Tragedija u Beogradu: Ograničava li zakon pristup oružju maloletnicima

Jedno od najčešćih pitanja posle nezapamćene tragedije kada je trinaestogodišnjak pištoljem usmrtio osmoro učenika i čuvara u beogradskoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ je kako je osumnjičeni maloletnik došao do oružja i kako je bio tako zastrašujuće precizan.

Bratislav Gašić, ministar unutrašnjih poslova, potvrdio je da oba pištolja pronađena kod dečaka pripadaju njegovom ocu i da su registrovana.

„Prema nezvaničnim informacijama, K.K. je zajedno sa ocem išao u streljane“, rekao je Gašić.

Starosna granica, odnosno punoletstvo, za posedovanje oružja je predviđena Zakonom o oružju i municiji, ali ne i za njegovo korišćenje.

„Iz toga proizilazi da zakonom nije regulisana ni starosna barijera za korisnike strelišta.

„Vlasnici strelišta mogu odrediti njihova interna pravila kojima bi zabranili pristup maloletnicima“, kaže Nenad Cvjetićanin, rukovodeći partner u advokatskoj kancelariji Cvjetićanin i partneri, za BBC na srpskom.

BBC na srpskom je pokušao da dobije odgovor od vlasnika desetak registrovanih streljana, ali su većinom odbili da govore u ovakvom trenutku i da, kako su rekli, „bodu prst u oko“.

Nekoliko njih je ipak reklo da, kao što je navedeno na njihovim sajtovima, ne primaju maloletnike u streljane.

U novopredloženim merama, Vlada Srbije je između ostalog najavila i pojačanu kontrolu rada streljana u naredna tri meseca.

„Posle toga, u saradnji sa Ministarstvom pravde, u roku od mesec dana, biće priređeni propisi o uslovima i načinu korišćenja streljana, kao što je zabrana pristupa maloletnicima“, saopštila je vlada.

• Kako su pištolji završili u rukama deteta i koliko ima oružja u Srbiji i na Balkanu
• Moratorijum na oružje i bezbednost na internetu: Vlada Srbije usvojila niz mera posle tragedije u Beogradu
• Tragedija u Beogradu: Osmoro đaka ubijeno, dva ranjena deteta u kritičnom stanju

Iz Streljačkog saveza Srbije ističu da se domaći Zakon o oružju ne razlikuje od onih u drugim državama.

„Čak je naš Zakon o oružju i municiji veoma rigorozan u odnosu na strane“, navodi Nenad Petković, generalni sekretar Streljačkog saveza Srbije, za BBC na srpskom.

Dodaje da maloletnici koriste oružje u streljačkom sportu širom sveta i nastupaju na domaćim i međunarodnim takmičenjima, „naravno, uz pretpostavke bezbednosti i stalni nadzor trenera“.

„Interno pravilo u savezu jeste da se maloletnicima ne dozvoljava korišćenje oružja velikog kalibra čak ni u svrhe takmičenja, nego samo vazdušne municije i malokalibarske puške i pištolja“, objašnjava Petković.

Maloletnicima koji nisu sportisti ne dozvoljavaju da pucaju na strelištima saveza, čak i ako ih dovedu roditelji, naglašava.

„Mi detetu možemo dati vazdušnu pušku jer je to zakonom dozvoljeno.

„Zakonom mu je dozvoljeno i da puca oružjem velikog kalibra, ali mi to ne želimo da sprovodimo“, ističe Petković.

Tako je u streljanama i klubovima u sistemu i pod okriljem Streljačkog saveza Srbije, kaže.

Nezapamćena tragedija

Kod osumnjičenog učenika je po hapšenju pronađeno dva pištolja, nekoliko šaržera i četiri Molotovljeva koktela.

Oružje je registrovano na njegovog oca, koji je u međuvremenu priveden i tvrdi da su pištolji bili zaključani u sefu i pod šifrom.

Veselin Milić, načelnik beogradske policije, izjavio je da je zločin počinjen pištoljem kalibra devet milimetara, a da je u rancu pronađen i malokalibarski pištolj.

Vladimir Barović, stručnjak za oružje i profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, kaže da je u pitanju takozvana „češka zbrojevka“.

„To je moćno i opasno oružje koje ima kapacitet od 18 metaka.

„Koristi se za takmičenja, ali i za borbenu upotrebu u specijalnim jedinicama“, objašnjava za BBC na srpskom.

Pištolj je posebno izrađen da se brzo poteže i vadi, a da stoji u ruci tako da ne može da isklizne, kaže.

„Ovo oružje teži 1.318 grama, što je veoma teško za pištolj.

„Ima veliki trzaj i deluje da je učenik znao kako se koristi“, kaže.

Barović smatra da je neko morao da ga nauči kako se nišani, kako se ubacuje metak u ležište cevi i kako se vrši opaljenje i otkočenje.

„Te radnje čovek ne može da nauči preko Jutjuba.

„To je kao da vam pričam kako da vozite auto u teoriji, ali kad sednete u kola, razlika je nebo i zemlja“, objašnjava Barović.

Petković kaže i da je osumnjičeni učenik, prema raspoloživim informacijama, „veoma precizno pucao“.

„Ne znam na koji način je on stekao to iskustvo“.

Barović naglašava da profesionalne streljane imaju interna pravila da ne dozvoljavaju korišćenje oružja maloletnim osobama.

Pogledajte video:

Kako se maloletnici takmiče u streljaštvu?

Petković iz Streljačkog saveza Srbije ističe da pioniri, kadeti i juniori koriste malokalibarsko i vazdušno oružje, „isključivo pod nadzorom trenera“.

„Ne mogu samostalno da sprovode trenažni proces ili takmičenje“, navodi Petković.

Si koji se bave streljačkim sportom, bez obzira na uzrast, na svakih šest meseci idu na lekarski pregled.

„Lekarskoj komisiji je psihološka dijagnostika važna upravo zbog specifičnosti našeg sporta, a služi kao preventiva.

„Devojčice i dečaci kreću na ovaj sport kad imaju oko 10-11 godina“, kaže.

Uspesi u ovoj disciplini ne bi bili postignuti, smatra on, da se sa treninzima počne kasnije.

„Ali u mojoj dugačkoj karijeri ne pamtim da je neko od dece koja su se bavila streljačkim sportom ikada koristio oružje u bilo kakve svrhe sem sportskog streljaštva“, navodi Petković.

Kako rade streljane?

Svako strelište mora da ima upotrebnu dozvolu i dobije pozitivno mišljenje Ministarstva unutrašnjih poslova.

„Oni kontrolišu sve uslove koje strelište mora da ispunjava u pogledu bezbednosti, čuvanja oružja, municije i kadrova.

„Izuzetno su striktne mere balističke zaštite, odnosno, da ne dolazi do rikošetiranja projektila i povređivanja korisnika strelišta“, objašnjava Petković.

Svaka streljana bi trebalo da ima i kućni red.

Petković objašnjava da u njemu piše da instruktor može da udalji svakog za kog proceni da ne treba da koristi vatreno oružje.

„Strelišta imaju i dnevnike gađanja u koje se upisuje kad je ko došao, čime je gađao i koliko je metaka potrošio.

„To važi i za sportiste i za posetioce koji su došli rekreativno“, objašnjava.

Svaka streljana bi trebalo da ima i kućni red koji predviđa da instruktor može da udalji svakog za kog proceni da ne treba da koristi vatreno oružje.

„Strelišta imaju i dnevnike gađanja u koje se upisuje kad je ko došao, čime je gađao i koliko je metaka potrošio.

„To važi i za sportiste i za posetioce koji su došli rekreativno“, objašnjava.

Ko može da ima oružje?

U Zakonu o oružju i municiji oružja su podeljena u četiri kategorije.

U kategoriju B spada svako ispravno i moderno vatreno oružje, osim minsko-eksplozivnih sredstava, automatskog kratkog i dugog oružja, oružja skrivenog u drugim predmetima i onog sa prigušivačem pucnja.

Advokat Nenad Cvjetićanin objašnjava da oružje iz kategorije B mogu nabavljati i držati fizička lica pod sledećim uslovima:

• da su punoletna
• da su državljani Srbije ili stalno nastanjeni stranci
• da su zdravstveno sposobna za držanje i nošenje oružja
• da nisu pravnosnažno osuđivana na kaznu zatvora za određena krivična dela
• da nisu pravosnažno kažnjavana u poslednje četiri godine za prekršaje iz oblasti javnog reda i mira za koje je propisana kazna zatvora
• na osnovu bezbednosno-operativne provere u mestu prebivališta, boravišta, mestu rada, te da ponašanjem ne ukazuju na to da će predstavljati opasnost za sebe ili druge i javni red i mir
• da su obučena za rukovanje vatrenim oružjem
• da imaju uslove za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja (sef ili kasu sa ključem ili šifrom)
• kao i da imaju opravdan razlog za to

Cvjetićanin kaže da „građani mogu da traže dozvolu za oružje za ličnu bezbednost iz kategorije B“.

„Moraju da učine verovatnim da bi im mogla biti ugrožena lična bezbednost zbog prirode posla ili drugih okolnosti“, navodi advokat.

Dodaje da dozvola može da se traži i za lovačko oružje kategorije B uz dostavu dokaza da ispunjavaju uslove za posedovanje lovne karte.

Dozvola za sportsko oružje može da se dobije „uz uverenje o aktivnom članstvu u sportskoj streljačkoj organizaciji“, objašnjava Cvjetićanin.

Procenjuje se da građani na Balkanu imaju devet puta više oružja nego vojska i policija, a po količini oružja po glavi stanovnika prednjače Srbija i Crna Gora, pokazala je globalna Anketa o lakom oružju (Small Arms Survey) iz 2018. godine.

Prema tom istraživanju, Srbija i Crna Gora dele treće mesto u svetu, iza SAD i Jemena, po broju oružja u rukama civila.

Izveštaj Beogradskog centra za bezbednosnu politiku pokazuje da je 90 odsto svog oružja na Balkanu u rukama građana.

Procenjuje se da na svakih 100 stanovnika ima 30 komada oružja, dok u Srbiji i Crnoj Gori na 100 stanovnika dolazi 40 komada lakog naoružanja.

Kako se čuva oružje u kući?

Zakonom o oružju i municiji predviđeno je da vlasnici imaju obavezu da oružje drže u posebnoj kasi, odnosno sefu, koji ima ključ i šifru.

Vladimir Barović objašnjava da oružje mora biti odvojeno od municije.

„U posebnoj pregradi unutar sanduka za čuvanje oružja se drži municija, takođe zaključana, a oružje ne sme biti u položaju u kom se koristi, baš iz razloga da niko ne bi mogao da ga zloupotrebi“, ukazuje Barović.

Dodaje da bi oružje trebalo da se koristi samo gde je predviđeno: „lovci u lovištu, sportski strelci na strelištu, u kontrolisanim uslovima, zajedno sa instruktorima, gde postoje bezbednosne mere.“

„Čak se i ljudima koji se ceo život bave oružjem dogodi da pištolj opali slučajno, što može da ima fatalne posledice“, upozorava Barović.

• Tragedija u Beogradu: U kojem uzrastu deca mogu da budu krivično odgovorna
• Kako razgovarati sa decom posle tragedije u školi

Petković jasno naglašava da vlasnici oružja koji imaju decu moraju dodatno da ga obezbe.

„Deca mogu da budu radoznala i žele da se pohvale pred drugarima, a tu svašta može da se desi“, kaže generalni sekretar Streljačkog saveza Srbije.

Barović ukazuje da ne treba podsticati decu i one koji nemaju pravo da pristupe oružju da ga rasklapaju, sklapaju i čiste.

„Ne treba se igrati oružjem, a pogotovo ističem naše čuveno šenlučenje kada se slave verski praznici, Nova godina, Božić i kada se konzumira alkohol.

„Ne treba čak ni pokazivati oružje, jer, kao što kaže stara izreka, i prazna puška može da opali“, upozorava Barović.

Dan kada je Beograd zanemeo:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]