ne radi, a ovamo dođu u napad. Svuda traže popust i kukaju kako je skupo. Najbolji su turisti Holanđani i Nemci, oni su mirni nekako“, navodi Kogej.

Nekad je problem i u domaćinima. Premalo bi da ulože, a mnogo bi da naplate, dodaje.

„Tu je i desničarenje, tu prednjači Zadar. Tamo auti sa srpskim ili grčkim tablicama nemaju šta da traže“, zaključuje Kogej.

Nehajni najbrojniji

Međunacionalna neslaganja nisu čest problem ovdašnjim turistima, više to mediji prikazuju, kaže za BBC Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Juta.

Gosti sa Balkana uglavnom spadaju u kategoriju „nehajnih“, objašnjava on. Ponašaju se kako žele – samo da njima bude lepo, kaže, a često se trude da zaobiđu neka pravila ili izvrdaju sistem.

„Ostavljaju stvari na plaži, ne skupljaju ostatke hrane i pića. To je zaštitni znak naših gostiju – tu nema nikakve razlike među narodima. Ne obraćaju pažnju na druge često.“

Primer iz Hrvatske je njemu potpuno razumljiv, kaže, jer i u Španiji ili Francuskoj, ako ostavite peškir da zauzmete mesto – naći ćete ga na recepciji hotela.

„Bilo je slučajeva da nam se meštani ili vlasnici hotela žale na porodice, koje okupiraju dečija igrališta u vodi – one gume ili dvorce na plažama zauzmu i bukvalno ne daju nikom.

„Ne treba prelaziti granicu dobrog ukusa. Važno je da je vama lepo, ali da time ne ugrožavamo ostale“, dodaje Seničić.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]