Tragedija u Beogradu i Mladenovcu: „Sve oružje osim trofejnog će biti uništeno“, kažu iz MUP-a, dosad predato više od 28.000 komada

Posle dve tragedije u Srbiji u kojima je u dva dana ubijeno 18 ljudi, uglavnom dece i mladih, država je organizovala akciju predaje nelegalnog oružja, tokom koje je dosad prikupljeno više od 28.000 komada.

Novi podatak saopštio je ministar policije Bratislav Gašić u utorak, 23. maja na sednici Skupštine Srbije, na čijem je dnevnom redu, između ostalog, i zahtev dela opozicije da on bude smenjen, smatrajući da je „objektivno odgovoran“ za porast nasilja u zemlji.

Gašić je poslanicima rekao i da je od 8. maja kada je pokrenuta kampanja do 22. maja prikupljeno više od 1,4 miliona komada municije, kao i blizu 7.000 minsko-eksplozivnih sredstava.

U poslednjih nekoliko dana u Srbiji je zabeleženo nekoliko teških incidenata sa oružjem, u jeku ove kampanje.

Krajem prošle nedelje, u vojvođanskom mestu Ruma, na oko 60 kilometara od Beograda, policija je uhapsila 25-godišnjeg muškarca zbog sumnje da je iz ručnog bacača ispalio projektil u napušteni objekat stare železničke stanice u Platičevu, kod Rume, javila je RTS.

U ponedeljak, 22. maja u centru Beograda u pucnjavi su ranjena dva muškarca, među kojima i državljanin Severne Makedonije.

• Može li Srbija da se oslobodi neregistrovanog oružja
• Moratorijum na oružje i bezbednost na internetu: Vlada Srbije usvojila niz mera posle tragedije u Beogradu
• Ograničava li zakon pristup oružju maloletnicima u Srbiji
• Kako su pištolji završili u rukama deteta i koliko ima oružja u Srbiji i na Balkanu

„Sve oružje i municija, kao i druga eksplozivna sredstva, koje građani predaju tokom akcije koja traje do 8. juna 2023. godine, biće bezbedno skladišteno u skladu sa propisima.

„Akcija predaje oružja još traje, a nakon što bude završena, sve oružje osim trofejnog će biti uništeno“, saopštili su iz Ministarstva unutrašnjih poslova za BBC na srpskom.

Trofejno oružje je vatreno oružje koje je demilitarizovano i onesposobljeno i hladno oružje, koje se čuva iz ustanaka i ratova ili predstavlja ličnu ili porodičnu uspomenu, odnosno trofej vlasnika.

Predstavnici vlasti su prethodnog vikenda novinarima prikazali do tada prikupljeno oružje, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da će posle akcije koja se završava 8. juna uslediti represivne mere prema onima koji poseduju ilegalno oružje.

Gde ide trofejno oružje?

Predsednik Vučić je pre nekoliko dana izjavio da je ponosan na rezultate ove akcije tokom koje je prikupljen veliki broj granata, bombi, zolja, automatskih, snajperskih pušaka, mitraljezi i drugo oružje.

„Vi to čak ne bacate, mi to dajemo u ‘Zastavu Kragujevac’ da bismo dobili neke nove puške.

„Oni koriste delove i razne stvari od toga da bi napravili novo oružje i time se naoružava naša policija, naša vojska, tako da znate da niste uništili nešto što je potrebno za odbranu zemlje, naprotiv – doprineli ste odbrani zemlje, ali ste smanjili rizik za bezbednost i sigurnost naše dece“, rekao je Vučić, a preneo RTS.

Iz MUP-a objašnjavaju da kragujevačkoj fabrici namenske industrije sleduje trofejno oružje.

„U Zastavu Kragujevac biće predato trofejno oružje, a u zamenu će se dobiti novo oružje koje će odgovarati formacijskim potrebama organizacionih jedinica MUP-a i Vojske Srbije, dok će sve ostalo oružje biti uništeno u skladu sa propisima.

„Ovakvim postupanjem doprinosi još većem stepenu bezbednosti i sigurnosti svih naših građana, kao i odbrani naše zemlje“, ističu iz MUP-a.

Kako predati oružje?

Oružje se može predati svakog dana u policijskim stanicama bez sankcija i bilo kakvih posledica.

MUP je na društvenim mrežama objavio odgovore o najčešćim pitanjima i dilemama u vezi sa predajom nelegalnog oružja:

https://www.instagram.com/p/CsDtY6MqLEk/?hl=en

Iz MUP-a dodaju da građani mogu i samo da pozovu najbližu policijsku stanicu, posle čega će patrola da dođe kod njih i preuzme oružje ili eksplozivnu napravu.

Tokom predaje oružja građani nisu u obavezi da se legitimišu, ističu iz policije.

Tokom tog perioda građani koji predaju neregistrovano oružje neće krivično odgovarati, niti snositi bilo kakve posledice, a ne moraju dokazivati ni poreklo oružja, navodi se u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).

Kako su tekle ranije akcije predaje oružja?

Predaja oružja već je ranije u nekoliko navrata bila organizovana u Srbiji, koja, prema nekim istraživanjima, važi za jednu od zemalja u u svetu u kojoj ima najviše oružja među civilima.

I oružje koje su građani predali u prethodnom periodu, uništavano je na isti način po proceduri koja predviđa uništavanje oružja, dodaju u pisanom odgovoru iz MUP-a.

Prethodne akcije legalizacije oružja koje je MUP sprovodio bile su mnogo manje uspešne od ove aktuelne, dodaju.

„U prethodne četiri godine predato je neuporedivo manje oružja, minsko eksplozivnih sredstava i municije nego za osam dana koliko trenutno traje legalizacija“, dodaju

Koliko je koje godine predato*

• 2015. 2.138 komada oružja, kao i 160.434 komada municije različitog kalibra.
• 2016. 926 komada oružja i 61.755 komada municije različitog kalibra.
• 2017. 661 komada oružja, 124 bombe, 189 minsko-eksplozivnih sredstava i 56.852 komada municije različitog kalibra.
• 2020. 147 komada oružja, 11 bombi, 1 minsko-eksplozivno sredstvo i 2977 komada municije različitog kalibra.

*Podaci MUP-a Srbije

Nije, međutim, precizno koliko zaista ima oružja među civilima u Srbiji, a u protekle dve decenije predato je desetine hiljada komada.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova u akcijama prikupljanja nelegalnog oružja od 2003. do 2017. godine predato je 101.283 komada oružja i 2.517.520 komada municije.

Pogledajte video: Gde na svetu ima najviše oružja

Koje su nove mere?

Vlada Srbije usvojila je prošle nedelje strože mere koje je predložio Vučić posle zločina u Mladenovcu.

Ministarstvo unutrašnjih poslova hitno će pripremiti izmene i dopune Zakona o oružju i municiji, kojima bi se pooštrili uslovi za držanje i nošenje kratkog vatrenog oružja, objavljeno je na sajtu Vlade.

Za one koji ne ispunjavaju pooštrene uslove biće predviđen obavezan otkup oružja.

Ova mera se donosi kako bi se broj kratkog vatrenog oružja, u posedu pravnih i fizičkih lica, smanjio za 20 procenata.

Izmenama ovog zakona biće predviđene obavezne provere lica kojima je dozvoljeno posedovanje oružja, uključujući i lovačko oružje, a koje bi podrazumevale obavljanje lekarskih, psihijatrijskih i psiholoških pregleda, kao i obavezan test na psihoaktivne supstance.

Ove provere biće vršene na šest meseci i na godinu dana.

Biće razmotrena i potreba pooštravanja uslova za posedovanje lovačkog oružja.

MUP će, pored mere moratorijuma na izdavanje dozvola za držanje i nošenje kratkog vatrenog oružja, donete 4. maja, preduzeti sve mere iz svoje nadležnosti kako bi se obezbedio moratorijum na izdavanje dozvola za držanje i nošenje lovačkog oružja na dve godine.

Ministarstvo pravde će u okviru postojeće Radne grupe za izmenu Krivičnog zakonika pripremiti izmene zakona, kojima bi se pooštrile kazne za krivično delo „nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija“ iz člana 348.

Pripremljene izmene odnosiće se na pooštravanje kazni za sledeća krivična dela:

• onaj ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje za koje se može dobiti dozvola da bude kažnjen kaznom zatvora od 1 do 8 godina
• onaj ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje za koje se ne može dobiti dozvola da bude kažnjen kaznom zatvora od 2 do 12 godina
• onaj ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži veće količine oružja ili oružje velike razorne moći da bude kažnjen kaznom zatvora od 5 do 15 godina
• onaj ko neovlašćeno nosi oružje za čije nabavljanje i držanje nema dozvolu nadležnog organa da bude kažnjen kaznom zatvora od 5 do 15 godina
• onaj ko neovlašćeno nosi oružje za čije nabavljanje i držanje ima dozvolu nadležnog organa da bude kažnjen kaznom zatvora od 1 do 8 godina.

U skladu sa pooštravanjem kazni za krivično delo iz člana 348 Krivičnog zakonika, na odgovarajući način pooštriće se kazne i za druga slična krivična dela, kao što je član 347 Krivičnog zakonika „izrađivanje i nabavljanje oružja i sredstava namenjenih za izvršenje krivičnog dela“.

U roku od mesec dana Ministarstvo prosvete pripremiće izmene propisa kojima bi se pooštrile sankcije prema učenicima koji krše propisanu zabranu unošenja alkohola, droge, psihoaktivnih supstanci, oružja, pirotehničkih predmeta ili drugih oruđa kojima se može povrediti ili ugroziti druga osoba.

Pogledajte snimak iz okoline Mladenovca:

Dan pošto je na njegovu inicijativu, Vlada Srbije predložila nove mere za kontrolu naoružanja u rukama civila, Vučić je saopštio dodatna ograničenja, dodajući: „Ovo će nas koštati 25 miliona evra, ali sada se ne misli na novac“.

Najavio je „gotovo potpuno razoružanje Srbije“ i „udvostručene kazne“ za nelegalno posedovanje .

„Svi ljudi koji imaju oružje, a to je oko 400.000 ljudi, bez lovaca, proći će reviziju i neće ostati više od 30.000 do 40.000 njih koji će moći da imaju oružje.

„Za to malo oružja što bude bilo ostalo, kao i kod lovaca, koji su obično disciplinovaniji, biće predviđene petomesečne i jednogodišnje provere lica, lekarski i psihijatrijski pregledi, kao i testovi na psihoaktivne supstance“, rekao je Vučić.

Ministarstvo pravde dobilo je zadatak da pripremi izmene sankcije za nepoštovanje propisa oko držanja, nošenja i čak proizvodnju oružja, a jedna od njih biće pooštravanje kazne za automatske puške AK-47, poznatiji kao kalašnjikov, i biće od dve do 12 godina.

Za neovlašćeno držanje oružja maksimalna kazna se podiže sa 12 na 15 godina.

„Onaj ko neovlašćeno nosi oružje za koje nema dozvolu takođe će biti kazna do 15 godina.

„Za neovlašćeno nošenje oružja kao što su noževi i perorezi predviđene su takođe kaznene mere, kako se ne bi dešavalo da se takvi predmeti više pojave u školama“, rekao je Vučić.

• „Oko za oko“ – zašto raste podrška smrtnoj kazni u Srbiji

‘Predložio sam vladi da se vrati smrtna kazna, ali su me odbili’

Vučić je rekao i da je predložio vladi da se vrati smrtna kazna, ali da su predsednica vlade Ana Brnabić i njen kabinet protiv.

I ja sam nekada bio protiv smrtne kazne, ali sada se gorko kajem, dodao je.

Do ukidanja 2002. godine, smrtna kazna se na prostoru današnje Srbije primenjivala skoro 200 godina.

Evropska unija od 2003. obavezuje kandidate za članstvo da ukinu ovu meru.

To je ujedno i preduslov za prijem u članstvo Saveta Evrope, međunarodnu organizaciju za prava i demokratske slobode.

Ujedinjene nacije su 2020. godine usvojile Moratorijum na smrtnu kaznu – rezoluciju kojom su pozvale sve zemlje članice da je ukinu.

Belorusija je jedina država u Evropi gde se smrtna kazna još sprovodi.

Smrtna kazna postoji i u Americi, Iranu, Kini, kao i u nekim zemljama Bliskog istoka.

Pogledajte video:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]