Okruženo četinarskim šumama, planinsko odmaralište Šovi u severozapadnoj Gruziji 3. avgusta pretvorilo se u smesu blata sa ostacima drveća, automobila i vikendica za samo nekoliko minuta.

Stručnjaci kažu da je jedan od razloga razornog muljevitog toka, koji je ubio više od 30 ljudi – otapanje glečera.

Oni upozoravaju da sa klimatskim promenama raste opasnost od prirodnih katastrofa, od kojih nisu izuzeti ni planinski predeli Gruzije.

U selu Glola, koje se nalazi u gruzijskom regionu Rača, turobnu tišinu razbija graja dece koja se igraju i šum planinske reke Čančaki.

Iz ovog sela, koje leti oživi sa početkom školskog raspusta, put vodi do odmarališta Šovi koje se nalazi na nadmorskoj visini većoj od 1.500 metara.

Mesto koje su u Gruziji zvali „raj na zemlji“.

Odmaralište u Šoviju, početkom prošlog veka osnovao je Šamše Ležava, rodom iz grada Rače, koji je stekao medicinsko obrazovanje u Evropi.

Bilo je poznato po mineralnim izvorima i planinskim pejzažima.

U početku se zvalo Šamšovi, ali je usled staljinističke represije Ležava uhapšen, optužen za kontrarevolucionarne aktivnosti, a zatim streljan.

Prefiks koji podseća na njega iz naziva odmarališta je uklonjen.

Sada, skoro 100 godina posle otvaranja prvog sanatorijuma ovde, odmaralište je postalo mesto jedne od najvećih prirodnih katastrofa u Gruziji.

Bujica je pogodila odmaralište u jeku turističke sezone.

Glavni udar snažnog toka od kamenja i blata, koji je sa sobom nosio komade ogromnog drveća, pogodio je vikendice koje se nalaze u blizini reke i popularno turističko mesto u blizini mineralnog izvora.

Prema poslednjim podacima, potvrđeno je da su stradale 32 osobe.

Među poginulima su i mala deca, studenti i čitave porodice.

Prema podacima gruzijskog Ministarstva unutrašnjih poslova, više od 200 ljudi je evakuisano iz zone katastrofe.

„Ružan san“

Idućeg dana je trebalo da stignu gosti.

Tamuna se priseća da je za vreme ručka čula tutnjavu, zvuk sličan helikopteru u letu, a zatim i očajnički plač jedne od radnica koja ju je pozvala po imenu.

„Bila je na prvom spratu, pa je sve videla pre nas. Prvo sam pomislila da je zemljotres ali u samoj zgradi nije bilo potresa.

„Kada sam otrčala na drugu stranu kroz zastakljeni foaje, videla sam kako se ka nama kreće planina“, priseća se ona.

Tamuna je prvo nazvala majku koja je u tom trenutku bila u selu.

„Tada se nisam ni nadala da ćemo preživeti.

„Jedino o čemu sam razmišljala je da moram da spasem selo, da ih pozovem i upozorim ih da se nekako sklone i da se klone mostova“, kaže ona.

Bujica od mulja nije uspela da stigne do zgrade hotela Rača (G&M Shovi-Racha Resorts), gde su boravili Tamuna i još desetak ljudi koji su se nalazili u dvorištu.

Prema njenim rečima, to što je u blizini hotela močvarno zemljište pomoglo je da se zaustavi talas mulja.

„Videli smo da ispred nas nema ničega, samo dve vikendice na ulazu u Šovi.

„Zatim je usledio drugi talas koji je i njih prekrio i odjednom smo videli da neko viri iz ove kaše, a onda smo primetili i dete“, priseća se ona.

Momak o kome Tamuna govori je David Dželadze.

Zajedno sa šestogodišnjom nećakinjom Mašom i još osam članova porodice, tog dana su otišli da se malo odmore u Šovi, međutim kada su se vraćali, našli su se u centru katastrofe.

Pokušavajući da dođu do hotela, David i njegova maloletna nećaka su prošli više od 400 metara kroz mulj.

„Dovikivali smo mu, bodrili ga: „Hajde, hajde, potrudi se, izađi!“, ali bilo je jasno da mu je već bilo veoma teško da hoda. Čas je dete nosio na ramenima, čas ga je spuštao u mulj kada više nije mogao da ga nosi.

„Tada su mu u pomoć pritekli Šalva Belašvili i još jedan momak koji je radio u hotelu. Plašila sam se za njih, ali sam istovremeno bila srećna što su pomogli da se dete spase“, kaže Tamuna.

Šalva Belašvili, Tamunin zemljak, koji je otišao da pomogne Dželadzeu, kaže da je mogao da nosi dete samo nekoliko metara, ali su tada morali da se smenjuju i nose devojčicu naizmenično, jer je bilo veoma teško da se kreće kroz mulj koji je preplavio Šovi.

„Bilo je nemoguće održavati ravnotežu i stajati na nogama. Mulj je bio kao beton, samo bez cementa. Zemlja sa kamenjem i vrlo malo vode“, priča on.

Ubrzo pošto je izašao, Dželadze je ponovo otišao u selo Šovi koje je bilo prepolavljemo muljem, da pronađe ostatak porodice, priseća se Tamuna.

„Kada su sprali blato i kada smo pomislili da je sve iza nas, iz pravca hotela „Šovi Sanset“ su se još čuli očajnički krici.

„I ovaj momak, pošto se jedva izvukao, uprkos našim pokušajima da ga odgovorimo, ponovo je prošao kroz ovo klizište takvom brzinom, kao da hoda po ravnom podu, a ne po ovoj kaši“, priseća se Tamuna.

Dželadze i članovi njegove porodice, koje je zatekla katastrofa su preživeli.

Priča o njihovoj borbi za spas osvanula je na stranicama mnogih medija i na video snimcima društvenih mreža.

Tamuna i ostalo osoblje su tog dana evakuisani helikopterom.

I dalje se plaši glasnih zvukova.

Teško joj je da se seti šta se desilo, naročito u selu koje je u žalosti i gde se svi poznaju i odnose se jedni prema drugima kao porodica.

Otprilike polovina poginulih tokom katastrofe u odmaralištu Šovi bili su rodom iz Glole ili su tamo imali rođake.

„Ponekad mi se čini da je to bio neki loš san. Sve je bilo tako nestvarno. Postoji izreka „kao grom iz vedra neba“. Izgleda se se sve ovo zaista desilo.

„Ispostavlja se da nešto ovako zaista može da vam se desi po sunčanom i vedrom danu“, kaže Tamuna.

Cunami prouzrokovani topljenjem glečera

Nacionalna agencija za životnu sredinu nazvala je ono što se dogodilo u odmaralištu Šovi 3. avgusta rezultatom podudarnosti nekoliko prirodnih pojava.

Od početka katastrofe do trenutka kada je mulj stigao u područje vikendica u Šoviju, prema procenama agencije, prošlo je oko osam do deset minuta.

Prema prvobitnoj proceni stručnjaka, objavljenoj 6. avgusta, sa zapada glečera Buba urušila se stenska masa koja se sudarila sa glečerom i uništila njegov deo, što je moglo da dovede do izlivanja nagomilanih subglacijalnih voda.

A one su formirale tok koji je počeo velikom brzinom da se kreće duž klisure.

Kao rezultat toga, glacijalni (glečerski) mulj se formirao u gornjem delu klisure reke Bubistkali, koja se spaja sa rekom Čančahi kod mesta Šovi.

„Proces je potpomoglo nedavno povećanje temperature vazduha, intenzivno topljenje glečera koji su izazvani klimatskim promenama i pratećim padavinama“, napominje agencija.

Mulj, koji je nosio sa sobom kamenje i blato, izlio se iz korita reke i zahvatio površinu od oko 26 hektara u mestu Šovi, poplavivši zgrade i izazvavši žrtve.

Ukupno je, prema preliminarnim procenama stručnjaka agencije, pokrenuto oko pet miliona kubnih metara zemlje i kamenja, a u epicentru i tranzitnoj zoni klisure nakupilo se oko milion i po kubnih metara.

Ostatak je ušao u korita reka Čančahi i Rioni.

Prvobitnu rekonstrukciju klizišta u mestu Šovi na osnovu komercijalnih satelitskih snimaka visoke rezolucije i podataka seizmičkog monitoringa pripremili su stručnjaci Instituta nauka o Zemlji i Nacionalnog centra za seizmički monitoring na državnom univerzitetu Ilji.

Prema njihovoj verziji, katastrofa je počela urušavanjem stenske mase, ali je do nje doveo takozvani GLOF (glacial lake outburst flood) – tok nastao kao rezultat proboja glacijalnog jezera.

Prema rečima zamenika direktora Instituta, profesora Univerziteta Ilji Laše Suhišvilija, takve pojave je teško predvideti.

„Još je komplikovanije kada se ledničko jezero ne vidi na površini, već je skriveno i nalazi se unutar ili na dnu glečera.

Kao što se može videti u slučaju Šovi, reč je o rezervoarima za vodu koji su se nalazili na dnu ili unutar jedne od grana glečera Tbilisa (glečera koji se nalazi pored glečera Buba. Prema rečima stručnjaka razlike u nazivima glečera odnose se na sporne toponime prikazane na mapama još iz sovjetskog vremena, a ne na stvarno mosto katastrofe)“, kaže on, dodajući, da pod znakom pitanja ostaje prisustvo vode na površini lednika.

Satelitski snimci pokazuju da se glečeri tope i u susednoj klisuri, kaže Suhišvili, ali tamo je, po svemu sudeći, otopljena voda našla svoj put i nije se akumulirala.

„Klima se menja i posledice toga i sami osećamo. U ovom slučaju (katastrofe u mestu Šovi) došlo je do pojave koja se naziva GLOF. A 2018. je došlo do proboja jezera, koje je nastalo kao posledica topljenja glečera, što je izazvalo poplavu reke Nenskra. Na sreću, sve je prošlo bez žrtava.

„Ima i drugih slučajeva. U poslednjih 10-15 godina smo se navikli na nešto što je ranije bilo teško zamisliti“, kaže Suhišvili.

Lepota Kavkaza koja se polako otapa

Lednici Velikog Kavkaza nastavljaju da se tope nezaustavljivom brzinom.

Prema studiji objavljenoj u februaru prošle godine, do 2020. ukupna površina glečera na Velikom Kavkazu bila je nešto više od 1.000 kvadratnih kilometara.

Veći deo, oko 700 kvadratnih kilometara nalazi se u Rusiji, oko 340 kvadratnih kilometara je u Gruziji, a oko 800 kvadratnih metara u Azerbejdžanu.

Od 2000. do 2020. Veliki Kavkaz je izgubio oko 320 kvadratnih kilometara leda.

To je četiri puta više nego od 1911. do 1960. i dvostruko više nego u periodu od 1986. do 2000.

„Od 2014. topljenje se dešava tako katastrofalnom brzinom da su neki glečeri na Velikom Kavkazu uopšte ostali bez snežne granice.

„Tempo otapanja naročito je veliki na istočnom Kavkazu. Mnogi glečeri su potpuno nestali ili će nestati u budućnosti“, kaže jedan od autora naučnog rada, istraživač sa Univerziteta Monaš u Australiji i vanredni profesor na Državnom univerzitetu Ilji, glaciolog Levan Tielidze.

Među gruzijskim regionima, najugroženiji, u smislu intenzivnog otapanja glečera, je opština Kazbegi, kaže Tielidze.

Ali glečeri se tope i u drugim regionima Gruzije – Tušetiju, Hevsuretiju, Rači, Svanetiju i samoproglašenoj Abhaziji koja se otcepila od Gruzije.

„Glečeri su veoma osetljiv pokazatelji klimatskih promena. Rastuće temperature, topljenje glečera i podložnost permafrosta sezonskim pojavama dovode do razvoja prirodnih fenomena.

„U nekim slučajevima događa se direktno urušavanje glečera i padina, glacijalna jezera izbijaju i tako dalje. Sve se to prvenstveno dešava zbog klimatskih promena“, kaže on.

Topljenje glečera ne preti Gruziji samo kroz aktiviranje glacijalnih elemenata.

Glečeri su rezerve slatke vode. Oni obezbeđuju 30% sveže vode u velikim gruzijskim rekama, napominje Tielidze.

„Sa ekonomske tačke gledišta, otapanje glečera će uticati i na turizam, jer mnogi turisti dolaze upravo zbog ovih predela. Veliki Kavkaz više neće biti tako veličanstven bez glečera.

„Osim toga nestanak glečera za sobom nosi niz posledica. Mikroklima će biti drugačija, jer glečeri stvaraju sopstvenu mikroklimu na susednoj teritoriji“, kaže on.

Planine Kavkaza su daleko od izuzetka.

Prema izveštaju Svetske meteorološke organizacije (SMO) o stanju globalne klime za 2022, poslednjih osam godina bile su najtoplije zabeležene.

„Nivo leda na Antarktiku pao je na rekordno nizak nivo, a otapanje nekih evropskih glečera dostiglo je bukvalno neviđenu brzinu“, navodi se u izveštaju organizacije.

Evropski Alpi su oborili rekorde.

U Švajcarskoj je izgubljeno 6 odsto zapremine leda između 2021. i 2022. i jednu trećinu između 2001. i 2022.

Ova godina je oborila nove rekorde.

SMO je saopštila da je prosečna globalna temperatura u julu bila najviša zabeležena, a verovatno u poslednjih 120.000 godina, a novi rekord tačke smrzavanja je postavljen u avgustu na 5.298 metara.

Ovo je najviši parametar od početka merenja 1954. godine i 115 metara je veći od prethodnog rekorda postavljenog 25. jula 2022.

Pretnje koje nisu uzete u obzir

U Gruziji koja je na severu uokvirena Velikim Kavkazom, rizicima od topljenja glečera, prema mišljenju stručnjaka, do danas nije pridata dovoljna pažnja.

Na primer, prema rečima Laše Suhišvilija, u slučaju Šovi, nijedna od objavljenih mapa koje su procenile pretnje od prirodnih katastrofa, bilo da su mape koje su kreirale nevladine organizacije ili vladine agencije, nije identifikovala pretnje od topljenja lednika.

„Problem je u metodologiji po kojoj se vrši procena. Uzimaju, na primer, arhivske materijale objavljene još u sovjetsko doba, a zatim ih ažuriraju.

„Ali u sovjetsko vreme klimatske promene nisu bile toliko značajne i glečeri se nisu topili tako brzo. Glečeri su proučavani uglavnom iz perspektive vodnih resursa za hidroenergiju ili druge svrhe korišćenja, ali manje, očigledno, iz perspektive rizika“, kaže on.

Istraživanja o lednicima u Gruziji vršena su tokom sovjetske ere, počevši oko 1930-ih godina, kaže Tielidze, ali su nakon raspada Sovjetskog Saveza usred ekonomske krize, praktično prestala.

„U Gruziji je ostalo samo dvoje ili troje ljudi koji su se bavili ovim temama.

„Mi smo započeli istraživanja 2000-ih, imao sam neke lokalne i međunarodne projekte ali to nije bilo dovoljno. Potrebno je više finansijskih i ljudskih resursa. Tu je i problem koordinacije i komunikacije [naučne zajednice sa vladinim resorima]“, kaže Tielidze.

U međuvremenu, vlasti insistiraju da tragedija u Šoviju nije mogla biti sprečena, jer su se događaji razvijali prebrzo.

Istovremeno, prema njihovim rečima, oni aktivno razvijaju sistem praćenja, uz saradnju sa međunarodnim ekspertima i donatorima, poput organizacije Zeleni klimatski fond (GCF).

U 2018. godini UNDP (Program Ujedinjenih nacija za razvoj) je zajedno sa vladom Gruzije i uz podršku međunarodnih donatora, pokrenuo višekomponentni sedmogodišnji program za smanjenje rizika od katastrofa izazvanih klimatskim promenama.

Za program je izdvojeno ukupno 74 miliona dolara, od čega je 38 miliona dolara donirala gruzijska vlada.

Program, između ostalog, predviđa proširenje hidrometeorološkog monitoringa i sistema ranog upozorenja za slivove 11 velikih reka u Gruziji.

Pitanje sistema ranog upozoravanja postalo je naročito aktuelno nakon katastrofe u mestu Šovi.

Takav sistem je instaliran pre sedam godina u klisuri Devdoraki-Amali, gde je katastrofa povezana sa topljenjem lednika dovela do žrtava 2014.

Ministar životne sredine Otar Šamugija, obraćajući se novinarima posle sastanka vlade 30. avgusta, objasnio je da je sistem ranog upozorenja integrisani sistem koji podrazumeva opremu za praćenje kao što su radari i meteorološke stanice.

Prema njegovim rečima, za zapadnu i istočnu Gruziju već je kupljeno i delimično instalirano više od 150 stanica za praćenje i dva savremena radara.

Do kraja godine biće u potpunosti pripremljene karte sa procenom opasnosti od raznih elementarnih nepogoda, obećao je ministar.

Instalacija sistema upozorenja je, prema njegovim rečima, sledeća faza koja zahteva posebno ozbiljno proučavanje svake od oblasti u kojima postoje rizici.

„Ako nemamo sistem za praćenje, ne možemo preduzeti dalje korake“, istakao je on.

Vršilac dužnosti stalnog predstavnika UNDP u Gruziji, Ana Černišova, je u pisanom odgovoru gruzijskom izdanju Publika, govoreći o razvoju sistema ranog upozorenja za 11 rečnih slivova u okviru tekućeg programa, rekla da će to poboljšati predviđanje sedam klimatskih opasnosti, poput poplava, muljevitih tokova i klizišta.

Ali, prema njenim rečima, ciljevi programa ne podrazumevaju praćenje topljenja glečera, jer je za to potreban specifičan tip praćenja, oprema i tehnologija.

„Mesta Šovi više nema“

U vezi sa onim što se dogodilo u Šoviju, Ministarstvo unutrašnjih poslova pokrenulo je istragu na osnovu dva člana – izazivanje smrti iz nehata i kršenje bezbednosnih pravila prilikom rudarskih, građevinskih i drugih radova.

Ali sve je više pitanja i kritika uperenih prema vlastima u vezi sa akcijama spasavanje ljudi nakon katastrofe, tako i preventivnim merama za smanjenje rizika.

O pristrasnosti i nedostacima u istrazi govore advokati organizacije „Partnerstvo za ljudska prava“, koji zastupaju interese majke jednog od poginulih u Šoviju, Davida Berijašvilija.

Oni traže da se slučaj prebaci u tužilaštvo, smatrajući da bi predmet istrage trebalo da budu preventivne mere i akcija spasavanja, u čemu je vodeću ulogu imalo Ministarstvo unutrašnjih poslova.

A upravo ovo ministarstvo trenutno vodi istragu.

U međuvremenu, budućnost samog odmarališta ostaje nejasna.

Po ovom pitanju vlasti i dalje ćute.

BBC se povodom ovog pitanja obratio kabinetu gradonačelnika opštine Oni, kojoj pripada Šovi, i Ministarstvu regionalnog razvoja i infrastrukture Gruzije.

Do trenutka pisanja, nijedno od ovih odeljenja nije odgovorilo.

Lokalne vlasti i Ministarstvo za regionalni razvoj i infrastrukture ostavili su bez odgovora pitanje kolika je materijalna šteta prouzrokovana nesrećom.

U samom selu Glola o budućnosti odmarališta Šovi se retko govori.

Mesto, koje je bilo predmet ne samo ponosa i razonode lokalnog stanovništva, već i izvor prihoda za neke od njih, sada je epicentar bolnih uspomena koje pokušavaju da zaobiđu.

Tamuna je prva dva dana posle katastrofe provela u Šovi, čekajući rezultate potrage za nestalima.

„Onda me je obuzeo strah, nekako sam se zatvorila. Teško mi je čak i da pogledam u tom pravcu. Verovatno će mi trebati vremena“, kaže ona.

Prema rečima Šalve Belašvilija, katastrofa je odnela njemu bliske ljude, komšije, pa se Šovijeva priča, koja je do 3. avgusta bila vezana za svetla sećanja, sada za njega izgleda završila.

„Sećam se, još kao dete, trčao sam tamo i kupovao slatkiše u tamošnjoj prodavnici.

„Ali sve je gotovo. Šovija više nema, i verovatno nikada više neće ni biti. Barem za mene“, kaže on.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari


Ostali komentari (0)