Sjedinjene Američke Države se nalaze „u svemirskoj trci sa Kinom za povratak na Mesec“, tvrdi šef Američke svemirske agencije (NASA) Bil Nelson.
U intervjuu za BBC, Nelson kaže da želi da bude siguran da „ćemo tamo stići prvi“.
Njegovi komentari oživljavaju uspomenu na šezdesete i sedamdesete, kada je NASA bila u svemirskoj trci sa Sovjetskim Savezom.
Ali, pola veka kasnije, NASA angažuje privatne kompanije za obavljanje mnogo većeg dela posla.
- Američka svemirska agencija NASA: Od kaskanja u trci za svemir, preko sletanja na Mesec, do najvećeg teleskopa
- Sletanje na Mesec – teorije zavere i istina
- Kako su Sovjeti tri puta stigli na Mesec pre Amerikanaca
Nelson kaže da su one ključne jer omogućuju da ogromni troškovi budu podeljeni i da NASA iskoristi „kreativnost preduzetnika iz privatnog sektora“.
On izdvaja Spejs Iks Ilona Maska, koji je 2021. godine dobio ugovor vredan tri milijarde dolara da izgradi lunarni sletač, a razvio je i najmoćniju raketu svih vremena.
Druge privatne firme takođe imaju koristi od te svemirske trke.
Početkom ove godine, agencija je potpisala sporazum vredan 3,4 milijarde dolara sa Blu Oridžinom Džefa Bezosa – takođe za izgradnju sletača, ali za kasnija sletanja na Mesec.
To su samo dve kompanije koje imaju koristi od milijardi dolara vladinih sredstava.
To je novac koji se troši, makar delimično, da bi se održala prednost u odnosu na Kinu usred sve jačih napetosti između dve najveće ekonomije sveta.
Krajem avgusta, Indija je postala četvrta zemlja koja je uspela da ostvari meko sletanje na Mesec i prva koja je stigla do oblasti lunarnog južnog pola.
Uprkos tom uspehu, kineski svemirski program je ipak ostao pod najbudnijim okom NASA-e.
Kina je jedina zemlja koja ima vlastitu svemirsku stanicu, već je vratila mesečeve uzorke na Zemlju i ima planove da stigne do polarnih oblasti mesečeve površine.
To brine Nelsona.
„Najviše sam zbrinut da ćemo naći vodu na južnom mesečevom polu, da će Kina stići tamo pre i reći: ‘Ova oblast je sada naša. Ne možete doći ovde, to je naše’.“
On tvrdi da postupci Kine prilikom gradnje veštačkih ostrva kako bi mogla da se pozove na suverenitet u delovima Južnog Kineskog mora potkrepljuje tu njegovu zabrinutost.
Nelson ističe da Kina nije pristala na Artemidin sporazum predvođen Amerikom, koji bi trebalo da se koristi kao okvir za najbolju praksu ponašanja u svemiru i na Mesecu.
Kina kaže da je posvećena mirnom istraživanju svemira i prethodno je odbacila američku zabrinutost zbog njenog svemirskog programa kao „kampanju blaćenja protiv normalnih i razumnih kineskih poduhvata u dalekom svemiru“.
Ovaj rivalitet podstiče ogromna ulaganja NASA-e.
Za godinu dana do septembra 2021. godine, agencija kaže da je njeno ulaganje za američku ekonomiju vredelo 71,2 milijarde dolara – što je povećanje od 10,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Iako velika imena kao što je Spejs Iks možda privlače najviše naslova u medijima, NASA-ino trošenje zalazi mnogo dublje u ekonomiju.
„Četvrtina svih naših ulaganja odlazi na male kompanije“, kaže Nelson.
Taj novac može da ubrza razvoj malih firmi, kaže Šinejd O’Salivan, bivša inženjerka NASA-e a sada svemirska ekonomistkinja u Poslovnoj školi na Harvardu.
Vlada se često ponaša kao prva mušterija start-ap firmi i ti ugovori mogu da im omoguće da pristupe privatnim investitorima i sakupe još više novca, kaže ona.
„Najčešće razgovaramo o venčer kapitalu i privatnom kapitalu, međutim, vlade su jednako važne, ako ne i važnije“, kaže Salivan.
Trka za povratak na Mesec možda je visokog profila, ali je pomogla da dođe do eksplozije drugih svemirskih aktivnosti koje bi mogle biti mnogo profitabilnije.
Rusija je 1957. godine postala prva zemlja koja je poslala satelit u orbitu dok je učestvovala u prvobitnoj svemirskoj trci sa SAD.
Trenutno ima nešto više od 10.500 satelita koji kruže oko Zemlje, prema podacima Evropske svemirske agencije.
Tokom protekle decenije, Čed Andersen, osnivač investicione firme Spejs Kapital smatra Spejs Iks zaslužnim za najveći rast industrije.
„Jedini razlog zašto sada uopšte govorimo o svemiru kao investicionoj kategoriji je Spejs Iks“, kaže on.
„Pre nešto više od 10 godina, pre njihovog prvog komercijalnog leta, čitavim tržištem je dominirala vlada.“
Oko polovine satelita koji su sada u orbiti lansirano je u poslednje tri godine, prema analitičkoj firmi BrajsTek.
To je uglavnom tako zahvaljujući dvema kompanijama – Van Veb i Starlinku Ilona Maska.
„Svemirska ekonomija je mnogo veća od pukih raketa i satelitske opreme. To je nevidljiva kičma koja pokreće našu globalnu ekonomiju“, objašnjava Anderson.
Uz sve veći broj satelita u orbiti, on kaže da sve veći broj kompanija pronalazi nove načine za upotrebu podataka koje oni obezbeđuju, uključujući u poljoprivredi, osiguranju i pomorskoj industriji.
Novozelandski RoketLeb još je jedan veliki igrač u svemirskoj ekonomiji.
Kao Spejs Iksov rival, on je već izvršio 40 lansiranja za mušterije, uključujući NASA-u i druge američke vladine agencije.
Njen osnivač Piter Bek je od inženjera mašina za pranje sudova prešao na lansiranje raketa u svemir i kaže da je to samo vrh ledenog brega kad su u pitanju potencijali za finansiranje koji se kriju van Zemlje.
„Lansiranje ima potencijal od 10 milijardi dolara. Potom je tu infrastruktura, kao što je pravljenje satelita, koja ima potencijal od 30 milijardi dolara. I na kraju su tu aplikacije, koje imaju potencijal od 830 milijardi dolara.“
- David Vujić i Apolo: Kako je inženjer srpskog porekla ostvario američki san
- Srbin koji je poslao čoveka na Mesec
On nije usamljen u tim grandioznim tvrdnjama.
Američka investiciona banka Morgan Stenli procenila je da bi globalna svemirska industrija do 2040. godine mogla da dostigne vrednost od bilion dolara godišnje.
Šta bi moglo biti sledeće za privatne firme koje se bave svemirskim putovanjima?
Bek je oprezan kad su u pitanju potencijali na Mesecu, pogotovo rudarstvo.
„U ovom trenutku nije ekonomski isplativo ići na Mesec, rudariti tamo i donositi rude nazad na Zemlju.“
Bil Nelson iz NASA-e vidi mogućnost u medicinskim istraživanjima.
On ukazuje na korisna istraživanja uzgoja kristala koja je 2019. godine na Međunarodnoj svemirskoj stanici vršila farmaceutska firma Merk, a što je pomoglo u razvoju lečenja kancera.
On takođe kaže da bi optička vlakna mogla da se prave mnogo efikasnije u bestežinskom stanju.
„Na kraju ćete videti da će doći do mnogo poslovnih aktivnosti u niskoj Zemljinoj orbiti.“
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
