Tajna uspeha srpskog piva: „Najbolje privatizacije Srbije“ ili je samo jeftinije

Dane piva koji se obeležavaju u avgustu, Srbija je treću godinu za redom proslavila kao drugi svetski izvoznik piva u Evropsku uniju.

Prema istraživanju Eurostata, kada Evropljani biraju pivo koje nije iz EU, oni prvo traže meksičko, a zatim – srpsko. Kupuju ga najviše Bugari, pa Mađari i Hrvati, pokazuju podaci Privredne komore Srbije.

U Udruženju pivara Srbije kažu da glavne pivare u zemlji svake godine samo povećavaju izvoz u Uniju, a da je razlog za to „kvalitetno pivo koje se priprema od kvalitetnih domaćih sirovina“.

Makroekonomista Miroslav Zdravković objašnjava da su ove količine ipak zanemarljive u odnosu na ukupnu potrošnju EU, ali da se srpsko pivo dobro kotira prevashodno zbog „niske cene u odnosu na konkurenciju“.

Bez obzira na to koliko Evropljani zaista vole i piju piva iz Apatina, Zaječara ili Čelareva, srpska pivarska industrija prošla je kroz jednu od najuspešnijih privatizacija u zemlji, kaže Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.

Pretekli dve najveće privrede sveta – SAD i Kinu

Evropska unija proizvodi gotovo 81 litar piva po stanovniku, a svaka peta boca napunjena je u Nemačkoj, istražio je Eurostat.

Flaše koje se pune van EU, najviše dolaze iz Meksika, odakle su Evropljani kupili 211 miliona litara piva u 2017. Na drugom mestu je Srbija, sa 48 miliona litara, koliko je u EU stiglo tokom prošle godine.

Srbija je tako „pretekla“ i pivo iz dve najveće svetske industrije – Amerike i Kine. One su u Uniju izvezle 39, odnosno 16 miliona litara u 2017. godini.

Srbija ima pozitivan spoljnotrgovinski saldo u pivarstvu, govore podaci Privredne komore Srbije. Prosečno izveze oko milion hektolitara piva, a uveze oko četvrtinu te količine. Ubedljivo najviše piva šalje se u susednu BiH, više od polovine od ukupnog izvoza.

Ipak, susedi koji su već u Uniji zapravo su označili Srbiju kao „zemlju piva“. Skoro petina srpskih flaša izveze se u Bugarsku, osam odsto u Mađarsku, a sedam u Hrvatsku. Taj procenat konsantno raste poslednje četiri godine, kaže Rebeka Božović iz Udruženja pivara Srbije:

„Veoma smo ponosni što naše članice već tri godine svrstavaju Srbiju na drugo mesto zemalja uvoznica piva u Evropsku uniju.

Time samo potvrđujemo da naši potrošači treba da budu sigurni da piju kvalitetno pivo koje se priprema od kvalitetnih domaćih sirovina.

Više od 89 odsto sirovina se nabavlja u Srbiji. Nabavka srpskog hmelja iz godine u godinu raste, što predstavlja podsticaj za razvoj srpske poljoprivrede.“

Ipak, najveće pivare u Srbiji, koje su u vlasništvu pivarskih svetskih giganata, nisu dostavile BBC podatke o tome, koje pivo više izvoze – domaće brendove ili planetarno poznate. Kažu, to je poslovna tajna.

Automatska točilica za ukusnije pivo

Toplotni talas u Nemačkoj: porasla prodaja piva

Kako su privatizovane pivare u Srbiji

Industrija piva i slada u Srbiji ima tradiciju dugu tri veka, a trenutno zapošljava više od 2.500 radnika, a sarađuje sa granama privrede gde posao dobija čak 35.000 ljudi, kažu iz PKS.

U Srbiji radi osam velikih pivara, a samo jedna od njih istovremeno zadovoljava dva uslova – da je u državnom vlasništvu, a da nije u stečaju.

Privatizacija vs. državno vlasništvo pivara u Srbiji:

• Dve fabrike iz Novog Sada i Zaječara su u okviru Hajniken Srbija. Zaječarska je počela da radi još 1875. godine, a kupio ju je 2008. holandski Hajniken.
• Apatinska pivara je otvorena 1756. godine, a od 2012. godine je u vlasništvu Molson Coors, kanadsko američkih firmi.
• Pivara Karlsberg Srbija iz Čelareva radi od 1892. godine, a 2005. ju je kupio Karlsberg.
• Beogradska industrija piva je u stečaju, proizvodnja je pod zakupom makedonske firme M–6 eden.
• Vršačka pivara i Jagodinska pivara su u stečaju.
• Valjevska pivara je izašla iz stečaja i u vlasništvu je države.
• Fabrika proizvodnje piva u Nišu prodata je bugarskoj firmi Kapitalni projekti i radi.

Izvor: PKS

„Pivska industrija je, pored cementara i slatkiša, među najboljim srpskim privatizacijama, do kojih je došlo nakon 2000. godine“, tvrdi Milan Kovačević, savetnik za strana ulaganja.

„Odmah je napravljena selekcija, neke fabrike su propale, a druge su kupili najveći svetski proizvođači. Iako zvuči surovo, to je tajna uspeha.“

To što su privatizacije pivara, sa nekoliko izuzetaka, izvršene brzo i u drugom naletu, doprinelo je i da bolje prođu, dodaje Kovačević.

Kao primer najmanje uspešnih privatizacija u Srbiji, pominje farmaceutsku industriju, preradu mesa i voća.

„Krigla ide jeftinije“

Da uspeh ne leži u tome što „susedi jednostavno obožavaju srpsko pivo“, za BBC na srpskom objašnjava ekonomista Miroslav Zdravković, koji vodi portal „Makroekonomija“.

„Srbija je dobro iskoristila nekolio faktora. Prvo, na listi nema Velike Britanije, a samo SAD izvozi u UK pivo u iznosu od 33 miliona evra.

Takođe, kako je najvećim delom izvoz u EU skoncentrisan na Bugarsku, to je verovatno posledica poslovanja Deleza grupe, odnosno kupovine Maksija, jer je Maksi razvio mrežu prodavnica u Bugarskoj. Slično je i sa Merkatorom, Agrokor je napravio priliku za izvoz u Hrvatsku i druge članice EU.“

Kao glavni uzrok za sanduke napunjene omiljenim pićem koje odlaze put EU, Zdravković navodi cenu:

„Pivo je u Srbiji tri puta jeftinije nego na primer u Sloveniji, a duplo je povoljnije nego u Hrvatskoj. Iz Srbije ide po bitno nižim proizvodnim cenama pa to može da objasni da su trgovci i pivari lakše prevazišli ograničenje u trgovini.“

U uporednoj analizi sa 27 EU zemalja, kažu iz Udruženja za prehrambenu industriju PKS, Srbija je na 25. mestu po kupovnoj moći, a na osmom mestu po visini akcize na pivo u maloprodaji i 12. mestu po visini akcize na pivo u ugostiteljskim objektima:

„Ovo nas stavlja na prvo mesto u Evropi po jazu između kupovne moći potrošača i visine akciza.“

Kraft pivarstvo – „belgijsko nije uvek najbolje„

Kućne točilice i pivo iz burića su preteča zanatskog pivarstva u Srbiji, koje je poslednjih četiri godine zabeležilo ekonomski bum. Iako količine još nisu velike, u Srbiji je u naletu kraft pivarstvo, kaže Vladimir Gošić, vlasnik portala „Svet piva“.

„Dok mi razgovaramo, nastala je verovatno još jedna kraft pivara u Srbiji.“

Poslednji podaci iz Privredne komore Srbije govore o više od 39 registrovanih zanatskih pivara. Većina ih je u Beogradu i okolini, jer je potražnja u Beogradu i najveća, ali ih ima i u Novom Sadu i Nišu. Od ukupnog broja zanatskih pivara u Srbiji, trećina proizvođača je u Vojvodini.

Najstarija i prva kraft pivara je „Krugher& Brent“ iz Ritiševa kod Vršca. To je bila prva mala porodična pivara u tadašnjoj SFRJ i postoji od 1991. godine. Plasman kraft pivara je ograničen na ugostiteljske objekte, pabove, specijalizovane prodavnice piva i mali broj proizvođača je prisutan u marketima.

Zbog ograničenog tržišta kraft pivare su okrenute u najvećem broju ka izvozu. Domaća kraft piva su zastupljena u regionu, tržištu EU, Rusiji, Brazilu, a izvoze se u mnoge druge zemlje, kaže Gošić:

„Kada je u pitanju kraft pivarstvo, ne postoji više ona parola – najbolje pivo je belgijsko.

Ceo svet želi da proba i originalno srpsko pivo. Svaka nova mala pivara pokušava da uđe na novo tržište.

Dobar je osećaj kada odem u Amsterdam i vidim čitavu policu sa kraft pivima iz Srbije.“

Kraft pivare u Srbiji mogu uskoro da se nadaju subvencijama države, ali još nije poznato kakvim.

Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kažu za BBC na srpskom da planiraju da uvedu „takvu vrstu subvencija i da donesu Pravilnik kojim će biti propisani uslovi i način ostvarivanja prava na podsticaje“.

Potencijal zanatskog piva u Srbiji je veliki, kažu u PKS, i u porastu je kako u okruženju tako i u drugim državama sveta. Na primer u Sloveniji broj pivara je porastao na 80. U SAD proizvodnja zanatskog piva učestvuje sa preko 12 odsto na američkom tržištu.