Tomoaki Hamacu, Nasubi — Nasubi se pojavio na japanskoj televiziji 1998. godine, pre Trumanovog šoua i Velikog brata

Jedan Japanac je 1998. godine ostao bez odeće i potpuno sam u skoro praznom stanu u televizijskoj rijaliti emisiji.

Tomoaki Hamacu, poznat kao Nasubi, imao je olovku, prazne razglednice, telefon i policu časopisa.

Ali nije bio tu da čita.

Koncept emisije bio je da se vidi da li čovek može da preživi samo od predmeta osvojenih učestvovanjem u nagradnim igrama.

Da bi pobedio u izazovu, vrednost nagrada koje je osvajao morale su da dostignu izvestan finansijski prag – oko 7.000 evra u ono vreme.

Nije izašao iz stana 15 meseci, posle postepenog poniranja u depresiju i maniju, podstaknutih glađu i izolacijom.

Skoro tri decenije kasnije, novi film na Šefildskom dokumentarnom festivalu poslužio je kao podsetnik na Nasubijevu patnju.

„Naišla sam na njegovu priču dok sam radila na drugom projektu i zagubila se u jednoj od tih internet zečjih rupa“, priseća se Kler Titli, režiserka Takmičara.

„Shvatila sam da je većina onoga na šta sam naišla bilo maltene pogrdno. Ništa nije govorilo temeljno o Nasubijevo priči. Pitala sam se zašto je ostao i kakve je to posledice imalo po njega. Pozvala sam ga sa idejom da želim da snimim film o njegovom iskustvu“, dodaje.

Tomoaki Hamacu — Nasubi je učestvovao u hiljadama nagradnih igara po časopisima da bi osvajao sredstva koja će mu pomoći da preživi

Nasubi, nasumično odabran na otvorenoj audiciji, znao je da ga snimaju, ali objašnjenje o tome gde će ti video zapisi završiti bilo je nejasno.

Stekao je utisak da se verovatno neće emitovati.

Vremenom je ovaj 22-godišnjak postepeno postajao jedna od najvećih zvezda u zemlji kako su nedeljne informacije o njegovim dogodovštinama postajale jedan od najpopularnijih segmenata u estradnoj emisiji Denpa Šonen.

Kritičari su uglavnom prezirali emisiju, ali je ona privukla ogromnu publiku među mlađim gledaocima.

Emisija je počela da se prikazuje pre premijere filma Trumanov šou, sa Džimom Kerijem u ulozi čoveka koji ne zna da se njegov život emituje na televiziji kao serija.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Proći će još godinu dana pre nego što počne Veliki brat u Holandiji, koji je najavio novo doba televizijskih rijaliti emisija.

Uprkos tome što je bio preteča svega onoga što će uslediti, Život od nagrada, kako se taj televizijski šou zvao, ostaje relativno nepoznat izvan domaćeg terena.

„Mislim da su ljudi više čuli za njega u poslednjoj deceniji, otkako je Jutjub stvarno eksplodirao“, kaže Titli za BBC Njuz.

„Ali u to vreme niko nije znao za njega izvan Japana i Južne Koreje. Nikada nije ni postojala namera da se prikaže spoljnom svetu“, dodaje.

Nasubi, mlada komičarska nada u to vreme, znao je vrlo malo detalja o tome kakav će biti izazov pre nego što se upustio u njega.

Ostavljen je u sobi bez prozora, odeće ili osnovnih potrepština, čak i bez toalet papira, a i nije imao nikakvog kontakta sa spoljnim svetom.

U Takmičaru se pojavljuju novi intervjui sa Nasubijem i producentom koji je osmislio šou – Tošiom Cučijem.

Drugi sagovornici su bili izveštači, a među njima i bivši dopisnik BBC-a koji je radio u Japanu.

Najveći deo priče opisan je kroz same snimke, sa gledaocima dokumentarca koji prate dešavanja sa Nasubijem isto onako kako su to radili televizijski gledaoci onomad.

Titli kaže da su ona i njen tim prošli kroz originalni materijal „minuciozno“, da bi ga očistili od originalnih ukrasa.

„Svi snimci su bili prekriveni japanskim slovima, sadrže japansku naraciju, snimljeni smeh, zvučne efekte, to je kakofonija buke i grafike“, objašnjava ona.

„I zato smo želeli da omogućimo publici sa engleskog govornog područja da razume kako je to stvarno izgledalo“, kaže.

Tim je prekrio japanska slova engleskim ekvivalentima i rekonstruisao audio snimak onoliko autentično koliko je mogao.

Angažovan je engleski narator da prevede originalne komentare.

Dokumentarac je već objavljen na Huluu u Americi, a kritičari su bili fascinirani pričom baš kao što su bili zgađeni Nasubijevim nedaćama.

Takmičar je „istovremeno saobraćajna nesreća od koje ne možete da odvratite pogled i osuda saučesništva gledalaca u čitavoj priči“, rekao je Dejvid Fir iz Roling Stouna.

„Hronika medijskog fenomena, prekretnica u rijaliti TV emisijama i psihološka noćna mora spakovani u oblandu zabave.

„Tip dokumentarca tokom kog ste svesni da je ono što gledate 100 odsto istinito, ali i dalje ne možete do kraja da prihvatite ono što gledate“, dodao je Fir.

Dejvid Erlič iz Indivajera piše da je originalni materijal „toliko hipnotički sadistički“ da noviji snimci imaju problema da se mere s njim.

„Nijedan od retrospektivnih intervjua iz filma, koliko god otvoreni i duboki bili, ne mogu da dorastu sirovim snimcima Nasubijevog izazova.

„Film Kler Titli je na kraju manje komentar o čitavom mediju, a više studija nekih od najupečatljivijih likova iz tog medija“, kaže on.

Kako je emisija napredovala, Nasubi je postajao uspešan u mnogim nagradnim igrama u kojima je učestvovao, ali nagrade koje bi osvajao nisu mu uvek bile od koristi.

Među njima su bile automobilske gume, loptice za golf, šator, globus, plišani meda i karte za Spajs svet.

Činjenica da je bio sve slabiji nije previše brinula producente.

Jedan od njih u dokumentarcu napominje kako je Nasubi mogao da umre da nije osvojio pirinač kao jednu od nagrada.

Kasnije je osvojio gazirane sokove i pseću hranu, na kojima je preživljavao nekoliko nedelja.

Oko 15 miliona gledalaca se uključivalo da bi videlo šta je osvojio i kako to koristi u naporima da preživi.

Nasubi je ostao go tokom čitavog tog vremena, zato što nikada nije osvojio ništa što bi mogao da obuče (genitalije su mu bile prekrivene lebdećim emodžijem patlidžana koji su dodali producenti).

Sleva nadesno: Producenti Endi Rajder i Megumi Inman sa Nausbijem i režiserkom Kler Titli

Vrata stana nisu bila zaključana i Nasubiju je teorijski bilo dozvoljeno da ode kad god bi to poželeo.

Zašto to onda nije uradio?

„Mislim da su razlozi brojni. Jedan je da je on veoma veliki stoik, a to je zbog mesta sa kog potiče u Fukušimi i zbog njegovih roditelja, koji su bili veoma strogi.

„On je takođe veoma lojalna osoba. Nije želeo da pravi probleme i bio je veoma mlad i naivan i dan-danas je neverovatno poverljiv, a tu je i taj japanski samurajski duh ‘preživeću i preguraću sve ovo'“, kaže Titli.

Patnja

Skoro tri decenije kasnije, Nasubi je opisao seriju kao „svirepu“, i dodao da „nije bilo sreće, ni slobode“.

„Prikazano je možda tri do pet minuta mog života nedeljno, a i to je izmontirano tako da prikaže moju radost kad osvojim neku nagradu“, rekao je on za Dedlajn.

„Naravno, gledaoci bi govorili: ‘Oh, pa vidite, on radi nešto zabavno i nešto u čemu uživa…’ Ali veći deo mog života bio je čista patnja“, ispričao je kasnije.

Ipak, u dokumentarcu on ne deluje ogorčeno povodom tog iskustva, a Titli kaže da joj je utisak da je „on trenutno u veoma pozitivnoj fazi u životu“.

„Kad ga ljudi pitaju da li žali zato što je učestvovao, on uvek kaže da iako ne bi želeo to da ponovi, ne bi bio osoba koja je danas“, kaže ona.

Nasubi je na kraju pušten putem trika u stilu Majkla Mekintajera, u kojem je odveden u novu lažnu sobu pre nego što su se zidovi srušili da bi otkrili da je zapravo uživo na bini ispred publike koja je skandirala njegovo ime.

Dokumentarac prati i Nasubija posle izlaska iz emisije, prikazujući njegove napore da iskoristi novonastalu slavu za nešto dobro – konačno mu pruživši osećaj ispunjenosti.

Titli kaže da je Nasubi osećao da je sada pravo vreme da ponovo proživi sopstvenu priču, dodavši da je „možda našao neki mir u vezi sa onim što se desilo“.

Praksa dužne zaštite devedesetih nije bila ono što je danas, a malo je verovatno da bi gledaoci danas tolerisali jedan takav format.

Ali dokumentarac postavlja pitanja o tome gde povući crtu kad je u pitanju zabava i koliko je za sve kriv apetit publike.

„Volela bih da ljudi uporede to sa vlastitim odnosom prema društvenim mrežama i rijaliti šou programima i razmisle koliko smo svi saučesnici kao gledaoci i potrošači“, zaključuje Titli.

Pogledajte kako je rijaliti verzija Netfliksove serije „Squid Game“ postala globalni hit