Patrik Paumen izazove senzaciju svaki put kad plaća nešto u prodavnici ili restoranu.
To je zato što ovaj tridesetsedmogodišnjak ne mora da koristi bankovnu karticu ili mobilni telefon za plaćanje.
Umesto toga, on prosto stavi levu ruku blizu beskontaktnog čitača kartica.
Mala LED lampica ispod njegove kože potom momentalno zasvetli i plaćanje je obavljeno.
- Ne, vakcina protiv korona virusa neće promeniti vaš DNK
- Bil Gejts negira teorije da želi ljudima da ugradi mikročipove
- Moždani implantat kao oružje u borbi protiv najteže depresije
„Reakcije koje dobijam od kasira su neprocenjive!“, kaže Paumen, radnik obezbeđenja iz Holandije.
On može da plaća rukom zato što mu je 2019. godine ispod kože ubrizgan beskontaktni mikročip za plaćanje nešto veći od zrnca pirinča.
„Zahvat boli kao kad vam neko uštine kožu“, kaže Pauman.
Mikročip je prvi put ugrađen u čoveka još 1998. godine, ali tek je tokom protekle decenije tehnologija postala dostupna za široku komercijalnu upotrebu.
A kad je u pitanju konkretno ugrađivanje čipova za plaćanje, britansko-poljska firma Voletmor kaže da je prošle godine postala prva kompanija koja ih nudi na prodaju.
„Implantat može da se koristi za plaćanje pića na plaži u Riju, kafe u Njujorku, šišanja u Parizu – ili u vašoj lokalnoj prodavnici“, kaže osnivač i izvršni direktor Vojtek Paprota.
„Može da se upotrebi gde god se prihvataju beskontaktna plaćanja.“
Voletmorov implantat, koji teži manje od grama, sastoji se od sićušnog mikročipa i antene obložene biopolimerom – materijalom prirodnog porekla sličnom plastici.
Paprota dodaje da je on sasvim bezbedan, ima regulatorno odobrenje, radi odmah posle ugrađivanja i ostaje stabilno na mestu.
Takođe traje bezgranično i ne traži bateriju niti bilo koji drugi izvor napajanja.
Firma kaže da je do sada prodala više od 500 takvih čipova.
Tehnologija Voletmor koristi komunikaciju kratkog polja ili NFC, beskontaktni sistem plaćanja iz pametnih telefona.
Drugi implantati za plaćanje zasnovani su na radio-frekventnoj identifikaciji (RFID), što je tehnologija koja se obično nalazi u fizičkim beskontaktnim debitnim i kreditnim karticama.
Mnogima od nas, ideja da se takav čip ugradi u naše telo je odbojna, ali istraživanje iz 2021. godine sprovedeno među više od 4.000 ljudi širom Velike Britanije i Evropske unije pokazalo je da bi je 51 odsto njih razmotrilo.
Međutim, bez otkrivanja procenata, u izveštaju se dodaje i da za ispitanike „veliki problem i dalje predstavlja invazivnost i bezbednosni problemi“.
Pauman kaže da njega ne mori nijedna od tih briga.
„Ugrađeni čipovi koriste istu vrstu tehnologije koju ljudi svakodnevno koriste“, kaže on.
„Od daljinskih ključeva za otključavanje vrata, preko kartica za javni prevoz kao što su London ojster kartica, do bankovnih kartica sa funkcijom beskontaktnog plaćanja.“
„Udaljenost očitavanja je ograničena malim antenskim navojem u implantatu.
„Implantat mora da bude u dometu elektromagnetnog polja kompatibilnog sa RFID ili NFC čitačem. Jedino kad dođe do magnetskog uparivanja između čitača i transpondera može da dođe do očitavanja čipa.“
Dodaje da se ne brine oko toga da li može da se prati njegovo kretanje.
„RFID čipovi se koriste kod kućnih ljubimaca da se identifikuju kad se izgube“, kaže on.
„Ali nije moguće locirati ih na osnovu ugrađenog RFID čipa – izgubljeni ljubimac mora fizički da se pronađe.
„Potom se skenira čitavo njegovo telo sve dok se ne pronađe ugrađeni RFID čip i tada se on očita.“
A opet je sa takvim čipovima problem (i to je ono što izaziva zabrinutost) da li će u budućnosti napredniji među njima sadržati kompletne privatne podatke neke osobe.
I, zauzvrat, da li su informacije bezbedne i da li osoba zaista može biti praćena.
Stručnjakinja za finansijsku tehnologiju, iliti fintek, Teodora Lau koautorka je knjige Više nego dobro: Kako tehnologija motivisana poslovanjem predvodi revoluciju.
Ona kaže da su ugrađeni čipovi za plaćanje samo „produžena ruka Interneta stvari“.
Pod tim ona misli na još jedan novi način za povezivanje i razmenu podataka.
Ipak, iako ona kaže da su mnogi ljudi otvoreni prema ovoj ideji – jer će ubrzati i olakšati plaćanje stvari – korist od toga mora da se odvaže prema rizicima.
Naročito kako i kada ugrađeni čipovi budu nosili sve više naših ličnih podataka.
„Koliko smo spremni da platimo za našu udobnost?“, kaže ona.
„Gde povlačimo crtu kad su u pitanju privatnost i bezbednost? Ko će štititi kritičnu infrastrukturu, kao i ljude koji su njen sastavni deo?“
Nada Kakabadse, profesorka politike, uprave i etike u Poslovnoj školi Henli na Univerzitetu u Redingu, takođe je obazriva po pitanju budućnosti naprednijih ugrađenih čipova.
„Tehnologija ima svoju mračnu stranu koja poseduje potencijal za zloupotrebu“, kaže ona.
„Za one koji ne poštuju individualne slobode, to otvara nove izazovne puteve za kontrolu, manipulaciju i represiju.
„I ko je vlasnik tih podataka? Ko ima pristup tim podacima? I da li je etički čipovati ljuce kao što to radimo sa kućnim ljubimcima?“.
Rezultat bi, upozorava ona, mogao da bude „obespravljivanje mnogih zarad dobrobiti nekolicine“.
Pogledajte video: Mekani robot koji bi mogao da pomogne u medicini
Stiven Nortam, viši predavač iz inovacija i preduzetništva na Univerzitetu u Vinčesteru, kaže da je ova vrsta zabrinutosti neosnovana.
Pored njegovog akademskog rada, on je i osnivač britanske firme BioTek, koja pravi beskontaktne čipove za ugrađivanje još od 2017. godine.
Njeni čipovi su usmereni ka ljudima sa invaliditetom koji mogu da ih koriste da automatski otvaraju vrata.
„Imamo svakodnevne upite“, kaže on.
„I obavili smo više od 500 ugrađivanja u Velikoj Britaniji – ali je kovid doveo do izvesnog smanjenja.“
„Ova tehnologija koristi se u životinjama već godinama“, tvrdi on.
„To su veoma sićušni, nepomični predmeti. Nema rizika.“
U Holandiji, Paumanov čip za plaćanje ima ugrađeno LED svetlo sa kinetičkim izvorom napajanja preko kretanja njegovog tela.
Opisujući sebe kao „biohakera“ – nekoga ko ugrađuje delove tehnologije u telo da bi unapredio njegovu efikasnost – on ima ukupno 32 implantata, uključujući čipove za otvaranje vrata i ugrađene magnete.
„Tehnologija nastavlja da se razvija, tako da ih sve više sakupljam“, kaže on.
„Moji implantati unapređuju moje telo. Ne bih voleo da živim bez njih“, kaže on.
„Uvek će biti ljudi koji ne žele da modifikuju sopstveno telo.
„Mi to treba da poštujemo – baš kao što i oni treba da poštuju nas biohakere.“
Pogledajte video: Mali čipovi koji su promenili naš svet
Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
