Titanik: Potraga za izgubljenom podmornicom ulazi u odlučujuću fazu, posada ima kiseonika za manje od pet sati

Dok potraga spasilačkih timova u Atlantiku za turističkom podmornicom Titan nestalom blizu olupine Titanika ulazi u odlučujuću fazu, stručnjaci procenjuju da je posadi tog plovima preostalo kiseonika za manje od pet sati.

Kapetan Džejmi Frederik, jedan od učesnika potrage, rekao je da je i dalje optimista u uspešan ishod potrage, ali je novinarima rekao:

„Da budem iskren, ne znamo gde se oni nalaze“.

Oblast za pretragu nestale podmornice u kojoj se nalazi petoro ljudi je proširena zbog zvuka nedaleko od olupine koji su se čuli u utorak i sredu i sada se procenjuje da je ona dva puta veća od površine američke savezne države Konektikat, a ide u dubinu do 4.000 metara.

Još nije utvrđeno da li su zvuci došli sa podmornice Titan.

Tokom celog dana vozila na daljinsku kontrolu (ROV) opremljena kamerama skeniraće dno okeana.

Petoro ljudi je bilo u podvodnom plovilu kada je kontakt sa malom podmornicom izgubljen u blizini obala Njufaundlenda, u Kanadi, sat i 45 minuta posle zarona u noći između nedelje i ponedeljka.

• Slike olupine Titanika koje do sada niste videli
• Titanik – velelepni brod koji nije završio prvo putovanje
• „Blago“ sa Titanika se vraća kući
• Prodaja stvari sa Titanika: Žele da otvore trup broda u kom su ostaci preminulih

Džon Mauger, admiral Obalske straže Amerike i predvodnik spasilačke misije, rekao je da je akcija „neverovatno složena“ ali da će biti nastavljena „dok god ima šanse da posada preživi“.

„Jedan od faktora koji otežava da se predvidi koliko kiseonika im je ostalo, je to što ne znamo koliko koji član posade troši kiseonika u podmornici“, dodao je on u intervjuu za američku televiziju CBS.

Među putnicima je Šahazada Davud, britansko-pakistanski biznismen i njegov sin Sulejman, kao i britanski milijarder Hemiš Harding.

I Pol-Anri Nargole, bivši ronilac francuske Mornarice koji je već istraživao olupinu Titanika, najverovatnije je u podmornici.

Stokton Raš, direktor kompanije Ošngejt (OceanGate) koja organizuje ova putovanja, navodno je takođe bio u plovilu.

Stručnjaci za okeane upozoravaju da vreme ističe.

U operaciji spasavanja vladinim agencijama, američkoj i kanadskoj mornarici pridružili su se i francuski podvodni robot za istraživanje i brod pod zastavom karipske države Bahami specijalizovan za postavljanje cevi i kablova.

Dip Enerdži, kako je naziv broda, ima i dva podvodna vozila koji mogu da zarone do dubine od 3.800 metara.

Dejvid Lohridž, britanski stručnjak za podmornice, koji je radio za kompaniju Ošngejt (OceanGate), upozoravao je na propuste u izgradnji ovog plovila još 2018, posle čega je otpušten.

To su pokazali dokumenti američkog suda, pred kojim je vođen spor ovog stručnjaka i kompanije, a dodaje se i da je Lohridž tvrdio da je podmornici odobreno zaranjanje do 1.300 metara, što je gotovo trostruko manje od dubine na kojoj se nalazi olupina Titanika.

Veliki je izazov pronaći izgubljenu podmornicu na tim dubinama, rekao je Simon Boksal, profesor okeanografije sa Univerziteta u Sautemptonu, za BBC.

„Za ljude u podmornici nema drugog izlaza, ako izađu iz podmornice – voda na tim dubinama će ih razbiti, tako da je najbolje da čekaju da ih neko pronađe“, rekao je profesor.

Bilo je sličnih slučajeva, dodaje on, ali u pitanju su bile veće vojne podmornice koje su imale više dostupnog kiseonika.

„Sledećih nekoliko dana je za ove ljude kritično“, dodao je okeanograf.

Olupina Titanika leži na oko 700 kilometara južno od Sent Džonsa u Njufaundlendu, iako se spasilačka misija vodi iz Bostona u Masačusetsu.

Američka obalska straža saopštila je da je istraživački brod pod nazivom Polarni princ izvršio površinsku potragu za podmornicom u ponedeljak uveče.

Koristi se za transport podmornica do mesta olupine i bio je pomoćni brod na nedeljnoj turističkoj ekspediciji.

Otpušten stručnjak koji je ukazivao na bezbednosne rizike podmornice

Dejvid Lohridž, stručnjak za podmornice, koji je radio za kompaniju Ošngejt (OceanGate) koja je vlasnica plovila, upozorio je na moguće bezbednosne rizike 2018, pokazuju dokumenti suda u Americi.

Lohridž se iz Škotske preselio u američku saveznu državu Vašington kako bi radio za ovu firmu.

On je 2017. u intervjuu za BBC rekao da je oduševljen ovom misijom, koja je „stvorena za more“.

Ali, manje od godinu dana kasnije, upozorio je njegove nadređene na probleme sa ugljeničnim zidovima podmornice Titan, koji bi mogli da promaknu stručnjacima ako ne budu detaljno testirani.

Zamolio ih je i da unajme agenciju odvojenu od njihove kompanije, koja bi uradila testiranja.

Kako je rekao, njegova usmena upozorenja su ignorisana dok nije sastavio pisani izveštaj, posle čega je dobio poziv na sastanak sa nekoliko zvaničnika firme, među kojima je bio i direktor Stokton Raš, koji se trenutno nalazi u podmornici za kojom tragaju spasioci.

Iz kompanije su reagovali otpuštanjem Lohridža i tužbom zbog otkrivanja poverljivih informacija, a on je podneo kontra tužbu tvrdeći da je nepravedno otpušten.

Epilog tužbe biolo je vansudsko poravnanje.

Lohridžov advokat nije želeo da komentariše ovaj slučaj.

U sudskim dokumentima se navodi na je britanski stručnjak saznao da je upotreba prednjeg stakla podmornice dozvoljena na dubini do 1.300 metara, dok olupina Titanika leži na oko 3.800 metara ispod nivoa mora.

Nestala podmornica Titan pripada turističkoj kompaniji OceanGate Expeditions, kojom je novinar CBS-a Dejvid Pog putovao prošle godine da bi stigao do olupine Titanika.

„Istražujemo i koristimo sve mogućnosti kako bismo bezbedno vratili posadu. Usredsređeni smo na članove posade na podmornici i njihove porodice“, naveli su u saopštenju u ponedeljak.

Kompanija naplaćuje 250.000 dolara za osmodnevnu ekspediciju svima koji žele da vide čuvenu olupinu.

Tu je uračunat prevoz podmornicom od ugljeničnih vlakana koji pruža „šansu da iskoračite iz svakodnevnog života i otkrijete nešto potpuno izvanredno“.

Kako se navodi na sajtu, jedna ekspedicija je u toku, a dve su planirane za jun 2024.

U podmornicu staje petoro ljudi, kažu iz kompanije, to su kapetan, troje gostiju i stručni saradnik.

Za spuštanje na morsko dno do olupine, potom i zaron i izron, obično treba oko osam sati.

Unutra je oprema koja bi trebalo da čitavu posadu drži u životu 96 sati.

Kako da znamo da li zvuci dolaze iz podmornice?

Brojni medijski izveštaji navode da su američki zvaničnici detektovali zvuke iz okeanskih dubina u intervalima od po pola sata, koji bi mogli da dolaze iz podmornice Titan.

Frenk Oven, stručnjak sa Australijskog instituta za podmornice, kaže da se na osnovu dostupnih podataka sa sigurnošću može zaključiti da oni dopiru iz plovila.

„Ako postoje intervali od 30 minuta, vrlo je mala verovatnoća da dolaze od bilo čega osim od ljudi“, kazao je on za BBC.

Dodaje i da ih verovatno šalje Pol-Anri Nargole, bivši ronilac u francuskoj mornarici i jedan od ljudi u podmornici.

„On zna protokol za dozivanje spasilaca. Na sat ili pola sata trubite kao ludi tri minuta“, opisuje Oven.

Nadu dodatno budi činjenica da su zvučne sonde postavljene na istoj dubini na kojoj se nalazi olupina Titanika, ističe australijski stručnjak.

„Jako je teško čuti zvuk ispod te dubine, jer se zvuk odbija zbog pada temperature“, pojašnjava.

Sprovođenje akcije izvlačenja podmornice moglo bi da ide brzo, ukoliko se utvrdi da zvuci zaista dolaze od nje, smatra Oven.

„Sonde mogu da obrade tu vrstu informacije vrlo brzo. Bilo bi potrebno jako kratko vreme da se pronađu“, kaže.

‘Trka sa vremenom’

Pukovnik Teri Virts, bivši šef Međunarodne svemirske stanice i prijatelj Hamiša Hardinga, rekao je za BBC da je tokom akcije spasavanja svaki minut važan.

„Ako budu spaseni, verujem da će se to desiti samo zbog količine napora uložene u ovu akciju.

„Ali, u teškoj su situaciji i sat otkucava“, rekao je on, dodajući da će u četvrtak najverovatnije ponestati kiseonika u podmornici.

„Ili ćemo ih izvući za dan ili dva ili ovo neće dobro izgledati“, dodao je.

Iz Kanadske kraljevske mornarice saopštili su da će spasilački brod krenuti ka mestu gde se nalazi olupina Titanika, a posadu čine lekari obučeni za pomaganje roniocima.

Opremljeni su i pokrednom hiperbaričnom komorom za dekompresiju, kojom upravlja šestoro ljudi i ona bi trebalo da spreči stvaranje mehurića azota u krvi i tkivu usled nagle promene pritiska prilikom izbavljanja ljudi u podmornici.

Još jedan kanadski brod Teri foks već je na licu mesta i posada je u pripravnosti kako bi izbavila ljude i opremu, ukoliko bude potrebno.

Ko je Hemiš Harding i ko je još u podmornici?

Hemiš Harding, 59-godišnji hemijski inženjer, prirodne nauke je studirao na Univerzitetu Kembridž, a kasnije je položio pilotski ispit.

Pošto je bio putnik na petom komercijalnom letu Blu Oridžina, svemirske firme Džefa Bezosa, mediji su ga prošle godine nazvali svemirskim turistom.

Harding je oborio Ginisov rekord u disciplini putovanja oko Zemlje preko Severnog i Južnog pola.

Predsednik je Ekšn Evijejšn (Action Aviation), međunarodne kompanije koja se bavi prodajom poslovne avijacije, sa sedištem u Dubaiju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Prvi put je najavio da će se pridružiti timu tokom obilaska olupine Titanika u junu prošle godine.

„Veoma smo zahvalni na brizi koju su naše kolege i prijatelji pokazali i želeli bismo da zamolimo sve da se mole za njihovu bezbednost“, navodi se u saopštenju.

Davud je poverenik SETI Instituta, neprofitne organizacije sa sedištem u Kaliforniji.

BBC je potvrdio da je u podmornici i cenjeni francuski istraživač Pol-Anri Nargole – „Gospodin Titanik“.

On je bivši ronilac francuske mornarice i bio je deo prve ekspedicije koja je posetila olupinu Titanika 1987. godine, samo dve godine pošto je pronađena.

Navodno je proveo više vremena na olupini nego bilo koji drugi istraživač.

Portparol porodice Matje Johan rekao je da se nada da će njegova smirenost i vojno iskustvo umiriti ostale u podmornici.

U podmornici je navodno i Stokton Raš, direktor i osnivač kompanije OceanGate Expeditions, koja organizuje ekspedicije do olupine Titanika.

BBC nije uspeo da nezavisno potvrdi ove informacije.

• Kako izgleda „kokainska podmornica“ za prenos droge od Latinske Amerike do Evrope
• Groblje ruskih podmornica – opasnost iz dubina

Šta je moglo da se desi podmornici?

Profesor Alister Grejg sa Univerzitetskog koledža u Londonu je stručnjak za podmornice i kaže da je moguće da je podmornica odbacila teret usled nezgode, kako bi stigla do površine.

„Ako je problem u napajanju strujom ili u komunikaciji, što je moglo da se desi, onda podmornica pluta malo ispod površine i čeka da bude pronađena“.

Drugi scenario je, kaže, da je trup plovila oštećen i da ulazi voda.

„Onda prognoze nisu dobre“.

Ukoliko podmornica padne na morsko dno, a nema dovoljno struje da se sama vrati na površinu, tada su vrlo ograničene mogućnosti, dodaje profesor.

„Iako je podmornica možda i dalje neoštećena, ako je na dubini većoj od 200 metara, tek nekoliko plovila može da zaroni tako duboko i to nisu ronioci.

„Podmornice za spašavanje marinaca sigurno ne mogu da se spuste nigde blizu dubine na kojoj je Titanik.

„Čak i da mogu, duboko sumnjam da bi mogli da zakače i izvuku turističku podmornicu“, kaže Grejg.

Robert Blasijak, istraživač okeana, takođe kaže da će uslovi biti teški ako podmornica padne na dno okeana.

„Atmosferski pritisci bi bili oko 380 puta veći nego što bi se normalno osećalo na površini. To je oko 200 puta veći pritisak nego u automobilskoj gumi. Zato podmornica i ima tako debele čelične zidove“, rekao je on tokom gostovanja na BBC Radiju 4.

Šta se dogodilo s Titanikom

Titanik leži u mračnim dubinama Atlantika, na dnu okeana dubokom 3.800 metara, otprilike 600 kilometara udaljen od kanadske obale i Njufaundlenda.

Ovaj putnički brod, koji je svojevremeno bio najveći na svetu, udario je u ledeni breg na prvom putovanju od Sautemptona do Njujorka 1912.

Od 2.200 ukrcanih putnika i posade, poginulo je više od 1.500.

Titanik je predmet brojnih istraživanja otkako je njegova olupina otkrivena 1985.

Postoje dva dela brodske grdosije, drugi je udaljen oko 800 metara. Oko potopljenog broda je čitavo polje krhotina.

Prošlog meseca je urađeno prvo digitalno skeniranje olupine u visokoj rezoluciji mapiranjem morskih dubina.

Time su prikazane i razmere broda, ali i neki sitni detalji poput serijskog broja na jednom od propelera.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]