Tito i njegova grobnica: Stalni okršaji sa Kućom cveća

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Grobnica je deo naše istorije (to nije moguće promeniti), treba da ostane kao spomenik u turističke svrhe…. Važnije od toga je što SISTEM koji je on stvorio još vlada u Srbiji. To je sistem gde tri grane vlasti nisu razdvojene, gde su mediji i instucije školstva i kulture instrumenti vladajuće ideologije…Kada je 1989. svuda u Evropi pado Berlinski zid kod nas su komunističkog aparačika Slobu nametali u YU kao novog Tita. Dokle nas je doveo Sloba i & (njegovi nastavljači)? Do dna: dno-dna, kanlizacija i deponije….

2. Tito jeste bio komunistički diktator i sa tim se moraju složiti i oni koji ga vole i nevole,i shodno onom što su uradili Španci za svog diktatora,da je:“neprimjereno da jedan komunistički(fašistički)diktator počiva u grandioznom mauzoleju“,trebalo da se premjesti na groblje gdje počivaju svi.Naravno protivan sam ovim radikalima i ostalim pokretima koji su se izrodili iz komunističko-fašističkih porodica i stvorili jednu nakaznu ideologiju.

   1. Sve je bas onako kako ste napisali.

   2. Za vas su Tito i Franko isti? Ne bih rekla. Kuća cveća treba da ostane kao deo naše istorije. Mora postojati neki kontinuotet.

   3. Tog “komunistickog (fasistickog) dictatora”, Tita i NOB priznao je Cercil, arhitekta anifasisticke koalicije za jedinog legitimnog pedstavnika JU naroda, koji se borio protiv nacisticke Nemacke. Dok je rat jos trajao Tito se sreo i rukovao sa Staljinom i Cercilom. Odmah posle rata britanska Kraljica je u pratnji Ficroja Maklejna posetila Beograd. Tito je prvi komunisticki lider, koji je posetio Britaniju. Docekala ga je licno Kraljica i Cercil.Za Tita se pre moze reci da je vladao autokratski, ali ne da je diktator. Pod Titom je Ju dozivela veliku medjunarodnu afirmaciju neverovatnu za relativno malu zemlju i tesko da ce se skoro nesto slicno ponoviti.
      Srbija se posle rata izgradla, industrijalizovala, modernizovala i emancipovala. Srbi se izskolovali, obrazovali i deca sa sela zavrsavala su Fakultete. Danas nam deca u skolu nece. Srpska knjizevnost je jedno vreme vazila za prvu u Evropi. To su priznavali slovenacki autori. Svojevremeno je New York Times pisao da je Beograd imao sjajan kulturni zivot, da bi mu pozavidele i neke evropske metropole. Avangardni BITEF nikog nije ostavljao ravnodusnim. Brojne znacajne izlozbe, Bemus i Fest, gostovanja velikih svetskih imena, Lorens Olivije, Vivijen Li u Titusu Andronikosu, Zerar Filip, Zan Vilar, Margot Fontejn i drugi cinili su da se osecamo da smo deo sveta. Danas smo svoji na svome pa imamo sto u socijalizmu nismo imali u zivotu kic, rialiti politiku i turbo folk.
      Sudeci po onima, koji bi izmestiii Kucu Cveca, jasno je da bi na njenom mestu nakalemili kucu smeca.

3. Menjati Istinu mogu poželeti samo podivljali ljudi. Znajući da su Srbi po naravi Violentni, ima ih mnogo koji bi to uradili – da ugroze grobno mesto Josipa Broza Tita. Violentan • pridev. Silan, žestok, naprasit, plahovit, goropadan, preteran, prekomeran; nasilan, prinudan. (lat.) Izvrsne osobine za sport, jer je to borba bez oružja, što potvrđuju i rezultati u svim sportovima su nam protivnici igrači samo najvećih imperija. Nogomet vodi državna mafija zato ne znamo ni gde su nam fudbaleri koji su kao mladi bili prvaci sveta, beše li to na Novom Zelandu (?), u finale pobedili Brazil(!). Kao što ne znamo gde je sada njihovi trener Paunović! Naravno, on njabolje zna kakvi nitkovi pljačkaju taj naš sport, u kome nema mesta za najbolje.
   I u ratu Srbi lako ginu, što su to iskoristili hokštapleri Nikola Pašić i kralj Aleksanadar Karađorđević, u čemu ih nije ometao otac kralj Petar. Dok Dobri stariji sin Đođe bio je u zatvoru u Topaonici kod Niša, a po želji pomenutih hokštaplera. Opljačkali su državnu kasu za svoje potrebe, a njihova Skrivena vojna hunta vođena ludim pukovnikom Apisom izazvali su Germane da nas pojure, a da pritom omoguće da nas svi okolni narodi, osim Rumuna, ubijaju i čereče nam i decu u kolevcii. Znači, za politiku Srbi nisu ni da privire. Čim se pojavi neko ko zna šta treba i kako da se uređuje država Srbi ga streljaju – Đinđića – ili sabljama poseku kao Mihaila Obrenovića.
   Sve je to znao Hrvat po ocu a Slovenac po majci, genijalni Josip Broz Tito. Iskoristio je našu ludost u ratu, potom našu želju da Hrvatska i Slovenija budu u sastavu “naše” Jugoslavije. Koristiće znaje i najboljih Srba, a sprečavao one koji bi da spreče osamostaljenje Hrvatske i Slovenije. Uspeo je da stvori njalepšu i nacenjeniju državu u svetu. Pokret nesvrstanih brojao je 126. država, pa je njihov glas među 152. članice UN bio odlučujući. Koliko je Tito bio cenjen pokazali su i posećanost državnika na njegovoj sahrani – preko stotinu!
   No, mora da je Tito imao slabost kada se raspala tako prosperititena država, a njen sistem je izabran od strane najvećih svetskih umova 1976. a po izboru SAD, jer su verovali de će to biti kapitalistički sistem. No, na njihovo razočaranje najveći umovi su proglasili samoupravni sistem kao najbolji za ljusku vrstu što ću ovde priložiti iz moje knjige “Javanđelje po istini”, iz prvog dela “Dujhovno stanje vremena”.
   No, svaka vlast kvari, apsolutna apsolutno. Pa i Tito u zadanjoj deceniji života sprečio je da najbolji partiski kadrovi budu ispred njegove moći razmišljanja, a izabrani u vreme Bogojavljanja – decenija Studentstkih demonstracija u Evropi, a Vidstok u Americi. Odlučio je da isključi iz politike najpametnije, pri čemu je morao da pozove u pomoć najgore ljude. Što je još Lenjin zapazio kakvi su to boljševici. Dok je ležao od pretprpljenog atentata, govorio je mudre stvari da bi sekretarica zabeležila: “Od njih stotinu devedeset su nitkovi, devet su idioti, samo jedan je Boljševik.“
   Kod Tita takvi nisu mogli da budu dominantni sve dok nije bila ugrožena njegova autoritativna vlast. Najbolji kadrovi u to vreme u Hrvatskoj su bili Savka Dapčević-Kućar i Mirko Tepavac, u Makedoniji Krste Crvenkovski i Slavko Milosavlesvkai, a u Srbiji Marko Nikezić i Latinka Perović.
   Da proveri priče Josip Broz se sreo sa članovima Komiteta Hrvatske. Izašao je zadovoljn sa njihovim stavovima i odvezli su ga u njegovu vilu u Bugojno. Gde mu je inkognitu došao u posetu Dragosavac, tada se pričalo da mu je porodica srpskog porekla. Preneo je Tutu da Savka sa Tripalom komuciraju sa nekim generalima, jer imaju namepru da ubrzaju osamostaljenje. A dirati u JNA za vrhovnog komandatnta je bio znak da treba da spašavati svoju apsolutnu vlast.
   Sledilo je sastanak komandanta Armija u Karađorđevu, smena označenih generala, da bi ubrzo počeo rad na smenjivanju svih republičkih kadrova. A u isto vreme pisali su novi Ustav koji je usvojen 1974. u kome se daje za pravo osamstaljenje republika. No tek kada Tito ne bude među žive.
   I samo godinu dana posle njegove smrti pobunili se Albanci tražeći “Repblik Kosova”. Nespemni srpski kadrovi nisu bili za kopromis. Što će omogućiti da peruzmu vlast srpski divlji kadrovi, čiji učenici i sada vladaju i satiru Srbiju. Takvi će podiči spomenik Pašiću, sada planiraju i Karađorđeviću. U takvom gradu oni će napasti i Titovo grobno mesto.
   A šta će ostati od Srba i Srbije možemo lako da predvidimo, jer znamo brojku koliko misečeno i godišnje napušatju svoju rođenu zemlju bažeći do lude vlasti.

   1. Ako neko iole želi da bude ozbiljan u komentarisanju tekstova objavljenih u ovim izvanrednim novinama , treba , pre nego što se lati tastature , da prvo pročita komentare gospodina Kosovca . Prvo , da bi štošta naučio , a onda da i on napiše nešto ozbiljno i pametno !

      1. Delim vase misljenje 100%.
         Sto ne znaci da sam u pravu.
         Filozofski treba biti fleksibilan/fleksibilna.
         Moralno nikad.
         Savest je zvezda vodilja,nema izgovora.

4. Vrartili sre na sajtu Tita. Srbe bi inrteresovalo kako je započeo istoriski sastanak u Karađorđevu sa komandantima armija u paradnim unifomama i njihovog vrhovnog komandanta Maršala Tita isto u svečnoj unoformi.
   No, obečao sam da ću priložti odlomak iz moje knjige o Samoupravnom sistemu, pa evo vam:
   „…Vladari američkog kapitalizma, neko je napisao da ih je oko hiljadu, bili su ubeđeni da će poznata grupa umova, mirotvoraca svojim proglasom sa osvrtom na aktuelne probleme da potvrdi da je kapitalizam najbolji sistem. Filip Noel Baker, prvi predsednik komiteta za razoružanje UN-a i dobitnik Nobelove nagrade za mir, Eva i Linus Pauling, nosioci Nobelove nagrade za hemiju i mir, Aurelio Pecei, predsednik Rimskog kluba, i dr Ivan Supek sastali su se u Dubrovniku. Nakon jednonedeljne diskusije o razoružanju, ekologiji, ljudskim pravima, solidarnosti u privredi i lokalnim sukobima sastavili su deklaraciju koja je bila prihvaćena na sednici na velikoj konferenciji 4. jula. 1976. u Filadelfiji, a povodom dvestote godišnjice nezavisnosti SAD. Na konferenciji su predloženi temelji pokreta Svetskog jedinstva i humanistička načela, a koji se u celini oslanjaju na Isusove ideje i poruke. Evo kako glase:
   I. Očuvati život i uvažavati dosadašnji napredak.
   II. Zaštititi prirodu od propasti.
   III. Afirmisati ljudsku jednakost i slobodu.
   IV. Proširiti empatiju i solidarnost na sve ljude.
   V. Tražiti istinu.
   VI. Primenjivati istraživanja i usmeriti razvoj prema opštoj blagodeti.
   VII. Gajiti lepotu i umetnost.
   VIII. Prenositi humanistička načela u legalne norme.
   IX. Praktikovati svetski sporazum, saradnju i mir.
   X. Biti dobar.
   Kada su vladari našim životima dobili usvojeni dokument u kome je pisalo da je najbolji sistem za ljudski rod Samoupravni sistem, koji je potpisao i njihov ekonomista dr Milton Fridman, platili su troškove i sakrili ga od javnosti. Ovo sam čuo od dr Supeka, koji je vodio poslednju sednicu, u intervjuu na HRT-u dve godine pre njegove smrti 2007. No, nigde ne mogu da nađem pisani dokument..
   Visokoobrazovani, novinari-analitičari i velika većina rukovodećih kadrova u samoupravnim preduzećima reći će vam da je problem bila radnička klasa, da radnici nisu hteli da rade, da su suviše primitivni za samoupravljanje. A nikako da se zapitaju kako su to u nekim gradovima Srbije koji važe za sociološki zaostalije sredine, kao što su Vranje i Pirot, radile najuspešnije, najprofitabilnije fabrike, kao „Simpo“, „Jumko“, „Koštana“, „Alfa“, „1. maj“ i „Tigar“.
   Dokumentarni film snimljen u fabrici „1. maj“ u kome se vide zdravi radni uslovi i besprekorno čist i uređen radnički restoran, pa prekrasan park sa cvećem, travnjakom, jezercetom u kome plove labudovi, sa klupama za odmor posle ukusnog obroka, prikazivan je učenicima u SAD kao primer odličnih uslova za rad i lep život svih zapošljenih u visokoprofitabilnoj fabrici tekstila…“

   1. @Milos J.Kosovac
      Vasi komentari uvek spontano odlutaju od teme,al’ su u isto vreme zanimljivi I imformativni.
      Posebno je zanimljiv nacin kako uspete da ubacite vasu verziju hriscanstva u komentar.
      Pisem kao ateista/agnostik,ne znam,ali humanisticka nacela koje ste naveli su I moja vlastita.

5. A sada o slabostima Tita i slabostima Srba, zbog čega se raspala Jugoslavija. Jer, ja pripadam Srbima i mene interesuje kako igra moj tim, bez da krivim konkuretne timove ili da se žalim na sudije. Jugoslaviju su u dva svetska rata svojim životima sazdali Srbi,.među njim i moji najbližeg roda. Nisu mogli da se razumeju sa željama naprednijih Slovenaca i Hrvata, kojima nikako nije odgovaralo da se sve odlučuje u Beogradu. A kako su odlučivali poltičari, Srbi su staljinistički nastrojeni, tj. traže da sa njima vladaju autoriteti. A koliko su Srbi primtivniji od Slovenaca i Hrvata uporedite kako izlgledaju sada LJubaljana i Zagreb u odnosu na Beograd. Srpsku prestonicu rastura i pljačka srpska vlast daleko gore nego bilo koji okupator do sada u istoriji Grada.
   Odlomak iz moje knjige, prvog dela “Duhovno stanje veremena.”: “…Stari Zavet može biti uzor, a Mojsije kao dobar primer vrhunskog vojskovođe koji je posedovao sedamnajest negativnih osobina koje ih imenuje (Richard Dawkins) Ričard Davkins u svojoj studiji „Iluzija o Bogu“, a navešću samo četiri kakve loše karakterne crte je posedovao i Josip Broz Tito, koje su na kraju kompromitovale dobre osobine koje su Tita ovekovečile kao najvećeg političkog menadžera Dvadesetog veka: ljubomoran i ponosan na to, nepravedan, opsednut da sve nadzire, osvetoljubiv…
   Josip Broz Tito je dobro proučio Bibliju. Tako je sebi obezbedio ulogu Mojsija iz Starog zaveta. Samo se čuvao da ga ne ubije neki pripadnik njegovog naroda, kao što je Mojsija ubio Jevrejin. Oboženim ljudima je obezbedio da dožive sudbinu Svetog Jovana i Isusa Hrista. Navešću obožene primere izvođača socijalističke revolucije tokom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. Ima ih mnogo, no spomenuću samo stradalu braću Ribar i preživelog legendarnog komandanta tokom revolucije, a u miru čuvenog ministra inostranih poslova SFRJ – Koču Popovića i dr Blagoja Neškovića. Da komunisti sa odbacivanjem Crkve nisu negirali preteče komunista Jovana Krstitelja i Isusa Hrista, onda bi bila slavljena božanstvena ljubav između Lole i Slobode, kakva je bila ljubav između Isusa i Marije. Braća Ribar su bila iz dobrostojeće porodice, dok je Koča studirao i jedno vreme živeo u Parizu. Ideje revolucije kompromitovali su i izdali ljudi niže svesti, a takva je većina iz siromašnih porodica. Baš kao i hrišćanstvo. Izdali su ga oni koji su bili željni bogatstva i moći, a to su mogli da im pruže samo vladari, odnosno država.
   Dr Blagoje Nešković, španski borac, partizan od 1941. na mestu predsednika Vlade Srbije 1948. usprotivio se nasilnom oduzimanje žita i stoke od zemljoradnika kojima time nisu ostavljali nekima ništa da prehrane svoje porodice. Tada ga je Tito stavio na svoj nišan za politički odstrel. Kada su politički predstavnici Šiptara sa Kosmeta zatražili da oblast dobije status autonomije, dr Nešković se usprotivio predlažući da treba da dobija status kao običan okrug u okviru Srbije. To je bio dovoljan razlog da 1953. srpski poliitičari udovolje želji Josipa Broza da dr Nešković bude isključen iz političkog života. Godine 1983. odbijen je predlog da se dr Nešković rehabilitituje, iako su njegov stav potvrdili tragični događaju započeti 1981. a koji će još dugo trajati! Duh Autokrate i posle smrti ostao je da živi u svesti srpskih politčara.
   Najubedljiviji i najtragičniji primer koji je bio sušta suprotnost i po poreklu, a time i po karakteru, u odnosu na obožene revolucionare je Josip Broz Tito. Imajući visok mentalni kapacitet, mogao je da razlikuje prave informacije i vrednosti, a da ih upotrebi prema želji svoga Ega (Đavola). Služio se nasleđenim instinktom za preživljavanje u najtežim okolnostima a nasleđena lukavost i brutalnost omogućile su mu da se nemilosrdno obračunava ne samo sa političkim protivnicima, već i sa protivnicima apsolutne vlasti. Lukavošću i licemerstvom uspešno se ulagivao demosu. Koča Popović je bio jedan od konkurenata, kako ga je Tito doživljavao, a koji je uspeo da preživi smrtno opasan zadatak, dobijen tokom rata, zahvaljujući svojoj inteligenciji, karakteru i uvežbanosti svoga tela. On je mogao da preživi sa svojom tek formiranom Prvom proleterskom brigadom zarobljen u polarnoj zimi na planini Igman, kada su mnogi partizani stradali.
   Tito je lukavo je izabrao mlađane Aleksandra Rankovića., Ćeću Stefanovića i Slobodana Penezića da ga čuvaju i da odrađuju prljave poslove, sve dok nisu sazreli, a tada ih je sklonio – dvojicu je izbacio iz politike, a treći je poginuo u saobraćajnom udesu.
   Milovan Đilas kao vrlo talentovan i ambiciozan, ponekad naivan, kada je shvatio karakter, cilj i način postupanja Josipa Broza, usprotivio mu se. Nije likvidiran, već je zatvoren, zato što su na vreme čuli za njega intelektualci na Zapadu, pa su vršili pritisak na svoje državnike da upozore Tita. Tako je produhovljeni Milovan Đilas sačuvao glavu od Josipa Broza, čoveka đavolske svesti.
   No, ubrzo se pojavio još jedan Srbin, Marko Nikezić, sa krvnom i duhovnom vezom iz Francuske. Njegova majka je bila Francuskinja. U isto vreme, kraj šezdesetih i početak sedamdesetih, vreme „bogojavljanja“, u svim republikama i pokrajinama izabrani su najbolji, tj. oboženi kadrovi, pa su se uspešno dogovarali i sarađivali, a da za to ne pitaju vrhovnog poglavara tadašnje SFRJ Josipa Broza Tita…”

6. I za kraj, jer srpska elita još uvek ne ume da proceni dobrog i lošeg dela Josipa Broza Tita: Opet iz moje knige: “…Neki ljudi, duhom mali i najgoreg karaktera, obezbeđivali su Titu sigurnost njegovog najvišeg položaja. Ne bih da spominjem nijedno ime, jer su isti obezbedili krajem osamdesetih i devedesetih godina da odlučuju najgori ljudi, neki i psihijatrijski sumnjivi, ne samo sociopsihološki problematični, i stvore uslove za ubijanje i razaranje sopstvene države . Eno ih neki su živi i palacaju svojim zmijskim jezicima za šta su dobro nagrađeni, jer su na platnom spisku u najvišim državnim institucijama.
   Još uvek se krije pravi krivac za raspad SFRJ. No, neki dobro obrazovan i mudar istoričar uskoro će da zapiše: Josip Broz Tito, oslanjajući se na Dobre LJude, stvoriti na svoje ime veličanstvono delo – SFRJ sa najvišim političkim ugledom u svetu. A da zbog svog demonskog karaktera (Boga i Demona nema van čoveka), a oslajanjući se na ljudska ništavilla isto Delo da završi u krvi i ognju. Demon ili Sotona rade tako što poruče: “Posle Mene Možete i u Pakao!”.Lukavi Tito bi dodao: ”Ako ste budale”…“