„To je neka vrsta braka“: Kad je Danska održala prva stupanja u istopolnu građansku zajednicu

Danska je postala prva zemlja na svetu koja je obezbedila zakonsko priznavanje gej partnerstva 1. oktobra 1989. godine, a BBC je bio prisutan da snimi te ceremonije – zabeleživši dan kad se „nešto promenilo u ljudskim odnosima“.

Godine 2024. to možda nije ništa posebno u mnogim delovima sveta, ali 1989. godine bio je to skok pravo u nepoznato.

Danski parlament je u maju te godine usvojio zakon koji je omogućio gej ljudima da zvanično registruju njihova partnerstva.

• O Jugoslaviji i LGBT pravima: Vreme kada je „protivprirodni blud“ vodio iza rešetaka
• Kako je ostariti kao gej u Srbiji
• Gde napreduju, a gde su na udaru LGBT prava

Pet meseci kasnije, 11 parova stiglo je doterano i u odelima u gradsku kuću Kopenhagena da bi učestvovali u građanskoj ceremoniji kakva još nikad ranije nije bila viđena.

Nije to bio baš potpuno isti korak kao brak, ali je bio ogroman korak za ravnopravnost.

Sama ideja bila je toliko neobična u to vreme da je BBC-jeva emisija o religiji i etici Suština stvari bila prisutna da snimi sve te ceremonije.

Džoan Bejkvel, voditeljka emisija, sumirala je čitavu raspravu: „Suština stvari bila je u tome da ako jedna zemlja prestane da posmatra brak kao isključivo između muškarca i žene, kako to onda utiče na način na koji mi ostali razmišljamo o njemu? I ako jedna zemlja u Evropi može da usvoji takav zakon, neće li to na kraju uticati i na Veliku Britaniju?“

Biće potrebno da prođe još 16 godina da bi njeno drugo pitanje dobilo odgovor.

Ceremonija je na mnoge načine bila nalik običnom venčanju.

Parovi su ušli u malu prostoriju, a gradonačelnik ih je pitao da li žele da stupe u partnerstvo jedni sa drugima.

Prvi par koji je stavio potpis na dnu papira bili su Aksel i Ajgil Aksgil, koji su zajedno živeli 41 godinu.

Veterani aktivizma za gej prava u prošlosti su pretrpeli diskriminaciju i maltretiranje.

Godine 1948, njih dvojica – koristeći njihova originalna imena Aksel Lundal-Madsen i Ajgil Eskildsen – osnovali su Dansko udruženje gejeva i lezbejki.

Dugo se čekalo na pravno priznavanje njihovog partnerstva.

Kad su stupili u građansku zajednicu, pomešali su njihova imena u novo prezime, Aksgil.

Bilo da kažu „da“ u crkvi, gradskoj kući ili privatnoj prostoriji, to je hrišćanski brak i Bog mu daje blagoslov – Ivan Larsen

Drugi od 11 parova koji je stupio u građansko partnerstvo toga dana bili su Ivan Larsen, rukopoloženi sveštenik Luteranske crkve, i psiholog Ove Karlsen.

Larsen kaže da je bio jako srećan što može sebi da priušti „da ima isto osećanje kao i svako drugi ko se venčava“.

On je za BBC rekao: „To je bilo prvi put u istoriji da je omogućeno gejevima i lezbejkama – ne da stupimo u brak, jer nam nije bilo dozvoljeno da koristimo reč ‘brak’ – ali nam je bilo dozvoljeno da registrujemo naša partnerstva sa istim pravima, sem u nekoliko stvari, koja imaju i heteroseksualci. To je neka vrsta braka. To znači da nas priznaju ne samo kao jedinke, već i kao parove. To je bilo izuzetno.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Građanska partnerstva su se razlikovala po tri značajne tačke od heteroseksualnog braka: najmanje jedan partner morao je da bude danski državljanin, parovima nije bilo dozvoljeno da usvajaju decu, i zajednica nije mogla biti registrovana u crkvi.

Kao sveštenik, međutim, Larsen je doživljavao njihovo zajednicu isto kao tradicionalni hrišćanski brak.

„Mislim da kad se dvoje ljudi zaljubi jedno u drugo i oni žele da provedu ostatak života zajedno, onda je to brak blagosloven od Boga. Bilo da kažu „da“ u crkvi, gradskoj kući ili privatnoj prostoriji, to je hrišćanski brak i Bog mu daje blagoslov.“

Kriza side osamdesetih učinila je istopolna partnerstva gorućim problemom, prema Dorte Jakobsen iz Danskog udruženja gejeva i lezbejki.

Ona je rekla da kad se njena organizacija ponudila da pomogne vlastima u obraćanju gej muškarcima, „to je zaista pokrenulo diskusiju među ljudima u parlamentu“.

Ona je dodala: „To je značilo da su počeli da shvataju kakvu vrstu života smo vodili, a, naravno, kad počnete da razgovarate sa ljudima, oni vas onda malo bolje upoznaju. Otkriju da niste perverznjak. Otkriju da vodite vrlo sličan život njihovom.“

Utiranje puta

Za Teodora Jorgensena, profesora teologije na Univerzitetu u Kopenhagenu, Danska je napravila značajan korak u vođstvu vlastitim primerom.

„Neka društva moraju da naprave prvi korak i preuzmu taj rizik. Svi homoseksualci iz svih zemalja sveta će se obratiti vlastitim vladama i reći: ‘Vidite šta su uradili u Danskoj – trebalo bi da pokušamo isto to ovde i kakve su vaše primedbe na to?“

Severnoevropske zemlje utrle su put priznavanju istopolnih zajednica.

• Zašto se katolička crkva ne sprema da prizna istopolni brak
• Zašto deklarisanje kao gej može da potraje čitav život
• Kako je Holandija pre 20 godina odobrila gej brak, a kuda ide Srbija

Norveška, Švedska i Island su svi usvojili sličan zakon Danskom 1996. godine, dok je Finska pošla njihovim stopama šest godina kasnije.

Holandija je postala prva zemlja koja je ponudila potpuna građanska bračna prava gej parovima 2001. godine.

Velika Britanija je održala prve ceremonije za stupanje u građansko partnerstvo 2005. godine.

Godine 2015, američki Vrhovni sud doneo je odluku da je istopolni brak zakonsko pravo u čitavim Sjedinjenim Američkim Državama.

Do današnjeg dana, postoji 36 zemalja u kojima je istopolni brak legalan.

Na kraju dokumentarca iz 1989. godine, Blejkvel je istakla:

„Nešto se promenilo u ljudskim odnosima. A sve je počelo ovde, u Danskoj, sa nekoliko parova jedne sunčane nedelje u oktobru, gde brak i partnerstva sada žive jedni kraj drugih. Ostatak sveta pažljivo prati šta se dešava.“

Danska je 2012. godine otišla korak dalje i legalizovala gej brak.

Da bi proslavili tu priliku, Larsen i Karlsen su održali blagoslov njihove zajednice u crkvi.

Osvrnuvši se na sve to 2014. godine u intervjuu za BBC Svetski servis, Larsen je rekao da je danska legalizacija istopolnih partnerstava imala ogroman uticaj na normalizovanje gej veza.

„Štaviše, ponekad pomislim da su sad toliko normalne da o tome više ne vredi ni raspravljati“, nasmejao se on.

Pogledajte i ovaj video:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]