Dok se požari koji su dve nedelje besneli u Grčkoj smiruju, na drugom delu planete ponovo počinju.
Od početka godine je u Kanadi već izgorelo skoro 30 miliona hektara zemlje, a za novih 613 od 990 požara se smatra da su van kontrole.
U najgoroj sezoni šumskih požara u istoriji Kanade, poginula su i tri vatrogasca.
Evakuacija građana iz delova zemlje zahvaćenih požarom je u toku.
- Nova normalnost: Zašto je ovo leto toliko toplo
- Novi najtopliji dan u istoriji – 6. jul 2023: Prosečna temperatura na Zemlji bila 17,23 stepeni Celzijusa
- Obaraju se klimatski rekordi: Šta čeka Zemlju
- „Lažete o visokim temperaturama, namerno izazivate strah“: BBC na udaru lažnih tvrdnji
Prethodno su se vatrogasci borili protiv najvećeg šumskog požara ikad u kanadskoj provinciji Nova Škotska u junu.
Klimatske promene povećavaju šansu za toplim i suvim vremenom koje dovodi do šumskih požara.
Planeta se već zagrejala za 1,1 stepen Celzijusa od početka industrijske ere, a u Kanadi do porasta temperature dolazi duplo brže.
Ekstremni vremenski uslovi u ovoj zemlji postaju sve češći i snažniji.
Šumski požari u Kanadi su, takođe, doveli do zagađenja vazduha širom Sjedinjenih Američkih Država, a dim je dosegao čak i Evropu.
Prolazi paklena nedelja u Evropi
Vatrena stihija koja se sada smiruje, progutala je delove Grčke, Italije i Hrvatske protekle nedelje.
Najgore je prošla Grčka gde su čak i vazduhoplovne snage morale su da evakuišu borbene avione F-16 iz baze na obali mora, u centralnom delu zemlje, nakon što je toplota od šumskih požara izazvala snažne eksplozije u obližnjem skladištu municije.
Udarni talasi osetili su se kilometrima daleko.
Pogledajte snimak:
Prema poslednjim informacijama, vatrogasci su posle više dana iscrpljujuće borbe uspeli da primire požare na ostrvima Rodos, Krf i Evija, kao i Volosu, javlja reporterka BBC-ja Azade Moširi.
Prethodnih dana, desetine hiljada ljudi, meštana i turista evakuisano je iz najugroženijih oblasti.
Vatra je progutala hiljade stotine hektara, poubijala životinje, uništavala kuće, hotele, ugrožavajući letnju turističku sezonu koja je od suštinskog značaja za Grke koji žive na ostrvima.
U Volosu su se sa vatrom borili i pripadnici vatrogasne službe iz Srbije, zbog čega je predsednik vlade Grčke Kirjakos Micotakis izrazio zahvalnost Srbiji.
Požari na grčkim ostrvima u fotografijama:
Goreo i sever Afrike
Najveći broj žrtava do sada je u Alžiru, gde je među 34 poginulih i 10 vojnika koji su bili okruženi plamenom tokom evakuacije u priobalnoj provinciji Bejaja, istočno od Alžira.
Bejaia je najteže pogođena oblast u kojoj je poginulo 23 ljudi, javljaju lokalni mediji.
Alžirske vlasti su saopštile da je 80 odsto požara ugašeno od nedelje, ali i da oko 8.000 ljudi nastavlja da se bori sa vatrom.
Požari su besneli i u susednom Tunisu, gde je 300 ljudi moralo da bude evakuisano iz priobalnog sela Melula.
Šta izaziva šumske požare?
Šumskim požarima su potrebne tri stvari: gorivo, kiseonik i toplota.
Tokom vrelog i suvog dana, nešto jednostavno poput varnice može pokrenuti vatru.
Do požara može doći:
- prirodno – podstaknuti toplotom od sunca ili udarom groma
- ljudskom aktivnošću – paljenjem logorske vatre, neprikladnim sagorevanjem otpada, bacanjem zapaljenih cigareta i igranjem šibicama
Jednom rasplamsan, šumski požar se može proširiti zbog:
- vetra
- goriva – ovo obuhvata bilo šta od drveća, niskog rastinja ili travnatih polja
- nagiba – vatra se vrlo brzo penje uzbrdo
Nevreme na Balkanu: Ljudske žrtve i velika materijalna šteta
Nepovoljne vremenske prilike donele su muke i Balkanu, odnevši najmanje osam života – četiri u Hrvatskoj, tri u Srbiji i jedan u Bosni i Hercegovini.
Napravljena je i velika šteta, pogotovo poljoprivrednim kulturama, poput kukuruza i voća, u Vojvodini, na severu Srbije.
Usled udara groma u petak, 21. jula poginuli su dvanaestogodišnji dečak u Novom Sadu i osamdesetogodišnja žena u Kovačici od posledica požara, a u Bačkoj Palanci nastradao je 66-godišnji muškarac, kada je pokušao da skloni strujne kablove koji su pali na njegovu kapiju.
Dva dana ranije, 19. jula, četvoro ljudi je poginulo u jakom nevremenu u Hrvatskoj, jedna žena u Bosni i Hercegovini, a u Srbiji je više desetina ljudi povređeno, među kojima i dete.
„Odsečeni od sveta“ – posledice oluje u vojvođanskim selima Mladenovo i Obrovac:
Četiri neslavna klimatska rekorda već oborena
Niz dosad oborenih klimatskih rekorda – temperature, toplota okeana i nivo antarktičkog leda – predstavljaju alarm i za naučnike koji kažu da se do ekstremnih brojki stiglo brzinom „bez presedana“.
Opasni toplotni talasi u Evropi mogli bi da dovedu do novih rekorda, kažu iz Ujedinjenih nacija (UN).
Teško je odmah povezati ove događaje sa klimatskim promenama jer su vremenske prilike – i okeani – veoma složeni.
Ispitivanja su u toku, ali se naučnici već plaše da nastaju neki najgori scenariji.
„Ne znam za sličan period kada su svi delovi klimatskog sistema bili na rekordnoj ili neuobičajenom nivou“, kaže Tomas Smit, geograf životne sredine na Londonskoj školi ekonomije.
Čak četiri klimatska rekorda oborena su do sada ovog leta – najtopliji dan u istoriji, najtopliji jun na svetu, ekstremni morski toplotni talasi, rekordno nizak antarktički morski led.
Upravo je to ono što se predviđalo da će se desiti u svetu koji se zagreva usled sve veće emisije gasova staklene bašte, kaže Federika Oto, naučnica sa Imperijalnog koledža u Londonu.
Sličog stava je i kolega Smit.
„Ako sam nečim iznenađen, to je da vidimo da su rekordi oboreni u junu, dakle ranije tokom godine.
„El Ninjo obično nema pravi globalni uticaj prvih pet ili šest meseci“, kaže Smit.
- Kako El Ninjo i La Ninja menjaju vremenske prilike
- Šta su klimatske promene? Stvarno jednostavan vodič
El Ninjo je najsnažnija prirodna klimatska fluktuacija na svetu.
On donosi topliju vodu na površinu u tropskom Pacifiku, gurajući topliji vazduh u atmosferu i obično povećava globalnu temperaturu vazduha.
Svetska meteorološka organizacija upozorila je da bi toplotni talas u Evropi mogao da se nastavi u avgustu, te da su ekstremne temperature nova normala u svetu pogođenim klimatskim promenama.
- Novi najtopliji dan u istoriji – 6. jul 2023: Prosečna temperatura na Zemlji bila 17,23 stepeni Celzijusa
- UV zračenje: Šta je crveni meteoalarm
- Da li je moguće rashladiti kuću tokom vrelih letnjih dana
U Americi svake godine oko 700 ljudi umre usled toplote, podaci su Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.
Prema podacima UN, prošle godine je oko 61.000 ljudi umrlo tokom toplotnog talasa u Evropi, dok je 166.000 preminulo u periodu između 1998. i 2017. godine.
Video sa Rodosa:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
