Tehnologija i dipfejk: „Nalepili su moje lice na porno snimak“

Zamislite da je vaše lice digitalno montirano na pornografski snimak bez vašeg odobrenja i potom podeljeno na internetu.

Žena govori o tome kako izgleda užas koji ju je zadesio.

Skrolujući kroz vlastiti Tviter fid jedne večeri, Kejt Ajzaks je naletela na uznemirujući snimak među notifikacijama.

„Obuzela me je panika“, kaže Kejt, prvi put govoreći javno otkako se to desilo.

„Neko je uzeo moje lice, nalepio ga na pornografski snimak i učinio da izgleda kao da sam to ja.“

Kejt je bila „dipfejkovana“: neko je upotrebio veštačku inteligenciju da digitalno postavi njeno lice preko nečijeg tuđeg – u ovom slučaju, preko lica porno glumice.

• „Dipfejk je budućnost stvaranja sadržaja“
• Šta je „osvetnička pornografija“ i kako utiče na žrtve
• Lažne gole fotografije hiljada žena objavljene na internetu

„Dipfejk“ video na Tviteru na kom je Kejt, koja vodi kampanju protiv uzajamno neodobrene pornografije, bila tagovana, bio je načinjen pomoću snimaka televizijskih intervjua koje je davala dok je vodila kampanju.

Izgledalo je kao da je snimljena tokom seksa.

„Srce mi se stegnulo. Nisam mogla jasno da razmišljam“, kaže ona.

„Sećam se da sam imala utisak kako će taj snimak završiti svuda – bilo je grozno.“

Najčešće mete „dipfejkova“ u prošlosti bile su slavne ličnosti i političari – ti snimci nisu uvek bili pornografski, neki od njih su pravljeni u humorističke svrhe.

Ali tokom godina se to izmenilo – prema kompaniji za sajber-bezbednost Diptrejs, 96 odsto svih „dipfejkova“ danas su pornografija snimljena bez odobrenja.

Baš kao i osvetnička pornografija, „dipfejk“ pornografija poznata je kao „seksualno zlostavljanje zasnovana na slikama“ – što je zajednički izraz koji obuhvata snimanje, pravljenje i/ili deljenje intimnih slika bez odobrenja.

Već je krivično delo u Škotskoj deliti slike ili snimke druge osobe u intimnim situacijama bez njenog odobrenja.

Ali u drugim delovima Velike Britanije, to je prekršaj samo ako se može dokazati da je namera takve radnje bila da se žrtvi nanese bol – što je rupa u zakonu zbog koje se tvorci snimaka često ne suočavaju sa pravnim posledicama.

Vladini planovi za dugoočekivani Zakon o onlajn bezbednosti za čitavu Veliku Britaniju pod stalnim su revizijama i uporno se odlažu.

Novi zakon bi dao regulatornom telu, Ofkomu, ovlašćenje da preduzima mere protiv svake internet stranice za koju se utvrdi da omogućuje povređivanje britanskih korisnika, bez obzira na to gde se nalaze u svetu.

Početkom ovog meseca, međutim, ministarka kulture Mišel Donelan rekla je kako ona i njen tim sada rade „isključivo na tome“ da dođe do usvajanja predloga ovog zakona.

Kejt (30) je osnovala kampanju #NotYourPorn 2019. godine.

Godinu dana kasnije, njen aktivizam doprineo je tome da internet stranica za zabavu za odrasle Pornhab bude primoran da ukloni sve snimke koje su na stranicu podigli neverifikovani korisnici – što je većina njegovog sadržaja.

Pogledajte video: Bela Torn o lažnom porno filmu

Kejt je stoga pretpostavila da je ko god da stoji iza njenog „dipfejka“ bio iznerviran njenom kampanjom.

Ona im je „oduzela njihove porniće“.

Ali ona nema predstavu ko bi ta osoba mogla da bude ili ko je sve mogao da vidi snimak.

I iako je ona mogla jasno da vidi da je njeno lice nalepljeno na lice porno glumice, snimak je dovoljno ubedljiv da se zabrine da drugi neće primetiti obmanu.

„To je kršenje prava – moj identitet je upotrebljen na način na koji ja nisam pristala.“

Ispod snimka ljudi su počeli da ostavljaju niz uvredljivih komentara, govoreći da će pratiti Kejt do kuće, silovati je, snimiti napad i objaviti snimak na internetu.

„Počnete da mislite na sopstvenu porodicu“, kaže ona dok zadržava suze.

„Kako bi se oni osećali da vide takav sadržaj?“.

Pretnja se pojačala kad su ispod snimka objavljeni Kejtina kućna i poslovna adresa – praksa poznata kao „doksing“.

„Postala sam potpuno paranoična – ‘Ko to zna moju adresu? Da li sve ovo radi neko koga poznajem?'“

„Pomislila sam: ‘Sad sam stvarno u velikoj nevolji, ovo nije samo neko ko laje na internetu, postoji realna opasnost.'“

• Osvetnička pornografija u Srbiji – kako se zaštiti od digitalnih nasilnika
• Pornhab profitira od osvetničke pornografije
• Pravi (i lažni) seksualni život Bele Torn

Iz njenog iskustva pružanja podrške ljudima u sličnim situacijama, Kejt je tačno znala šta treba da se radi kad neko postane žrtva, ali u tom trenutku se ukočila.

„Nisam sledila nijedan sopstveni savet“, kaže ona.

„Kejt aktivistkinja bila je veoma jaka i nije pokazivala znake slabosti – a onda ste imali mene, pravu Kejt, koja se iskreno uplašila.“

Njena koleginica je prijavila snimak, otrovne komentare i „doksing“ Tviteru, i svi su bili uklonjeni sa platforme.

Ali jednom kad se neki „dipfejk“ objavi i podeli na internetu, teško ga je potpuno povući iz opticaja.

„Želela sam samo da snimak nestane sa interneta“, kaže Kejt, „ali nisam mogla ništa da uradim po tom pitanju.“

Šta činiti ako ste „dipfejkovani“

• Sakupite dokaze – Možda deluje kontraintuitivno, jer želite sve da obrišete, ali važno je preuzeti snimke i skrinšotovati datume, vremenske žigove, korisnička imena i URL-ove. Stavite ih u bezbedan folder i zaštitite lozinkom
• Prijavite naloge – Jednom kad ste sakupili sve dokaze, prijavite šta se desilo platformi na kojoj se to pojavilo
• Zovite policiju – Važno je zvanično prijaviti šta se desilo i podeliti dokaze koje ste sakupili
• Tražite pomoć i savet

Izvor: Kampanja #NotYourPorn

Postoji čitavo tržište za „dipfejkove“ na internet forumima.

Ljudi objave zahtev da se načine snimci njihovih žena, komšinica i koleginica, i – kolikog god neshvatljivo zvučalo – čak i svojih majki, ćerki i rođaka.

Tvorci sadržaja potom odgovore sa detaljnim uputstvima, korak po korak – kakav izvorni materijal im treba, sa savetom koji uglovi snimanja funkcionišu najbolje i koja je cena za njihov rad.

Tvorac „dipfejk“ sadržaja iz jugoistočne Engleske, Gorkem, govorio je za BBC pod uslovom da ostane anoniman.

On je počeo da pravi „dipfejkove“ o slavnim ličnostima iz vlastitog zadovoljstva – kaže da oni omogućuju ljudima da „ižive svoje fantazije onako kako to nije bilo moguće ranije“.

Kasnije je Gorkem prešao na „dipfejkovanje“ žena koje ga privlače, među kojima koleginice sa posla koje jedva da i poznaje.

„Jedna je udata, druga je u vezi“, kaže on.

„Odlazak na posao nakon što sam ‘dipfejkovao’ te žene jeste bio malo čudan, ali sam se kontrolisao. Umem da se ponašam kao da je sve u redu – niko ništa neće posumnjati.“

Shvativši da može da zaradi novac od onoga što naziva svojim „hobijem“, Gorkem je počeo da prihvata ponude za difejkove po specijalnoj narudžbi.

Kad sakupi snimke sa profila žena na društvenim mrežama, ima sasvim dovoljno materijala za rad.

On čak kaže da je nedavno „dipfejkovao“ ženu preko snimka na aplikaciji Zum.

„Kad imam pristojnu količinu snimaka na kojima neko gleda pravo u kameru, to je za mene dovoljno podataka. Potom algoritam može samo da ekstrapolira iz njega i napravi dobru rekonstrukciju lica na video snimku meti.“

On prihvata da bi „neke žene“ mogle biti psihološki povređene „dipfejkovanjem“, ali deluje krajnje nezainteresovano za potencijalne posledice načina na koji ih on „objektifikuje“.

„One mogu samo da kažu: ‘To nisam ja – to je lažirano.’ Treba samo da prihvate to i nastave dalje sa svojim životima.“

„Sa moralne tačke gledišta, mislim da ne postoji ništa što bi me zaustavilo“, kaže on.

„Ako ću zaraditi novac od narudžbe, uradiću to bez pogovora, nemam šta da se premišljam.“

Standardi „dipfejkova“ mogu umnogome da variraju u zavisnosti od stručnosti osobe koja ih je napravila i od sofisticiranosti korišćene tehnologije.

Ali čovek koji stoji iza najvećeg dipfejk porno sajta priznaje da više nije lako znati zasigurno da li gledate izmanipulisane slike ili ne.

Njegova stranica privuče 13 miliona posetilaca za mesec dana i domaćin je skoro 20.000 snimaka u svakom trenutku.

On se nalazi u SAD-u i retko govori za medije, ali je pristao da govori za BBC pod uslovom da ostane anoniman.

Pogedajte video: Šta je dipfejk i koliko može da bude opasan

Dipfejkovanje „običnih“ žena je granica koju ne prelazi, kaže on, ali prema njegovom mišljenju, hosting pornografskih dipfejk videa slavnih ličnosti, influensera sa društvenih mreža i političara, sasvim je opravdan.

„Oni su naviknuti na negativnu medijsku sliku, njihov sadržaj je dostupan svuda. Oni su drugačiji od običnih građana“, kaže on.

„Kako ja to vidim, oni su sposobni da se sa tim izbore na drugačiji način – oni to samo mogu da ignorišu. Mislim da pristanak tu nije ni potreban – to je samo fantazija, to nije stvarno.“

Zar on ne misli da je to što radi pogrešno?

Deo njega „poriče pred samim sobom posledice koje to ima po žene“, priznaje on – i, možda najindikativnije od svega, otkriva da njegova supruga ne zna na koji način zarađuje za život.

„Nisam rekao svojoj ženi. Bojim se kako bi reagovala.“

Sve do relativno nedavno, „dipfejk“ softver nije bio naširoko dostupan, a prosečna osoba nije posedovala veštine da ih pravi.

Ali sada, svako stariji od 12 godina može zakonski da preuzme desetine aplikacija i napravi uverljive dipfejkove uz samo nekoliko klikova.

Za Kejt je to zabrinjavajuće i „istinski zastrašujuće“.

„To nije dark veb, imate ga u prodavnicama aplikacija – pred našim nosevima.“

Ona strahuje i da očekivani predlog zakona o onlajn bezbednosti neće ići u korak sa tehnologijom.

Pre tri godine, kad je izrađen prvi nacrt predloga zakona, stvaranje „dipfejkova“ se smatralo profesionalnom veštinom za koju bi neko morao da bude obučen – a ne da samo preuzme aplikaciju.

„Svega nekoliko godina kasnije, sadržaj predloga zakona je zastareo – mnogo toga nedostaje“, kaže ona.

Ali za kreatora Gorkema, kriminalizovanje „dipfejka“ bi promenilo stvari.

„Ako budu mogli da me nađu onlajn, prestao bih to da radim i verovatno bih pronašao neki drugi hobi“, kaže on.

„Dipfejkovanje“ i „doksovanje“ ostavilo je dubokog traga na Kejtinom zdravlju i njenoj sposobnost da veruje drugim ljudima.

Ona smatra da oni koji stoje iza napada na nju nisu samo pokušavali da je zastraše i ponize, već i da je ućutkaju.

Neko vreme je prestala sa aktivizmom, pitajući se da li je sposobna da nastavi da govori o mizoginiji.

Ali sada je još ostrašćenija. Shvatila je da je joj je suviše stalo do toga da bi sad odustala.

„Neću im dozvoliti da pobede“, kaže ona.

„Dipfejkovi“ mogu da se koriste za kontrolisanje žena, i tehnološke firme, poput onih koji prave aplikacije uz čiju pomoć je moguće zameniti lica – treba da budu podsticane da postavljaju mehanizme zaštite, kaže ona.

„Svaka aplikacija bi trebalo da može da prepozna seksualni sadržaj.“

„Ako kompanije već nisu uložile novac, resurse i vreme u to da se osiguraju da se njihova aplikacija ne koriste za stvaranje sadržaja seksualnog zlostavljanja, onda su svesno neodgovorni.

„Oni su saučesnici.“

Prema našem saznanju, ni Gorkem, ni čovek koji stoji iza najveće internet stranice za „dipfejkove“ nisu učestvovali u „dipfejkovanju“ Kejt Ajzaks.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]