Grčke vazduhoplovne snage morale su da evakuišu borbene avione F-16 iz baze na obali mora, u centralnom delu zemlje, nakon što je toplota od šumskih požara izazvala snažne eksplozije u obližnjem skladištu municije.
Udarni talasi osetili su se kilometrima daleko, a 133 stanovnika obližnjeg grada Nea Ankialos evakuisano je morem.
Prema poslednjim informacijama, vatrogasci su posle više dana iscrpljujuće borbe uspeli da primire požare na ostrvima Rodos, Krf i Evija, kao i Volosu, javlja reporterka BBC-ja Azade Moširi.
U njenom izveštaju jasno se vide posledice požara na Rodosu, posebno jugoistočnoj oblasti ostrva.
Prethodnih dana, desetine hiljada ljudi, meštana i turista evakuisano je iz najugroženijih oblasti.
Vatra je progutala hiljade stotine hektara, poubijala životinje, uništavala kuće, hotele, ugrožavajući letnju turističku sezonu koja je od suštinskog značaja za Grke koji žive na ostrvima.
U Volosu su se sa vatrom borili i pripadnici vatrogasne službe iz Srbije, zbog čega je predsednik vlade Grčke Kirjakos Micotakis izrazio zahvalnost Srbiji.
Video sa Rodosa:
Eksplozije i evakuacija vojne baze i meštana
U pojedinim delovima Grčke danima je dramatično, a u četvrtak je najdramatičnije bilo u mesti Nea Ankialos, u oblasti Tesalija, severno od Atine.
Šumski požari izazvali su eksplozije u vojnoj bazi u kojoj su uskladištene rakete vazduh-zemlja, avioni F-16 i drugo oružje. i smatra se jednom od najvažnijih za grčke vazduhoplovne snage.
Kada je požar stigao do baze u četvrtak uveče, policija je blokirala područje, da bi se potom začulo nekoliko snažnih eksplozija.
Niko nije povređen, a zvona sa crkava su obavestila meštane nekoliko sela da odmah napuste domove.
Pogledajte snimak:
Tokom popodneva, stanovnici su pobegli drumom i morem, dok su obalska straža i privatni čamci prevozili ljude na sigurno.
Vazduhoplovstvo je kasnije saopštilo da je baza 111 Kombat ving bezbedna.
Skladište municije je stavljeno pod kontrolu i flota F-16 je prebačena u štab druge borbene eskadrile u Larisi.
Mediteran goreo
Najveći broj žrtava do sada je u Alžiru, gde je među 34 poginulih i 10 vojnika koji su bili okruženi plamenom tokom evakuacije u priobalnoj provinciji Bejaja, istočno od Alžira.
Bejaia je najteže pogođena oblast u kojoj je poginulo 23 ljudi, javljaju lokalni mediji.
Alžirske vlasti su saopštile da je 80 odsto požara ugašeno od nedelje, ali i da oko 8.000 ljudi nastavlja da se bori sa vatrom.
Požari su besneli i u susednom Tunisu, gde je 300 ljudi moralo da bude evakuisano iz priobalnog sela Melula.
Borbu sa požarima vode i vatrogasci u južnoj Italiji, na Siciliji i Pulji.
U blizini Palerma, u izgoreloj kući su pronađeni mrtvi muž i žena u 70-im godinama, još jedna 88-godišnja žena je preminula u blizini tog grada, a četvrta žrtva požara – muškarac star 98 godina – pronađena je u Kalabriji, istočno od Sicilije.
Šumski požar u regionu Fođa, na italijanskoj obali Jadranskog mora, primorao je evakuaciju 2.000 ljudi iz tri hotela, prenosi italijanski Rai.
Crkva Svetog Benedikta Maura u sicilijanskom gradu Palermu je jedna od zgrada uništenih u požarima.
„Šteta je ogromna“, rekao je Vinćenco Brukoleri, stariji fratar samostana.
Enriko Trantino, gradonačelnik Katanije, drugog grada na ostrvu, rekao je za BBC da su visoke temperature istopile podzemne električne kablove, zbog čega su delovi grada ostali bez struje i vode.
Dok se Sicilija bori sa požarima, sever Italije, pre svega region Lompardije, u utorak je zahvatilo veliko nevreme, praćeno olujnim vetrovima i gradom veličine teniskih loptica.
Šesnaestogodišnjakinja je poginula kada je drvo palo na šator u kome je spavala u letnjem kampu u blizini grada Breše, dok je sredovečna žena umrla nakon što ju je udarilo drvo koje je palo u Lisonu, severno od Milana.
„Nikada nisam video ovako nešto… Ne možemo više da poričemo – klimatske promene menjaju naše živote“, izjavio je gradonačelnik Milana Đuzepe Sala.
Požari na grčkim ostrvima u fotografijama:
Šta izaziva šumske požare?
Šumskim požarima su potrebne tri stvari: gorivo, kiseonik i toplota.
Tokom vrelog i suvog dana, nešto jednostavno poput varnice može pokrenuti vatru.
Do požara može doći:
- prirodno – podstaknuti toplotom od sunca ili udarom groma
- ljudskom aktivnošću – paljenjem logorske vatre, neprikladnim sagorevanjem otpada, bacanjem zapaljenih cigareta i igranjem šibicama
Jednom rasplamsan, šumski požar se može proširiti zbog:
- vetra
- goriva – ovo obuhvata bilo šta od drveća, niskog rastinja ili travnatih polja
- nagiba – vatra se vrlo brzo penje uzbrdo
Nevreme na Balkanu: Ljudske žrtve i velika materijalna šteta
Nepovoljne vremenske prilike donele su muke i Balkanu, odnevši najmanje osam života – četiri u Hrvatskoj, tri u Srbiji i jedan u Bosni i Hercegovini.
Napravljena je i velika šteta, pogotovo poljoprivrednim kulturama, poput kukuruza i voća, u Vojvodini, na severu Srbije.
Usled udara groma u petak, 21. jula poginuli su dvanaestogodišnji dečak u Novom Sadu i osamdesetogodišnja žena u Kovačici od posledica požara, a u Bačkoj Palanci nastradao je 66-godišnji muškarac, kada je pokušao da skloni strujne kablove koji su pali na njegovu kapiju.
Dva dana ranije, 19. jula, četvoro ljudi je poginulo u jakom nevremenu u Hrvatskoj, jedna žena u Bosni i Hercegovini, a u Srbiji je više desetina ljudi povređeno, među kojima i dete.
Iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) izdali su upozorenje da bi u utorak i sredu, 25. i 26. jula, ponovo moglo da dođe do „nagle promena vremena uz kišu, pljuskove, grmljavinu i pad temperature za oko 15 stepeni“.
„U zoni grmljavinskih razvoja očekuju se grad, kao i olujni vetar koji kratkotrajno može dostizati i udare orkanske jačine (veće od 28 metara u sekundi)“, dodaju iz RHMZ.
Pogledajte snimak nevremena i posledice u Hrvatskoj i Srbiji:
Četiri neslavna klimatska rekorda već oborena
Niz dosad oborenih klimatskih rekorda – temperature, toplota okeana i nivo antarktičkog leda – predstavljaju alarm i za naučnike koji kažu da se do ekstremnih brojki stiglo brzinom „bez presedana“.
Opasni toplotni talasi u Evropi mogli bi da dovedu do novih rekorda, kažu iz Ujedinjenih nacija.
Teško je odmah povezati ove događaje sa klimatskim promenama jer su vremenske prilike – i okeani – veoma složeni.
Ispitivanja su u toku, ali se naučnici već plaše da nastaju neki najgori scenariji.
„Ne znam za sličan period kada su svi delovi klimatskog sistema bili na rekordnoj ili neubičajenom nivou“, kaže Tomas Smit, geograf životne sredine na Londonskoj školi ekonomije.
Čak četiri klimatska rekorda oborena su do sada ovog leta – najtopliji dan u istoriji, najtopliji jun na svetu, ekstremni morski toplotni talasi, rekordno nizak antarktički morski led.
Upravo je to ono što se predviđalo da će se desiti u svetu koji se zagreva usled sve veće emisije gasova staklene bašte, kaže Federika Oto, naučnica sa Imperijalnog koledža u Londonu.
„Ljudi 100% stoje iza ovih rastućih trendova“, kaže ona.
Sličog stava je i kolega Smit.
„Ako sam nečim iznenađen, to je da vidimo da su rekordi oboreni u junu, dakle ranije tokom godine.
„El Ninjo obično nema pravi globalni uticaj prvih pet ili šest meseci“, kaže Smit.
- Kako El Ninjo i La Ninja menjaju vremenske prilike
- Šta su klimatske promene? Stvarno jednostavan vodič
El Ninjo je najsnažnija prirodna klimatska fluktuacija na svetu.
On donosi topliju vodu na površinu u tropskom Pacifiku, gurajući topliji vazduh u atmosferu i obično povećava globalnu temperaturu vazduha.
Svetska meteorološka organizacija upozorila je da bi toplotni talas u Evropi mogao da se nastavi u avgustu, te da su ekstremne temperature nova normala u svetu pogođenim klimatskim promenama.
- Novi najtopliji dan u istoriji – 6. jul 2023: Prosečna temperatura na Zemlji bila 17,23 stepeni Celzijusa
- UV zračenje: Šta je crveni meteoalarm
- Da li je moguće rashladiti kuću tokom vrelih letnjih dana
U Americi svake godine oko 700 ljudi umre usled toplote, podaci su Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.
Prema podacima UN, prošle godine je oko 61.000 ljudi umrlo tokom toplotnog talasa u Evropi, dok je 166.000 preminulo u periodu između 1998. i 2017. godine.
Upotreba klima uređaja u državi je nadmašila prethodni rekord u potrošnji energije jer ljudi pokušavaju da se rashlade, dok su parkovi, muzeji i zoološki vrtovi zatvoreni ili su skratili radno vreme.
Toplotna kupola
Toplotni talasi mogu postati duži i intenzivniji uz pomoć još jednog vremenskog fenomena – toplotne kupole.
U oblasti visokog pritiska, topao vazduh se pritiska nadole i zadržava na jednom mestu, izazivajući skok temperature na čitavom kontinentu.
Pritisak takođe sprečava da dođe do strujanja vazduha i samim tim zahlađenja, a primer toga je što onemogućava formiranje kišnih oblaka.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
