Većina glumaca sanja da njihovo ime ostane upamćeno i posle smrti.

To mnogima ne polazi za rukom zato što je teško ostvariti uspeh u industriji zabave.

Ali glumci koji to uspeju, postižu neku vrstu besmrtnosti na velikom platnu zbog kojih njihova imena žive zauvek.

Jedna takva ikona je Džejms Din, američki glumac, koji je umro 1955. godine u saobraćajnoj nesreći pošto je glumio u svega tri filma, od kojih su svi dobili izuzetno dobre ocene.

Sedam decenija nakon njegove smrti, Din je dobio ulogu u novom filmu nazvanom Povratak u raj.

Digitalni klon glumca – stvoren pomoću veštačke inteligencije, slične onoj koja se koristi za pravljenje dipfejkova – moći će da hoda i razgovara sa drugim glumcima na velikom platnu.

Ova tehnologija je najsavremeniji izdanak holivudskih kompjuterski generisanih slika (CGI).

Ali ona je i uzrok nekih od najvećih briga među glumcima i scenaristima koji su zajedno otpočeli štrajk u Holivudu, prvi put posle 43 godine.

Oni se plaše da će ih zameniti algoritmi veštačke inteligencije, zbog čega će se, tvrde oni, žrtvovati kreativnost zarad profita.

Glumica Suzan Sarandon je među onima koji su javno izrazili zabrinutost i upozorili da veštačka inteligencija može da je natera da „govori i radi stvari na koje ona lično ne može da utiče“.

Digitalno vaskrsnuće

Dinovo digitalno vaskrsnuće nije prvi put da su se pokojni glumci naizgled vratili u život na velikom ekranu uz pomoć napredne digitalne tehnologije i uz posipanje malo holivudske magije.

Keri Fišer, Harold Rejmis i Pol Voker su među nekoliko slavnih ličnosti koje su posthumno ponovo bile u legendarnim filmskim ulogama.

Elisa Regina, brazilska pevačica, takođe je nedavno vaskrsnuta za reklamu za automobil, u kojoj je prikazana u duetu sa ćerkom Marijom Ritom.

Njihovo pojavljivanje na ekranu predstavlja ono što Trevis Klojd, generalni direktor medijske agencije Vorldvajd iks ar (WorldwideXR), naziva „pasivnom 2D izvedbom za pljosnati ekran“, sličnu dipfejkovima.

Šta je dipfejk i koliko može da bude opasan:

Ovo je video o tome šta je dipfejk i koliko može da bude opasan.

Ovo je drugi put da je Dinov digitalni klon angažovan za neki film.

I 2019. godine je najavljeno da će on biti vaskrsnut zahvaljujući CGI tehnologiji za film Traženje Džeka, ali je snimanje u međuvremenu otkazano.

Klojd je potvrdio za BBC da će Din umesto toga igrati u Povratku u raj, naučnofantastičnom filmu u kojem „vanzemaljska poseta sa namerom otkrivanja istine dovodi do putovanja širom Amerike sa legendarnim Džejmsom Dinom“.

Digitalno kloniranje Dina, takođe, pokazuje šta je sve danas moguće uraditi.

Ne samo da će njegov avatar stvoren pomoću veštačke inteligencije moći da odigra ulogu u Povratku u raj i seriji nastavaka, već će moći i da razgovara sa publikom na interaktivnim platformama, što obuhvata i proširenu i virtuelnu stvarnost i gejming.

Ali tehnologija može da učini mnogo više od pasivne digitalne rekonstrukcije ili dipfejka, kojim se samo nalepljuje lice jedne osobe na tuđe telo.

Ona otvara mogućnost da glumci, ali i svi ostali, postignu onu vrstu besmrtnosti koja bi inače bila nemoguća, a njihove karijere bi se nastavile i posle smrti.

Ali ona postavlja i neprijatna pitanja.

Ko ima prava na nečije lice, glas i ličnost nakon što čovek umre?

Kakvu kontrolu glumci mogu da imaju nad pravcem u kom se njihova karijera razvija posle smrti?

Može li glumac koji se proslavio ulogama u sumornim dramama odjednom da se pojavljuje u komedijama ili čak pornografiji?

Šta ako se njihov lik iskoristi za besramnu promociju brendova u reklamama?

Zašto, dakle, samo ne ostaviti slavne ličnosti da počivaju u miru?

Mark Vinslou, Dinov rođak, koji je sa njim proveo detinjstvo na farmi u Ilinoisu i kog s ljubavlju zove Džimi, pretpostavlja da je neosporna privlačnost njegovog rođaka na filmu nešto što traje generacijama, ali ga i čini popularnim izborom za glavnog glumca u savremenoj kinematografiji.

„Ako ima još dvoje ili troje ljudi u istoj sceni, vaše oči se odmah zalepe za njega.

„Mislim da niko nikada neće moći da ga zameni, ali je moguće da to urade na velikom platnu i da bude veoma uverljivo“, kaže on.

Digitalni klonovi

Dinov lik je jedan od hiljadu koje zastupa kompanija Vorldvajd iks ar i njegova sestrinska firma za licence CMG Vorldvajd.

Među njima su i Amelija Irhart, Beti Pejdž, Malkolm Iks i Roza Parks.

Kad je Din poginuo pre 68 godina, ostavio je pozamašnu kolekciju njegovih filmova, fotografija i audio snimaka, što Klojd iz Vorldvajd iks ara naziva „izvornim materijalom“.

Da bi se postigla fotorealistična sličnost sa Dinom, objašnjava Klojd, skenirano je bezbroj fotografija u visokoj rezoluciji, a potom su ih obradili stručnjaci koji su koristili napredne tehnologije.

Dodajte audio, video i veštačku inteligenciju, i odjednom ti materijali postaju gradivno tkivo digitalnog klona koji izgleda, zvuči i kreće se baš kao Din.

Ono što Din nije ostavio za sobom je digitalni otisak, za razliku od današnjih slavnih ličnosti koje se pojavljuju na društvenim mrežama, prave privatne selfije, šalju poruke i mejlove, koriste pretraživače, kupuju namirnice na internetu i uzimaju onlajn lekove na recept.

Ove aktivnosti daju ogromnu količinu podataka o tome kako razmišljamo i delamo, a mogu potencijalno da se iskoriste za pravljenje digitalnog klona.

Taj klon može da bude običan veštački blizanac, ali i inteligentna verzija nekoga, koja može uverljivo da razgovara sa živima.

Keri Fišer je „vaskrsnuta“ uz pomoć CGI tehnologije da bi se pojavila kao princeza Leja u filmu iz serijala Ratovi zvezda

Danas čak postoje kompanije koje omogućuju korisnicima da učitaju digitalne podatke o voljenom pokojniku kako bi stvorili „dedbotove“ koji mogu da razgovaraju sa živima iz groba.

Što je više izvornog materijala, to će dedbot biti precizniji i inteligentniji.

To znači da naslednik zadužbine savremene slavne ličnosti može potencijalno da dopusti da ubedljivi realistični klon pokojne zvezde nastavi da radi u filmskoj industriji u nedogled.

Glumac Tom Henks predvideo je da bi mogao da radi dugo nakon prosečnog ljudskog životnog veka.

„Mogao bi sutra da me udari autobus i to bi bilo to, ali moje uloge bi mogle da žive dugo posle mene“, izjavio je on u podkastu Adama Bakstona.

Pokojni glumci dobijaju uloge umesto živih

Henksov komentar nagoveštava veliku zabrinutost glumaca.

Oni se plaše da bi sledeća faza digitalnog vaskrsavanja mogla da dovede do zabrinjavajućih etičkih, pravnih i praktičnih problema za slavne ličnosti, ali i za sve ostale.

Glumci koji posuđuju glasove crtanim likovima pogotovo upozoravaju na to i aktivni su preko glumačkih sindikata u formiranju jedinstvenog fronta zaštite prava i karijera glumaca.

„Svaki put kad premine neki glumac koji posuđuje glas, na primer, Mikiju Mausu ili Snežani, uposle se novi glumci da odigraju tu ulogu“, kaže Tim Fridlender, predsednik i osnivač Nacionalnog udruženja glasovnih glumaca (NAVA) u SAD.

„Ali šta ako bismo mogli zauvek da koristimo Mela Blanka (glumca koji je oživeo mnoge likove iz Vornerovih crtaća?“

Fridlender i njegove kolege se plaše da se taj scenario približava i da će digitalno vaskrsnuti glumci koji posuđuju glas monopolizovati industriju sinhronizacije i na taj način oteti posao od živih glumaca.

„Nema poslovnih prilika za žive glumce, oni su sada izgubili posao zbog glasova pokojnih glumaca koji su prvobitno dali glas Dušku Dugoušku i drugim Vornerovim likovima“, navodi.

Klojd priznaje da bi to moglo da dovede do manje poslovnih prilika za glumce, ali tvrdi da „nije sve tako sivo“ kad je u pitanju angažovanje pokojnih glumaca.

„Kad se sve sabere i oduzme, to stvara mnogo novih poslova“, kaže on, misleći na druga radna mesta koja bi mogla da se otvore u tehničkoj i filmskoj industriji.

„Ako ovo čak i ugrozi ulogu ili posao jednog glumca, istovremeno stvara stotine novih radnih mesta zbog onoga što je potrebno da bi film bio visokog kvaliteta“, kaže on.

Veštačka inteligencija oživela glas preminulog pevača:

Veštačka inteligencija vaskrsnula glas preminulog pevača

Prava pokojnika

Ako su pokojnici – ili, tačnije, njihovi digitalni klonovi – osuđeni na večni rad, ko ima finansijsku korist od toga?

Takođe, da li pokojnici imaju bilo kakva prava?

Jednostavno rečeno, pravila su prilično mutna i, u nekim delovima sveta, nepostojeća.

Advokat Erik Kan, koautor članka o posmrtnim pravima na objavljivanje sadržaja sa slavnim ličnostima za časopis Američke advokatske komore Lendslajd, kaže da svaka savezna država u SAD ima drugačija pravila.

Neke države uopšte nemaju jasna prava na ovom polju kako bi zaštitila želje pokojnih slavnih ličnosti.

Kad neka slavna ličnost umre, „pravo na objavljivanje“ prelazi sa slavne ličnosti na najbližeg srodnika ili onoga kome su dodeljena prava u testamentu.

Ali Kan kaže da čak i testament, koji obično diktira ko će imati finansijske koristi od komercijalne upotrebe lika pokojne slavne ličnosti, ima ograničenu pravnu težinu budući da on „nije ugovor, pošto je jednosmerni dokument“.

Odluka o tome kako će se lik pokojnika koristiti prelazi na naslednika prava.

Nekoliko slavnih ličnosti, kao što je Robin Vilijams, uspeli su da iskoriste testament da ograniče upotrebu njihovog lika posle smrti, ali to ograničenje ističe posle 25 godina.

Ali slavne ličnosti zaista imaju koristi kada u testament dodaju da žele da budu zaštićeni od određenih tipova klevete, kaže Kan.

Merilin Monro, na primer, ne može da se angažuje posmrtno u pornografskom filmu ako njeni naslednici to ne odobre.

U zavisnosti od savezne države, naslednici Merilin Monro bi mogli da tvrde da su njena autorska prava narušena.

Takođe mogu da tvrde da je njena reputacija narušena lažnim izjavama i da predstavljanje nje u negativnom svetlu „može da osujeti buduće poslovne prilike“.

Uz to, federalni Lenhamov zakon služi, takođe, da zaštiti pokojne slavne ličnosti od iskorišćavanja u lažnim ili obmanjujućim reklamama.

Tom Henks — Sa ogromnom količinom „izvornog materijala“ u slučaju savremenih slavnih ličnosti, veća je šansa da će se njihove karijere nastaviti posle smrti zahvaljujući veštačkoj inteligenciji

Njujork se hvali najsveobuhvatnijom definicijom „prava na objavljivanje“ koja štiti preminule od iskorišćavanja u komercijalne svrhe ili neodobrene upotrebe njihovih ličnih karakteristika.

Ali čak i u državama sa naizgled strogim zakonima, pravo na objavljivanje zapravo štiti naslednike, a ne nužno samog pokojnika.

„Ako vaša porodica želi da vas proda, a vi ste mrtvi, ne možete baš mnogo toga da uradite po tom pitanju“, kaže advokatica iz Njujorka Pou-I Li, koautorka članka za Lendslajd zajedno sa Kanom.

To znači da Merilin Monro, na primer, može da se pojavi u pornografskom filmu posthumno – i to legalno – ako njeni naslednici pristanu na upotrebu njenog lika na taj način.

„Ako naslednici prava kažu da to žele, mislim da to, nažalost, može da se ostvari“, kaže Li.

Lična upotrebna i pojedinci

Iako pokojne slavne ličnosti imaju neku neodređenu zaštitu u konkretnim regionima kad je u pitanju iskorišćavanje njihovog lika u komercijalne svrhe, prosečan građanin mogao bi da ima mnogo manje kontrole nad tim kako se njegov lik i digitalna zaostavština koriste posthumno.

U SAD ima vrlo malo zakona koji štite pokojnike od digitalnog vaskrsnuća za privatnu upotrebu.

Kad umrete, praktično bilo ko može da unese vašu javnu digitalnu zaostavštinu u softver veštačke inteligencije kako bi stvorio dedbota ili interaktivnog avatara.

Savezne države sa sveobuhvatnijom posthumnom zaštitom, kao što je Njujork, zaista zabranjuju upotrebu identiteta pojedinaca u određene nečasne svrhe, ali Li je skeptična prema tome koliko se to poštuje.

„Na kraju neko taj zakon mora i da sprovede u delo“, kaže ona.

Klojd, Fridlender i Kan se slažu da mora što pre da se usvoji zakon koji bi štitio prava i zaostavštinu pokojnika, kako slavnih ličnosti tako i svih ostalih.

Tehnologija se razvija ubrzanim tempom, a etičke rasprave oko digitalnog zastupanja pokojnika već izlaze na videlo.

Klojd priznaje da je isprva bio „malo zabrinut“ oko toga kako se pokojnici digitalno oživljavaju, ali kaže da je uveren da je Vorldvajd iks ar pažljiv kada postupa u ovoj oblasti.

Fridlender, takođe, aktivno zastupa zakone koji štite glumce koji pozajmljuju glasove od gubitka posla i nada se da će rad njegovog sindikata pomoći glumačkim udruženjima širom sveta da zastupaju pravične poslovne prilike.

Što se tiče Vinsloua, on priznaje da ima različita osećanja prema digitalnom vaskrsnuću njegovog rođaka.

„Ne znam šta da mislim o tome, želim da ga poštuju.

„On se zaista posvetio glumi, shvatao ju je vrlo ozbiljno. Voleo bih da se to vidi kroz nove filmove“, kaže on.

Šta je veštačka inteligencija: