Džejms Galager učestvuje u eksperimentu u laboratoriji

Ponekad imate utisak da svet gori.

Evropa se kuvala u toplotnom talasu nazvanom setimana infernale – „nedelja pakla“ – u Italiji.

Temperature su premašile 50 stepeni Celzijusa u Kini i delu Amerike, gde su koristili vreće za leševe napunjene ledom kako rashladili bolničke pacijente.

U Velikoj Britaniji je zabeležen najtopliji jun svih vremena.

A 2022. godine, Velika Britanija je prvi put zabeležila temperaturu koja je premašila 40 stepeni Celzijusa.

Prošle godine je toplotni talas doneo 60.000 smrti širom Evrope.

Nije ni čudo da su Ujedinjene nacije upozorile da sada živimo u eri „globalnog ključanja“.

„Mislim da je veoma važno shvatiti da to nije više nešto što je udaljeno ili daleko od nas ili nešto u budućnosti. Mi to zaista osećamo sada“, kaže profesorka Lizi Kendon iz britanske Meteorološke službe.

Šta, dakle, klima koja se menja predstavlja za naša tela i naše zdravlje?

Ja se obično pretvorim u baricu znoja kad postane toplo, ali su me ipak pozvali da učestvujem u eksperimentu sa toplotnim talasom.

Profesor Demijen Bejli sa Univerziteta u Južnom Velsu želi da mi priredi tipičan susret sa toplotnim talasom.

I tako ćemo početi sa 21 stepenom Celzijusa, pojačati termostat na 35 stepeni i konačno stići do 40,3 – što je jednako najtoplijem danu u Velikoj Britaniji.

„Znojićete se i fiziologija vašeg tela će se prilično značajno promeniti“, upozorava me profesor Bejli.

Profesor Bejli me uvodi u komoru za vremenske prilike.

To je komad naučne opreme veličine prostorije koja može precizno da kontroliše temperaturu, vlažnost i nivo kiseonika u tom hermetički zatvorenom prostoru.

Već sam jednom bio ovde da bih istražio efekte hladnoće.

Ali blještavi čelični zidovi, teška vrata i sićušne prozori poprimaju potpuno novo značenje u anticipaciji temperature koje se povećava.

Osećam se kao da zurim napolje iz vlastite rerne.

Temperatura kreće od savršeno prijatnih 21 stepen kad stiže prva instrukcija od profesora Bejlija da „skinem sve sa sebe“.

U reakciji na podignutu obrvu, on me uverava da ćemo ustanoviti koliko se znojim po tome koliko mi se menja težina.

Džejms u komori za vremenske prilike — Džejms je priključen na instrumente u eksperimentu unutar komore za vremenske prilike na Univerzitetu u Južnom Velsu

Posle toga, povezuju me za vrtoglavi niz sprava koje prate temperaturu moje kože i unutrašnjih organa, moje srce i krvni pritisak.

Ogromni usnik analizira vazduh koji izdišem, a ultrazvuk proučava dotok krvi u moj mozak preko karotide u vratu.

„Krvni pritisak funkcioniše lepo, srce kuca lepo, svi fiziološki signali u ovom trenutku mi govore da ste u sjajnoj formi“, kaže mi profesor Bejli.

Moramo još da završimo jedan brzi test za mozak – pamćenje spiska od trideset reči – a potom počinju da rade ventilatori.

Temperature kreće da raste.

Moje telo ima jedan prosti cilj – da zadrži unutrašnju telesnu temperaturu oko mog srca, pluća, jetre i drugih organa na oko 37 stepeni Celzijusa.

„Termostat u mozgu, ili hipotalamus, neprestano proverava temperaturu, a potom šalje sve te signale da bi pokušao da je održi“, kaže profesor Bejli.

Pravimo pauzu na 35 stepeni da bismo izvršili neka merenja.

Ovde je sada toplo.

Nije neprijatno – samo se odmaram na stolici – ali ne bih voleo da moram da radim ili vežbam na ovoj temperaturi.

Profesor Demijan Bejli takođe oseća toplotu unutar komore

Neke promene na mom telu već su očigledne.

Izgledam crvenije.

Demijen takođe, on je zaglavljen ovde unutra zajedno sa mnom.

To je zato što se krvni sudovi blizu površine moje kože otvaraju da bi olakšali mojoj toploj krvi da ispusti toplotu u vazduh.

Takođe, znojim se – ne curi sa mene, ali upadljivo sijam – i kako znoj isparava, to me hladi.

Potom se penjemo na 40.3 stepeni i sada se osećam kao da me vrelina ubija u pojam.

„To nije linearno, već eksponencijalno. Pet stepeni Celzijusa više ne zvuči mnogo, ali fiziološki predstavlja mnogo veći izazov“, kaže profesor Bejli.

Drago mi je da se ne penjemo više od ovoga.

Kad rukom brišem čelo, ono je natopljeno znojem.

Vreme je da se ponove testovi.

Kad odbacim znojavu odeću na pod, obrišem se peškirom i popnem se ponovo na vagu, šokiran sam kad otkrivam da sam izgubio više od trećine litra vode tokom trajanja eksperimenta.

Cena otvaranja svih tih krvnih sudova blizu moje kože da bi izgubili toplotu takođe je očigledna.

Otkucaji mog srca su se značajno ubrzali i na 40 stepeni ono pumpa litru krvi u minuti više kroz moje telo nego kad je bilo 21 stepen.

Ovaj dodatni napor po srce razlog je zašto je došlo do povećanja broja smrti od srčanih i moždanih udara kad temperature skoče u nebesa.

I kako krv ulazi u moju kožu, moj mozak je tu na gubitku.

Opada krvotok a sa njim i moje kratkoročno pamćenje.

Ali postignut je glavni cilj mog tela – zadržavanje moje unutrašnje telesne temperature na oko 37 stepeni.

„Vaše telo radi lepo u pokušaju da zaštiti tu unutrašnju temperaturu, ali, naravno, brojevi ukazuju na to da niste ista zverka na 40 stepeni kao što ste bili na 21, a to se desilo za manje od sat vremena“, kaže profesor Bejli.

Pored toplote, ovo leto je donelo i snažne oluje na Balkanu:

Srbija i nevreme: Posledice oluje u vojvođanskim selima Mladenovo i Obrovac

Faktor vlažnosti

U mom eksperimentu menjala se samo temperatura, ali drugi ključni faktor koji mora da se uzme u razmatranje je količina isparavanja vode u vazduhu – tzv. vlažnost.

Ako vam je ikada bilo stvarno neprijatno tokom sparne noći onda za to možete da okrivite vlažnost jer ona otežava sposobnost našeg tela da se ohladi.

Znojenje samo po sebi nije dovoljno – tek kad znoj ispari u vazduh on ima efekat hlađenja.

Kad u vazduhu već postoji visok nivo vode, znoju je teže da ispari.

Demijen je zadržao vlažnost na 50 odsto (nije neuobičajeno za Veliku Britaniju), ali tim sa Pensilvanijskog državnog univerziteta u SAD testirao je gomilu zdravih mladih odraslih osoba pri različitim kombinacijama temperature i vlažnosti vazduha.

Tražili su trenutak kad unutrašnja telesna temperatura počinje rapidno da raste.

„Tada postaje opasno. Naša unutrašnja temperatura počinje da raste i to može da dovede do otkazivanja organa“, kaže istraživačica Rejčel Kotl.

A ta tačka opasnosti dostiže se na nižim temperaturama kad je vlažnost veoma visoka.

Vlada zabrinutost da ne samo da su toplotni talasi češći, duži i intenzivniji, već i vlažniji, kaže Kotl.

Ona ističe da su prošle godine Indija i Pakistan bili pogođeni teškim toplotnim talasom sa istovremeno visokim temperaturama i velikom vlažnošću.

„To je definitivno ‘sadašnji’ problem, nije problem budućnosti“, kaže ona.

Ljudsko telo je sklopljeno tako da funkcioniše na unutrašnjoj temperaturi od oko 37 stepeni.

Počinje da nam se vrti u glavi i postajemo skloni nesvestici kako unutrašnja temperatura raste bliže 40 stepeni Celzijusa.

Visoke unutrašnje temperature oštećuju tkivo našeg tela, kao što su srčani mišić i mozak.

Na kraju to postane smrtonosno.

„Jednom kad unutrašnja temperatura naraste na oko 41-42 stepeni Celzijusa počinjemo da viđamo zaista, zaista velike probleme i ako mu se ne ukaže pomoć, pojedinac će zapravo na kraju umreti, podlegavši hipertermiji“, kaže Bejli.

Ovaj fenomen – toplotni udar – smatra se medicinskom krizom.

Sposobnost ljudi da se izbore sa toplotom varira, ali starost i loše zdravlje nas čine ranjivijim, a temperature u kojima smo nekada uživali na odmorima mogu da postanu opasne u različitim stadijumima života.

„Izaći ćete iz laboratorije danas sa osmehom na licu – sva ova statistika koju dobijamo mi govori da ste dorasli zadatku i da ste uradili uzoran posao“, kaže profesor Bejli.

Ali starost, srčane bolesti, plućne bolesti, demencija i neki lekovi mogu da dovedu do toga da telo već radi napornije da bi funkcionisalo i manje je sposobno da reaguje na toplotu.

„Svaki dan je nov fiziološki izazov za njega, a sada kada u sve to ubacite dodatno neprijatnu toplotu i vlažnost, ponekad ne može da se odbrani od izazova“, kaže profesor.

Kako izaći na kraj?

Mnogi saveti za izlaženje na kraj sa vrelinom očigledni su i dobro poznati – držite se hlada, nosite vrećastu odeću, izbegavajte alkohol, ohladite kuću, ne vežbajte u vrelim delovima dana i hidrirajte se (videli ste koliko sam se oznojio za samo sat vremena).

„Drugi savet je da pokušate da ne izgorite na suncu. Blago gorenje na suncu može da osujeti vašu sposobnost za termoregulaciju ili da se znojite za čak dve nedelje“, kaže Bejli.

Ali izlaženje na kraj sa toplotom je nešto na šta ćemo možda svi morati da se naviknemo.

Bez delovanja po pitanju klimatskih promena, profesorka Lizi Kendon kaže da bi najtopliji britanski letnji dan mogao da se poveća za 6 stepeni prema scenariju visokih emisija:

„To je ogromno povećanje do kraja veka.“

Pogledajte i ovu priču: