Bitkoin je ponovo završio u vestima, sa rekordnom vrednošću digitalnih novčića i izricanjem presude bivšem „kralju kripta“, Semu Benkmenu-Frajdu.
Otkako je eksplodirao na internetu 2008. godine, bitkoin je redovnim pojavljivanjem u vestima dokazao da je prava mašina za viralne vesti.
Evo BBC-jeve liste sedam najluđih momenata u slojevitoj istoriji najstarije i najslavnije kriptovalute.
- Kako velike banke postaju „kitovi bitkoina“
- Kriptovalute u Srbiji: Šta donosi Zakon o digitalnoj imovini
- Kriptoprevare sve češće na Balkanu: Posle Ruže i Kvona, hapšenja i u Beogradu
1. Tajanstveni tvorac bitkoina
Niko ne zna zasigurno ko je izmislio bitkoin.
Ideju za njega je na internet forumima 2008. godine objavio neko ko se predstavljao kao Satoši Nakamoto.
Beli papir je detaljno izneo kako bi digitalni keš sistem od korisnika do korisnika mogao da funkcioniše kako bi omogućio ljudima da šalju virtuelne novčiće preko interneta, jednako lako kao da se šalje mejl.
Satoši je stvorio složeni kompjuterski sistem koji će obrađivati transakcije i stvarati nove novčiće uz pomoć ogromne mreže samoodabranih volontera iz čitavog sveta koji koriste specijalni softver i moćne kompjutere.
Mnogi novinari, obožavaoci kripta i istražitelji pokušali su da otkriju ko je Satoši, ali na kraju nisu u tome uspeli.
Godine 2014, Japanac Dorijan Nakamoto našao se na meti reportera koji su mislili da je on neuhvatljivi tvorac bitkoina, ali se to ispostavilo kao lažan trag zahvaljujući nekim pogrešno prevedenim informacijama.
Izvlačena su i druga imena, ali je samo jedna osoba tvrdila da je ona Satoši.
Godine 2016, australijski kompjuterski naučnik Kreg Rajt saopštio je da je to on.
„Ja sam Satoši Nakamoto. Ja sam bio glavni deo svega.
„Drugi ljudi su mi pomogli. Neki će u to poverovati. Neki ne žele da im govore istinu. Mene baš briga“, rekao je u televizijskom intervjuu za BBC.
Ali Rajt to nikada nije uspeo da dokaže i posle mnogo godina pravnih sporova, sudija Višeg suda u Londonu je 2014. godine zaključio da Rajt nije Satoši.
2. Kupovina pice
Dvadeset drugi maj 2010. godine bio je datum koji je ušao u istoriju kada je zabeležena prva transakcija bitkoina.
Gladni bitkoinaš Lazlo Hanjec ponudio je bitkoin u vrednosti od 41 dolara na kripto forumu u zamenu za dve pice.
Devetnaestogodišnji student odazvao se na poziv i taj dan je ušao u istoriju kao #BitcoinPizza dan.
Kupovina pice je godišnje slavlje i mim koji nasmejava svakoga, ali je i pokazao moć bitkoina – internet novca za koji stvarno možete kupiti stvari onlajn.
Mora da su i kriminalci pažljivo pratili situaciju, zato što je u roku od godinu dana pokrenuta prva darknet pijaca za prodaju droge i druge ilegalne robe u zamenu za bitkoin.
Ta pogodba isto tako deluje prilično loše za Lazla danas.
Da je sačuvao te novčiće, oni bi sada vredeli stotine miliona dolara!
3. Zvanična valuta u El Salvadoru
U septembru 2021. godine, predsednik El Salvadora Najib Bukele proglasio je bitkoin zvaničnom valutom.
Frizeri, supermarketi i druge radnje morale su da prihvataju bitkoine prema zakonu, zajedno sa glavnom valutom u zemlji, američkim dolarom.
Posle ovog poteza, mnogi zaluđenici za bitkoin i novinari posetili su ovu zemlju, nakratko pojačavši lokalni turizam.
I dok se predsednik Bukele nadao da će ovaj potez pojačati ulaganje u njegovu zemlju i smanjiti troškove za građane koji razmenjuju novac, bitkoin nije postao onoliko popularan koliko se nadao i, za sada, američki dolar je i dalje glavna valuta u zemlji.
Pored ogromne količine javnog novca koji je predsednik Bukele potrošio pokušavajući da navede ljude da prihvate bitkoin, on je i, kontroverzno, kupio više od 5.000 bitkoina u poslednjih nekoliko godina.
Predsednik je potrošio najmanje 120 miliona dolara na kupovinu bitkoina po raznim cenama u nadi da će zaraditi za svoju osiromašenu zemlju.
Sve je počelo da deluje dobro po njega u decembru 2023. godine kad se, po prvi put, vrednost njegove zalihe vinula u nebesa i on je na dobitku… za sada.
4. Kripto bum i propast u Kazahstanu
Godine 2021, Kazahstan je postao žarište rudarenja bitkoina, privukavši strane investitore iz Kine i SAD-a.
To se desilo zbog velike potražnje za električnom energijom neophodnom da bi se pokretali moćni kompjuteri za rudarenje koji izvode složene računske operacije kako bi osigurali mrežu.
Ovih dana potrebna su čitava skladišta puna najnovijih kompjutera koji rade danonoćno, ali su nagrada najnoviji bitkoini za kompanije koje u tome učestvuju.
Mnoge kompanije su se preselile u Kazahstan, gde električne energije ima u izobilju, zahvaljujući ogromnim rezervama uglja i isprva ih je vlada dočekivala oberučke, jer su donosili nova ulaganja.
Ali na kraju je pristiglo previše rudara i to je u ogromnoj meri opteretilo električnu mrežu, dovodeći zemlju u rizik od nestanaka struje.
U roku od godinu dana, kazahstanska rudarska bitkoin industrija je stigla od buma do propasti, jer je vlada morala da uvede ograničenja i poveća porez kako bi zauzdala rast.
Procenjuje se da širom sveta mreža bitkoina troši električnu energiju jedne omanje zemlje.
5. Bitkoini u kanti za smeće
Džejms Hauevels je u misiji da povrati svoj kripto novčanik, za koji kaže da sadrži bogatstvo u iznosu od najmanje 100 miliona dolara.
Čovek sa juga Velike Britanije kaže da je slučajno bacio hard drajv, koji je sadržao sve detalje logovanja u njegov bitkoin novčanik sa 8.000 novčića.
Sama priroda kripta znači da povratiti ga nije onoliko lako kao puka promena vaše lozinke.
Budući da u procesu ne učestvuju banke – ne postoji tehnička podrška.
Nažalost po njega, njegova lokalna vlast u Njuportu mu nije dozvolila da uđe na deponiju da je prekopa u potrazi za uređajem, čak i pošto je ponudio da donira 25 odsto svojih bitkoin zaliha lokalnim dobrotvornim ustanovama, ako mu dozvole.
„Bio je to sudbonosan trenutak i osećaj propadanja kroz zemlju. ‘Šta si to uradio?,’ pomislio sam.
„Znaš vrlo dobro da ranije nisi bacao drajvove. Zašto baš sada?“, rekao je za BBC.
6. Kralj kripta i – prevarant
Niko nije izgubio onoliko bitkoina kao bivši milijarder kripto mogul Sem Benkmen-Frajd.
Osnivač masivne kripto firme FTX dobio je nadimak Kralj kripta i bio je obožavan u zajednici.
FTX je bila menjačnica kriptovaluta koja je omogućavala ljudima da zamenjuju normalan novac za kriptovalute kao što je bitkoin.
Njegova imperija bila je vredna procenjenih 32 milijarde dolara i leteo je visoko sve dok se sve nije srušilo u roku od nekoliko dana.
Novinari su otkrili da je kompanija Benkmen-Frajda finansijski nestabilna i da je legalno prebacivala fondove mušterija FTX-a kako bi finansirala njegovu drugu kompaniju Alameda riserč.
On se obratio novinarima neposredno pred hapšenje u njegovom luksuznom stambenom kompleksu na Bahamima u decembru 2022. godine.
„Ne mislim da sam bilo koga prevario.
„Nisam želeo da se dogodi bilo šta od ovoga. Svakako nisam ni izbliza toliko umešan kao što sam mislio.“, rekao je za BBC.
Pošto je izručen SAD-u, proglašen je krivim za prevaru i pranje novca, i najverovatnije će provesti godine iza rešetaka.
7. Bum investicionih banaka
Uprkos svim previranjima, bitkoin nastavlja da privlači pažnju ulagača i velikih kompanija.
Štaviše, u januaru 2024. godine, neke od najvećih finansijskih firmi na svetu dodalo je bitkoin na svoju listu zvaničnih sredstava kao „spot“ bitkoin – fond kojim se trguje na berzi (ETF).
On je poput akcija i deonica, povezan za vrednost bitkoina, ali vi lično ne morate da budete njegov vlasnik.
Mušterije su počele da ulažu milijarde u ove sasvim nove proizvode.
Kompanije među kojima su Blekrok, Fajdeliti i GrejSkejl, takođe su počele da kupuju bitkoine u hiljadama, dižući mu vrednost u rekordne visine.
To je ogromna prekretnica za kripto, a neki obožavaoci veruju da se bitkoin doživljava jednako ozbiljno kao što je misteriozni Satoši prvobitno zamislio.
Ali drugi su oprezniji i tvrde da je on na drugačijem putu – putu na kom će bitkoin biti smatran ulaganjem kao što je zlato umesto da se koristi za plaćanje u svakodnevnom životu.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.