Toplotni talas ’Kerber’: Crveni meteoalarm u skoro celoj Italiji, u Grčkoj besne požari, prognozira se pad temperature od četvrtka

Lucifer, Kerber, Merkur. Kako god da se nazivaju aktuelni toplotni talasi u raznim delovima sveta, zajedničko im je da otežavaju i ugrožavaju živote ljudi i životinja, podižući temperature na ekstremne i rekordne nivoe.

Milioni ljudi na severnoj hemisferi pogođeni su visokim temperaturama.

Takvo vreme je uzrokovano sistemom visokog pritiska koji donosi topliji, tropski vazduh, južno od mlazne struje koja je trenutno zapela iznad centralne Evrope.

Usled toplotnog talasa, bukte šumski požari širom južne Evrope, poput Grčke, Španije, Švajcarske, kao i SAD i Kanade.

U mnogim većim gradova Italije na snazi je crveni meteoalarm za ekstremne vrućine, jer se toplotni talas pojačava u Evropi.

Očekuje se da će temperature dostići vrhunac u sredu, uz 23 grada u stanju pripravnosti – od Trsta na severoistoku do Mesine na jugozapadu.

Upozorenje znači da vrućina predstavlja pretnju za sve, a ne samo za ugrožene grupe.

BBC Vreme navodi da će delovi italijanskih ostrva Sardinije i Sicilije ponovo biti najtopliji, sa najvišim temperaturama od oko 46 do 47 stepeni Celzijusa.

Crveni meteoalarm ostaje na snazi i širom Španije, Grčke i delova Balkana.

Temperature su ove nedelje u delovima SAD i Kine premašile 50 stepeni Celzijusovih.

Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, u Srbiji će u sredu maksimalna temperatura iznositi 36 stepeni Celzijusa, dok se u večernjim satim u Vojvodini, zapadnim i centralnim delovima zemlje očekuju pljuskovi sa grmljavinom.

Očekuje se da će temperature u četvrtak pasti u mnogim delovima Evrope, nakon nekoliko dana sa temperaturama iznad 40 stepena Celzijusa.

Svetska meteorološka organizacija upozorila je da bi toplotni talas u Evropi mogao da se nastavi u avgustu, te da su ekstremne temperature nova normala u svetu pogođenim klimatskim promenama.

• Novi najtopliji dan u istoriji – 6. jul 2023: Prosečna temperatura na Zemlji bila 17,23 stepeni Celzijusa
• Šta sve vrućine mogu da urade ljudskom telu
• Da li je moguće rashladiti kuću tokom vrelih letnjih dana

U mnogim delovima sveta ljudi su iskusili kako izgleda život pod ekstremnim temperaturama:

• U Dolini smrti u Kaliforniji temperatura u ponedeljak, 17. jula dostigla je 56,7 stepeni. Najviša temperatura na Zemlji do sada pouzdano izmerena bila je upravo 56,7 stepeni
• U Kini je oboren temperaturni rekord zemlje kada je u nedelju u zapadnom regionu Sinđang zabeleženo 52,2 stepena Celzijusova, dok je u Pekingu registrovano rekordnih 27 dana sa temperaturom iznad 35 stepeni Celzijusa
• Temperature u južnoj Španiji u ponedeljak su dostigle maksimum od 46 stepeni Celzijusa. Očekuje se da će vrućine biti još veće u Italiji i istočnoj i južnoj Evropi tokom ove nedelje

Tropske noći jedna za drugom mogu biti opasne, upozorava Svetska meterološka organizacija Ujedinjenih nacija.

„Kontinuirano visoke temperature tokom noći mogu biti veoma loše po ljudsko zdravlje, jer telo ne može da se oporavi od nakupljene vrućine“, rekao je savetnik Džon Nairn u Ženevi.

„To vodi sve većem broju srčanih udara i smrti, to nisu jedine bolesti koje vidimo, ali su najuočljivije“.

Iz Svetske meteorološke organizacije su saopštili da su ovakve ekstremne vremenske prilike „sve češća pojava u našoj klimi koja se zagreva“ i podvlače potrebu za smanjenjem emisija gasova staklene bašte koji izazivaju klimatske promene.

U Americi svake godine oko 700 ljudi umre usled toplote, podaci su Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.

Prema podacima UN, prošle godine je oko 61.000 ljudi umrlo tokom toplotnog talasa u Evropi, dok je 166.000 preminulo u periodu između 1998. i 2017. godine.

Upotreba klima uređaja u državi je nadmašila prethodni rekord u potrošnji energije jer ljudi pokušavaju da se rashlade, dok su parkovi, muzeji i zoološki vrtovi zatvoreni ili su skratili radno vreme.

Podaci o vrućinama u Srbiji:

• 2022. bila je druga najtoplija godina u Srbiji od 1951. godine
• 2022. bila je druga najtoplija godina u Beogradu od 1888. godine (od početka rada meteorološke stanice)
• 2022. bila je najtoplija godina od kada postoje merenja u Somboru i Negotinu, a druga najtoplija u Novom Sadu, Zrenjaninu, Kikindi, Valjevu, na Paliću, Crnom Vrhu i Zlatiboru
• Najviša dnevna temperatura vazduha u 2022. iznosila je 40,6 stepeni u Smederevskoj Palanci i u Banatskom Karlovcu
• Tokom 2022. zabeleženo je 40 tropskih noći u Beogradu (to je 14 noći više od proseka)

Izvor: Republički hidrometeorološki zavod

„Nije neobično imati toplotni talas tokom leta, ali ono što je zaista neobično jeste sve više toplotnih talasa.

„Toplotni udar je već u južnoj Evropi, u isto vreme imamo još jedan veliki toplotni talas na jugu Amerike, a nedavno smo imali toplotne talase u južnoj Aziji, Indiji, Kini i to nije iznenađujuće“, izjavio je Paolo Cepi, profesor klimatskih nauka na Imperijal koledžu u Londonu za BBC.

Evropski centar za srednjoročne vremenske prognoze saopštio je da je na globalnom nivou jun 2023. bio najtopliji u istoriji.

Crveni meteoalarm u velikim gradovima Italije

Toplotni talas, koji je zahvatio Italiju, lokalni mediji opisali su kao „sedmicu pakla“.

Italijansko ministarstvo zdravlja zatražilo je od hitnih službi širom zemlje da aktiviraju takozvane „kodove za vrućinu“, gde bi posebna grupa medicinskog osoblja za ukazivala pomoć ljudima koji dođu sa simptomima izazvanim vrućinom.

Slične mere donete su početkom 2020. godine, kada je Italija postala epicentar pandemije kovida-19 u Evropi.

Broj pacijenata koji su primljeni sa simptomima povezanim sa vrućinom, kao što su dehidracija, iscrpljenost, toplotni udar i konfuzija, povećan je za 20 odsto, navodi ministarstvo zdravlja.

U glavnom gradu Rimu je u utorak izmerena nova rekordna temperatura od 41,8 stepeni Celzijusa.

A došlo je i do nestanka struje u Palermu, glavnom gradu Sicilije, kao rezultat velike potražnje za klimatizacijom.

Prognozira se da bi temperatura počela da pada posle srede širom Evrope, pa tako i na severu Italije – gde će biti uklonjena crvena upozorenja za šest gradova.

Požari u Grčkoj, Španiji i Švajcarskoj

U Grčkoj je evakuisano više od hiljadu dece zbog požara, a vlasti su naredile i seljanima da napuste domove u nekim krajevima zajedno sa stokom.

Najveći požar buknuo je u oblasti Dervenohorije, severno od Atine, dok vatrena stihija besni i u gradovima Lutraki – u blizini grada Korinta – i u Kuvarasu, južno od prestonice.

Više požara je takođe zahvatilo zemlju od ponedeljka – poput onog koji je doveo do evakuacije 1.200 dece iz letnjeg kampa.

Vatrogasni, spasilački timovi i vojska u Grčkoj pokušavaju da obuzdaju požare koji su izbili.

Zaposleni na atinskom Akropolju, jednoj od najvećih turističkih atrakcija Grčke, prestaće od četvrtka da rade četiri sata dnevno u znak protesta zbog uslova rada tokom vrućine, saopštio je sindikat koji predstavlja radnike.

Drevno nalazište, koje beleži veliki porast broja posetilaca poslednjih meseci, otvoreno je od osam ujutru do osam uveče po lokalnom vremenu svakog dana, ali će zbog protesta raditi do četiri.

Šumski požar u švajcarskim Alpima i dalje besni, a više od sto vatrogasaca se sada bori da ga stavi pod kontrolu.

Vatra trenutno bukti na 100 hektara, na velikim nadmorskim visinama teško dostupnim vozilima.

Špansko ostrvo La Palma je opustošeno šumskim požarima, koji su sada stavljeni pod kontrolu zahvaljujući nižim temperaturama tokom noći.

Požari su uništili oko 3.500 hektara zemlje, izgorelo je oko 20 kuća i zgrada i primoralo 4.000 stanovnika da se evakuišu.

Lekari u Nemačkoj: Kad je vrućina, u podne sijesta

Lekari u Nemačkoj predlažu da se radno vreme promeni kada su velike vrućine, odnosno da se preuzme južnjački model.

„Kada je vruće, trebalo bi da funkcionišemo kao južne zemlje – rano ustajanje, produktivan rad ujutru i sijesta u podne je koncept koji treba da usvojimo u letnjim mesecima“, rekao je Johanes Nisen, koji predsedava Saveznim udruženjem lekara javnog zdravlja.

Temperature u Nemačkoj su donekle pale posle vrhunca tokom vikenda, ali i dalje je toplo.

U većini delova zemlje danas se očekuje između 25 i 30 stepeni Celzijusovih.

Pogledajte fotografije iz Evrope:

BBC novinari o naporima ljudi da izdrže vrućinu

Milioni ljudi u nekoliko delova sveta suočavaju se sa velikim vrućinama.

Dopisnici BBC-ja izveštavali su iz užarenih regiona.

Kris Bokman – izveštava iz Tuluza, Francuska

Region Tuluza, u kojem je grad Albi, lokalitet sa Uneskove liste svetskih baština popularan među turistima, jedan je od najtoplijih u Francuskoj sa temperaturama do 41 stepen Celzijusa.

Ovaj region je već bio najtopliji u Francuskoj prošle godine – izdržavši najtoplije leto do tada zabeleženo.

U nameri da se suoče sa vrućinama, gradski zvaničnici Tuluza posetili su južnu Španiju da bi videli šta oni rade i prihvatili su nekoliko ideja.

Jedna od njih su zlatne i srebrne metalne trake iznad glavne trgovačke ulice.

To je eksperiment da se vidi da li reflektuju sunčeve zrake.

Platnena jedra uobičajena u Sevilji postavljaju se ove nedelje iznad ulica u drugim delovima grada.

Krovovi nekih opštinskih zgrada se farbaju u belo, a gradski parkovi su otvoreni do 23 sata, a javni bazeni do 22 sata.

Kostas Kukumakas – izveštava iz Atine, Grčka

Temperature u Grčkoj su utorak premašile 40 stepeni, a toplotni talas i suše pretvorili su šume u žarišta.

Atinska nacionalna opservatorija izdala je upozorenje o najvećem riziku od šumskih požara na skali – nivo 4.

Čini se da je najveći požar u Dervenohoriji, nekih 45 kilometara severozapadno od Atine, iako su požari u primorskom letovalištu Saronida u istočnoj Atici i izvan Lutrakija u Korintu takođe aktivni.

Iznad glava nam lete avioni i helikoptera za gašenje požara.

Saobraćaj na većem delu putne mreže teče normalno, osim u predelima u blizini najvećih požara.

Kuće i imanja gore, domaće životinje su stradale od plamena ili isparenja, ali za sada nema težih povreda ljudi.

Džastin Roulat – izveštava iz Mursije, Španija

Bio je dug i veoma vruć dan ovde u južnoj Španiji.

Da budem iskren, vratili smo se u našu hotelsku sobu i – da, pod klimu, da završimo posao.

Ali imao sam fascinantnu priliku da razgovaram sa ovdašnjim ljudima.

Mnogi od njih kažu da veruju da globalno zagrevanje menja klimu u regionu na dramatičan način.

Kažu da im njihovo mesto sve više liči na severnu Afriku.

Pustinja Sahara se polako uvlači u Evropu, kako je jedan čovek opisao ono u šta veruje da se dešava.

A promene otvaraju suštinska pitanja o budućnosti.

Pitanja kao što su koliko će poljoprivreda biti održiva u budućnosti i da li će turisti i dalje hteti da dolaze ovde leti?

Jer, naravno, klimatske promene znače da će južna Španija, kao i ostatak sveta, samo biti još toplija.

Sofija Betica – izveštava iz Palerma, Sicilija

Regija Palermo na Siciliji je mesto gde je pre dve godine zabeležena najviša temperatura u Evropi, što bi moglo da bude premašeno u narednim danima.

Ponedeljak je bio vreo, a vazduh je bio zagušljiv i težak.

Za Palermo je stavljeno crveno upozorenje, što znači da vrućina predstavlja pretnju za sve – ne samo za ranjivije grupe poput male dece i starijih.

Bilo je teško stići do Palerma, jer je prethodne noći izbio požar i doveo do zatvaranja jednog od glavnih aerodroma na ostrvu, Katanije.

Još nije jasno da li je požar povezan sa toplotnim talasom.

Ali u poslednjih nekoliko godina, na Siciliji je bilo šumskih požara u najtoplijim mesecima koji su opustošili nekoliko oblasti ostrva.

Prošlog leta je sprženo 55.000 hektara zemlje.

Imodžen Folks – izveštava iz Berna, Švajcarska

Ogroman šumski požar bukti u kantonu Vale u južnoj Švajcarskoj, zbog čega je 200 meštana evakuisano.

Izbio je u ponedeljak kasno popodne u blizini sela Bič i, podstaknut jakim vetrom, tokom noći se „eksplozivno“ proširio, rekli su vatrogasci.

Vlasti govore o „otrovnom koktelu“ jakih vetrova i ekstremne suše, usled veoma vrućeg i suvog juna, pa i jula.

Švajcarska je 11. jula zabeležila najtopliji dan u ovoj godini sa temperaturom od 37,6 stepeni.

Vatra trenutno bukti na površini od jednog kvadratnog kilometra, na velikim nadmorskim visinama teško dostupnim vozilima.

Helikopteri, među kojima su i vojni, bacaju vodu na vatru. Ali vetar i dim veoma otežavaju posao.

Cilj je da se požar stavi pod kontrolu pre nego što stigne do većeg alpskog turističkog naselja Rideralp, gde trenutno borave mnogi turisti.

Švajcarski Alpi su posebno osetljivi na klimatske promene, pri čemu su alpski glečeri izgubili više od polovine zapremine za manje od 100 godina.

• UV zračenje: Šta je crveni meteoalarm
• Da li je moguće rashladiti kuću tokom vrelih letnjih dana
• Kako da se naspavate kad je vruće

Toplotna kupola

Toplotni talasi mogu postati duži i intenzivniji uz pomoć još jednog vremenskog fenomena – toplotne kupole.

U oblasti visokog pritiska, topao vazduh se pritiska nadole i zadržava na jednom mestu, izazivajući skok temperature na čitavom kontinentu.

Pritisak takođe sprečava da dođe do strujanja vazduha i samim tim zahlađenja, a primer toga je što onemogućava formiranje kišnih oblaka.

Kupola će se širiti na jugu Amerike sve do sredine nedelje, što znači da će i u drugim gradovima u ovoj oblasti porasti temperature.

Trenutni toplotni talas je „jedan od najjačih“ koji je pogodio taj region, saopštila je Državna meteorološka služba (NVS).

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]