Da li je suvo ili vlažno? Ovo je najvažnije pitanje kada birate šta ćete obući.

Dok svet nastavlja da se bori sa ekstremnim toplotnim talasima, koji postaju sve redovniji zahvaljujući klimatskim promenama, odeća koju nosimo je važan deo u tome kako se rashlađujemo.

Istraživači su otkrili da je odgovarajućom odećom moguće povećati hlađenje za dva stepena Celzijusa – što bi dugoročno uštedelo značajnu energiju, novac i smanjilo emisije gasova staklene bašte.

Dakle, šta treba da obučete da ostanete rashlađeni?

Boja i dizajn

Kad je reč o bojama, većina ljudi leti nosi belo – jer bela boja reflektuje sunčeve zrake, umesto da upija svetlost kao crna.

Međutim, ova teorija postaje malo složenija kada počnemo da govorimo o debljini i kroju odeće, jer toplota ne dolazi samo od sunca – ona dolazi i od naših tela.

Kada ta toplota iz naših tela udari u belu odeću, ona se reflektuje na nas.

Studija iz 1980. o tome zašto beduini – autohtoni, polunomadski narod koji naseljava pustinjske regione na Arapskom poluostrvu, Bliskom istoku i severnoj Africi – nose crne odore u pustinji, otkrila je da je izloženost toploti bila ista bez obzira na to da li su članovi plemena nosili crnu ili belu odeću.

radnici — Nije uvek moguće nositi najprikladniju odeću za vruće uslove, ali može pomoći vlažna marama oko glave ili vrata

Kako je to moguće?

Tkanine crne boje su bolji odašiljači toplote – što znači da apsorbuju toplotu koja izlazi iz tela – tako da ovo takođe može da igra ulogu u hlađenju vašeg tela.

Tajna beduina je nošenje široke crne odeće, posebno ako je vetrovito. Široka crna odeća zagreva prostor između tkanine i kože, stvarajući strujanje vazduha prema gore – poput dimnjaka – i pružajući osećaj hlađenja.

„Količina toplote koju dobije beduin izložen vrućoj pustinji je ista bez obzira da li nosi crnu ili belu odoru“, navodi se u studiji.

„Dodatna toplota koju je apsorbovao crni ogrtač je izgubljena pre nego što je stigla do kože“, navodi se.

Stoga je kroj odeće zapravo važniji od boje.

Međutim, ako ćete nositi usku odeću, onda se držite bele boje.

Tkanine sa teksturom – kao što su sirsaker (seersucker) ili pike (pique), tkanine koje se često koriste u sportskim polo majicama – takođe pomažu da odvojite odeću sa kože, umesto da ostane pripijena i tesna.

Zdravlje i leto: Sve što treba da znate o sunčanju

Tkanina je važna

„Izbor tkanine je ključan“, kaže stilistkinja i modna spisateljica Heder Njuberger.

„Ako nosite široki teksas kombinezon – osećaćete se prijatnije od vaše prijateljice u uskoj odeći od gaze ili šifona.“

Lagani tkani materijali kao što su pamuk i svila obično su udobniji i bolje pristaju od pletiva.

Ovo je posebno važno kada je vlažno – kada je suvo i vruće, samo upijanje može biti dovoljno jer će se znoj apsorbovati iz tela i ispariti na vrućini.

Kada je vlažno i vruće, vazduh oko vas je već zasićen vodenom parom, što znači da znoj koji je odeća upravo upila nema gde da ode.

„Što se tiče odeće, bolje je nositi materijal koji omogućava prolazak vodene pare kako ne bi blokirao isparavanje znoja“, kaže Ret Alen, vanredni profesor fizike na Univerzitetu Jugoistočna Luizijana.

„Neki noviji materijali koji se koriste u sportu to rade. Pamuk se ne snalazi baš najbolje sa ovim.“

Svi tekstili u određenoj meri zadržavaju infracrveno zračenje koje emituje telo, što nam pomaže da se zagrejemo po hladnom vremenu – ali nije idealno za vruće dane i zato je važno nošenje odeće koja diše.

Neprevučeni pamuk, lan, najlon i poliester su u određenoj meri klasifikovani kao prozračne tkanine – što znači da dozvoljavaju znoju i toploti da izvetre kroz materijal.

Međutim, one se razlikuju od tkanina koje upijaju vodu, koje aktivno izvlače vodu iz tela.

Pamuk i poliester apsorbuju i reflektuju većinu infracrvenog zračenja koje ih pogađa – skoro 99 odsto – što znači da su često beli na infracrvenim slikama.

Ovi materijali takođe propuštaju 30-40 odsto vidljive svetlosti.

Ova kombinacija može prouzrokovati da se telo zagreje brže nego što bi inače, prema istraživačima sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu (MIT).

Ovo se dešava zato što dolazna vidljiva svetlost može da generiše toplotu koja onda ne može da izađe kao infracrveno zračenje koje generiše telo.

Ali drugi mehanizam hlađenja tela – znojenje – takođe igra ulogu.

Pamuk upija vlagu, ali se ne suši brzo, tako da ako se mnogo znojite vaša odeća će ostati mokra, što će je učiniti manje udobnom.

Lan se široko nosi jer ima odličnu prozračnost zbog velikih vlakana, ali se kao pamuk sporo suši.

Merino vuna je popularan izbor za entuzijaste na otvorenom jer je prozračna i upija vlagu bez zadržavanja mirisa.

Najlon i poliester se koriste u većini sportske odeće jer odvode vlagu i brzo se suše – ali zadržavaju miris.

Istraživanja su pokazala i da najlon ima veću apsorpciju vlage i bolje upijanje od poliestera, ali se sporije suši.

Sintetička vlakna poput najlona i poliestera mogu da se osećaju neprijatno kada se pokvase, a jedno istraživanje je predložilo nošenje odeće od bambusa, koji je niski provodnik toplote i ne ugrožava udobnost.

Ako zaista želite da se rashladite, skinite se potpuno – sve dok je to prikladno, naravno, kaže Džordž Havenit, profesor fiziologije i ergonomije životne sredine na Univerzitetu Lafboro u Lesterširu, u Velikoj Britaniji.

Odeća štiti vašu kožu od opekotina, ali je bolje da budete goli za održavanje hladnoće.

Što manje odeće nosite, to je više mogućnosti za razmenu toplote isparavanjem između kože i vazduha.

Iako je, naravno, zaštita vaše kože od UV zraka prioritet.

Ali možda postoje alternative – novi materijali i tkanine koje će pomoći da se telo ohladi.

kupanje — Dok je bela, prozračna ili široka odeća idealna, najefikasnija strategija po stvarno vrućem vremenu je jednostavno nošenje manje odeće

Nova nauka

Sportske kompanije kao što su Najk i Adidas ulažu milione u dizajniranje pametnih tkanina, a naučnici ispituju koje tkanine bolje održavaju telo hladnim.

Naučnici sa MIT-a su otkrili da je ključna ravnoteža za efikasnije širenje toplote iz tela materijal koji je neproziran za vidljivu svetlost – reflektuje i ne apsorbuje sunčevu svetlost – ali proziran u infracrvenom zračenju – omogućavajući toploti da napusti telo, a ne da je zarobi između materijala i kože.

Otkrili su da bi tanjim najlonskim i poliesterskim vlaknima – oko jednog mikrometra u prečniku – i njihovim tkanjem u predivo debljine 30 mikrometara moglo pomoći ljudima da održe ugodniju temperaturu.

Naučnici sa Univerziteta Merilend u SAD-u takođe su razvili sintetička vlakna sa premazima koji zapravo menjaju strukturu kao odgovor na spoljašnje uslove, oslobađajući više toplote kako temperatura raste.

Prilagodljivo predivo se širi i skuplja, menjajući prostor između vlakana.

Veći razmak omogućava tekstilu da diše, omogućavajući toploti da zrači kako bi se korisnik mogao rashladiti.

Druga grupa je eksperimentisala sa odećom prepletenom trakama koje se izravnavaju i savijaju kako bi se telo ohladilo za više od dva stepena Celzijusa.

Kada je vruće, trake se savijaju prema vazduhu, rasipajući toplotu iz tela.

Drugi timovi su istraživali materijale sa „promenom faze“ koji uključuju kapsule ili vlakna materijala koji se tope dok se zagrevaju, pomažući da se apsorbuje višak toplote.

Kvašenje

Možda je najbolji odevni način da se rashladite na vrućini zapravo samo nošenje mokre odeće, ističe Alen.

Vodi je potrebna toplotna energija da bi isparila, a dok vrši ovaj prelaz iz tečnosti u gas, koristi toplotu koja dolazi iz vašeg tela, hladeći vašu kožu i snižavajući telesnu temperaturu.

Dakle, ispostavilo se da je odabir odeće da ostanete rashlađeni malo složeniji od jednostavnog oblačenja bele majice.

Ali odgovarajuća tkanina, kroj i povremeno hlađenje vodom, kada je to moguće, trebalo bi da vam pomognu da održite nisku temperaturu kada se živa zagreje, kao i da uštedite na klimatizaciji.

Pogledajte video: Trikovi za rashlađivanje