Titova atomska bomba: Politička želja naspram naučnih mogućnosti

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. BBC oslanjajući se na saznanja istoričara Bondžića daje veoma kvalitetnu informaciju izbegavajući „rekla- kazala“ zamke koje često prate ovakve strogo čuvane i mistične tajne. Ondašnja Jugoslavija uspela je da osposobi svoj naučno istraživački kadar, u prvom redu zahvaljujući akademiku P.Saviću, iako su veliku ulogu imali i manje zvučna imena stručnjaka stasalih u Vinči. Naučno i teorijski Jugoslavija je bila spremna. Međutim skok do praktične primene i konstrukcije fisione nukleaŕne bombe nije lak i nosi niz problema. Drugim rečima treba vremena i novaca

   Odlaskom Staljina, i otoplavanje odnosa sa SSSR splašnjava i žela za sopstvenom N bombom. Od SSSR stiže relativno veliki istraživački reaktor, istraživanja se pomeraju ka mirnodopskoj primeni nuklearne energije. Uz određenu istrajnost, fanatzam ali i odricanja Jugoslavija je mogla doći do svoje bombe.
   U svakom slučaju bila su.to vremena naučne i tehničke izuzetnosti u ondašnjoj zajedničkoj zamlji.

2. U tekstu pominjete atomske bombe bacene na Japan sa greskom u opisu ovih oruzja. Obe atomske bombe bacene na Japan 1945. su bile fisione. Bomba bacena na Hirosimu („Mali decak“-Little Boy), bila je napravljena od uranijuma-235. Ona je bila tipa pistolja, tj. kriticna masa je postignuta tako sto je eksplozija klasicnog eksploziva poslala metak-uranijum u suplji cilindar-uranijum (cev). Spajanjem dve mase uranijuma se inicira lancana fisija. Bomba bacena na Nagasaki („Debeli covek“- Fat Man) je bila imploziona plutonijumska. U ovom slucaju je klascni eksploziv bio postavljen u vidu multiplih sarzi na lopti plutonijuma. Ekslozija ovih sarzi komprimira plutonijum u malu zapreminu u kojoj se onda desava lancana fisija. Fuziona bomba (termonuklearna), koju vi pominjete kao oruzje baceno na Nagasaki, ima sasvim drugojaciji princip i posledice.