Ispred ulaza škole „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, u ulici Svetozara Markovića ništa ne ukazuje na to da se baš u njoj 3. maja 2023. dogodila nezapamćena tragedija, kada je ubijeno devetoro dece i čuvar, za šta je osumnjičen maloletni učenik.

Sećanje na njih čuva zadnji ulaz, koji više nije ulaz, kao što se ni učionica u kojoj se desio masakr ne koristi za nastavu.

Čitavu zgradu odnedavno prekrivaju tkanine: bela sa plavim pticama na žici i plava sa pticama i zracima koji se prelamaju.

Na prozorskom oknu su već godinu dana zalepljene umrlice i slike Ane, Sofije, Andrije, Katarine, Angeline, Mare, Eme, Adriane, Bojane i Dragana, a ispred poređano nekoliko sveća, igračaka i saksija sa cvećem.

„Izgubili smo ih u krvavoj bajci kakva se nigde i nikada nije dogodila, u neobjašnjivom piru pomračenog uma koji je trajao kraće od jednog malog školskog odmora“, piše na sajtu škole, u odeljku „Naši anđeli“.

Na ogradi koja je prošlog maja i dugo potom bila ispunjena belim kalama i raznobojnim buketima, porukama, svećama i plišanim životinjama, oko koje je stajao vosak dogorelih sveća, poslednjih dana aprila nije bilo ničega.

Kroz upletenu žicu vide se deca na košarkaškom terenu, a skoro hiljadu đaka „Ribnikara“ i dalje koriste najveći deo škole koju pojedini nazivaju „stratištem“.

Ulaz u školu iz ulice Svetozara Markovića bez obeležja tragedije

„Godinu dana kasnije, teško mi je da se setim bilo kakvog pomaka, jedino se desio kraj školske godine“, rekla je Milanka Negić, mama ubijene Sofije Negić, na tribini u Novom Sadu.

Ona je prva majka među roditeljima ubijene dece koja je dala intervju, dve nedelje posle tragedije.

Poručila je da bi trebalo da deca budu zbrinuta van škole, kroz rad kulturnih i sportskih društava.

„Hteli smo da se deca izmeste iz tog prostora, da ih zagrlimo, da ih pustimo da se izvrište ili isplaču, šta god da treba.

„Da preko leta pažnja bude na njima, ali se ništa od toga nije desilo, desilo se da su se produbile već postojeće podele, a nastale su i nove, i među roditeljima u školi, i u društvu“, rekla je Negić, na tribini „Škola za sve nas“.

Memorijalni centar: Započeta samo polemika

Tokom obilaska škole jednog jutra krajem aprila 2024, zatekla sam radnike u narandžastim uniformama kako asfaltiraju trotoar i zaposlene u Gradskom zelenilu koji sređuju drveće, pripremajući postavku likovne instalacije na zid.

„Prasak svetlosti u centru predstavlja dramatičan trenutak posle kog stvarnost nas, kao društva, više nije bila ista“, opisuje ilustrator Bratislav Milenković za BBC.

Veliki crtež, kao simbol zajedničkog sećanja koji će ostati do početka radova na Memorijalnom centru, deo je bogato osmišljenog programa obeležavanja godišnjice ubistva – Buđenje.

Izgradnja dugo najavljivanog Memorijalnog centra u školi nije počela, jer tek treba da bude sproveden konkurs za idejna rešenja.

Vlada Srbije je 20. marta 2024. napravila Radnu grupu za uspostavljanje Memorijalnog centra u „Ribnikaru“ u koju su uključeni predstavnici roditelja ubijene dece, stručnjaci iz različitih oblasti i predstavnici škole i države.

Prethodila joj je višemesečna polemika, jer su roditelji saglasni samo da centar treba da postoji.

Dok jedni smatraju da treba da bude samo u učionici gde je bila pucnjava, drugi da treba da zauzme veći prostor, a bilo je i predloga da se čitava škola sruši.

Ipak, nastava će se i u školskoj 2024/2025. godini organizovati u postojećem prostoru, izjavila je ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, posle ankete sprovedene među roditeljima i zaposlenima u školi, kada se 97 procenata izjasnilo da žele da škola ostane u toj zgradi do početka građevinskih radova.

Sredinom marta, deo roditelja je protestovao tražeći da se zatvoreni deo zgrade u kojem se dogodila pucnjava koristi do konačnog rešenja i odluke o memorijalnom centru.

Nezadovoljni su bili „nehumanim uslovima“, jer hiljadu učenika i 90 nastavnika koristi samo jedan toalet i jedan ulaz, rečeno je na skupu ispred škole.

Tragedija u Beogradu: Dan kada je glavni grad Srbije zanemeo

Šta se uči na časovima empatije?

Tragedija u Ribnikaru je uticala i na škole širom Srbije.

U sklopu pojačanih mera, u 1.844 škole u Srbiji raspoređeno je skoro 3.500 policajaca, prema podacima MUP-a.

Školska godina 2022/2023. završena je naprasno 7. juna, a povratak u školu doneo je novine u nastavi.

Uvedena je nastavna aktivnost Vrline i vrednosti kao životni kompas, ali još nisu saopšteni podaci koliko ih je dece pohađalo.

Uz to, svi učenici su u prvoj radnoj nedelji septembra na zasebnim radionicama učili o razvoju pozitivnih ljudskih vrednosti i kako da unaprede poštovanje, saradnju i solidarnost, uz uvažavanje različitosti.

Koliko nedostaje saosećanja i među decom i među odraslima se govorilo čitave godine.

Psihološkinja Ana Mirković izjavila je da je empatija nešto što se uči od rođenja pa zauvek.

„Empatija je sposobnost da sagledamo svet iz tuđih cipela, da potpuno razumemo tuđe emocije“, rekla je Mirković za RTS.

Govoreći o važnosti topline, navela je primer profesora matematike iz Pančeva koji je posle majskih događaja pozvao učenike srednje škole u kojoj je predavao i roditelje na isti roditeljski sastanak i u jednom trenutku rekao:

„Ustanite svi, a sada, sedite vašim roditeljima u krilo, a vi ih zagrlite najsnažnije što možete“.

Pitao ih je kada ste to poslednji put uradili i nisu mogli da se sete, ispričala je psihološkinja.

Iskustva psihologa i psihijatara koji su pružali podršku mladima posle masovnih ubistava u „Ribnikaru“ i selima Dubona i Malo Orašje, na oko 30 kilometara od Beograda, podstakla su stručnjake Instituta za mentalno zdravlje da krajem aprila 2024. u Beogradu otvore Centar za mlade (CEZAM), pod pokroviteljstvom Vlade Srbije.

U selima između beogradske opštine Mladenovac i Smederevo 4. maja je ubijeno devetoro mladih ljudi, a ranjeno 12.

Mladi u novom Centru u Resavskoj ulici 22 mogu da dobiju besplatnu psihološku podršku samo na jedan klik – zakazivanjem preko društvenih mreža.

Suđenja na više koloseka

Iako se od prvog dana znalo da je dečak osumnjičen za masovno ubistvo mlađi od 14 godina, te da po zakonu u Srbiji nije krivično odgovoran, krivični postupci protiv roditelja su počeli odmah.

Više javno tužilaštvo je već 5. maja izdalo naredbu o sprovođenju istrage protiv njegovog oca Vladimira Kecmanovića, za teško delo protiv opšte sigurnosti, kaže advokat porodica ubijene dece Ognjen Božović.

Kecmanović je optužen da je obučavao maloletnog sina K. K. da rukuje vatrenim i vazdušnim oružjem, kako da stoji, diše i gađa u metu.

On ga je, kako se sumnja, u tri navrata vodio u Streljački klub i učio da gađa siluete ljudi.

U novembru je podignuta optužnica protiv Vladimira i njegove supruge Miljane Kecmanović za neovlašćeno držanje oružja, kao i dvojice zaposlenih u streljani zbog davanja lažnog iskaza tokom istrage.

Suđenje je počelo u januaru 2024, ali je isključena javnost i poznato je samo da je stiglo do iznošenja odbrane optuženih.

Božović se nada da bi moglo da se završi početkom sledeće godine, jer se redovno zakazuju ročišta.

Advokat Ognjen Božović zastupa porodice ubijenih

Drugi, parnični postupak, koji se vodi protiv roditelja, ali i maloletnog K.K. i predstavnika škole, bio je donekle iznuđen, kaže advokat.

Ožalošćeni su se organizovali tek kada su članovi porodice Kecmanović počeli da prikrivaju imovinu, stanove i placeve i prenose vlasništvo da bi osujetili neke buduće tužbe i zahteve za naknadu štete.

Tokom leta su zatražili od suda da to privremeno spreči, što je i učinjeno, ali su onda bili dužni da pokrenu građanski postupak.

„Niti je to ljudima bilo na pameti da rade, niti su to želeli, ali smo bili prinuđeni da podnesemo tu tužbu“, kaže Božović.

Ovaj postupak je počeo u decembru svedočenjima roditelja ubijene dece i bilo je jedno od najpotresnijih u njegovoj 19 godina dugoj karijeri.

Na jednom od narednih ročišta, optuženi Vladimir Kecmanović odbio je da da iskaz sudu i celoj javnosti.

„Skoro godinu dana samo čujemo da se ne oseća odgovornim i čekamo da nam objasni kako to niko nije kriv za smrt 10 ljudi.

„Izjavio je saučešće, a zatim rekao da ne može da prolazi kroz tu tragediju, što je uvredljivo samo po sebi“, kaže advokat.

Sledi iznošenje odbrane Miljane Kecmanović i ostalih, a zatim i komisijsko psihijatrijsko i psihološko veštačenje oštećenih kada će stručnjaci dati sudu procenu o traumi i bolu kroz koji porodice ubijene dece prolaze.

Prema proceni advokata, ako se veštačenje završi tokom leta, postupak bi mogao da se okonča do kraja godine.

Pred sudom se vodi i zasebni parnični postupak porodice ubijene Adriane Dukić protiv Kecmanovića, odgovornih u školi i države Srbije.

Najavljeno više mera nego što je sprovedeno

Odmah posle tragedija, Vlada Srbije najavila je deset mera, koje su u manjoj meri sprovedene u delo, a ministar prosvete Branko Ružić je podneo ostavku.

Formiran je Vladin Savet za sprečavanje vršnjačkog nasilja, a 19. maja napravljena je i platforma „Čuvam te“ za sve koji žele pod imenom ili anonimno da prijave nasilje.

Jedina promena koja je bila odmah sprovedena i vidljiva bilo je prisustvo policije u školama.

Moguće je da se deo učenika, školskog osoblja ili roditelja zbog ovoga osećao bezbednijim, ali nema dokaza da je prisustvom policije smanjeno nasilje, pokazalo je istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) od decembra 2023.

Ovom merom, jer je policija dobila više posla, stvara se klima koja pogoduje pojavi drugih oblika kriminala, dodaje se.

Zaključci istraživanja BCBP-a navode da su mere bile motivisane političkim interesima da se zadovolji javnost i da ih nisu doneli profesionalci iz oblasti javne bezbednosti, pravosuđa ili školstva.

Neke mere je bilo nemoguće primeniti, poput ideje o zabrani pristupa dark vebu ili kontrole oružja u kratkom roku, dok su neke bile neodržive po sistem, poput najavljenog polugodišnjeg testiranja učenika na psihoaktivne supstance.

Međutim, najavljeni dvogodišnji moratorijum za izdavanje dozvola za držanje i nošenje oružja je ukinut odlukom Vlade već u oktobru.

Ministarstvo unutrašnjih poslova izvršilo je kontrolu 42 streljane i naložene su 63 mere zbog uočenih nepravilnosti, saopštili su u maju.

Pored zakonskih rešenja, važna je i njihova primena, posebno u komercijalnim streljanama, kaže advokat Ognjen Božović.

„Imali smo situaciju da otac vodi 12 godina staro dete u streljanu i da mu se daje da puca iz velikokalibarskog oružja, što je nedopustivo“, kaže Božović.

Proteklih 12 meseci, tražio se i način kako da se društvo zaštiti od nasilja koje počine deca mlađa od 14 godina, ali se do rešenja nije došlo.

Poslednjih godina, u više navrata su tinejdžeri ispoljavali znake brutalnog i monstruoznog ponašanja, sa obeležjima najtežih krivičnih dela.

„Najpre 3. maj kao najstravičnija tragedija koja se dogodila, zatim, Niška Banja gde je 13-godišnjak izbo druga nožem, više od 30 uboda, bilo je slučajeva sakaćenja životinja, gde dete odseca glave jaganjcima ili zakucava ekser u glavu psu, deca su zapalila beskućnika“, dodaje advokat.

Podseća i da je bila inicijativa da se izmeni Zakon o licima sa mentalnim smetnjama i, posle javne rasprave, sačinjene su zakonske izmene, ali od jeseni nisu stigle do skupštine.

„Posle 3. maja je bio rad, rad, rad, a onda osam meseci ničeg, to znači da nismo napravili sistemska rešenja.“

Više građana „nego ikada pre“, rekli su iz vlasti, odlučilo je da se odrekne oružja u Srbiji, koja je prema nekim istraživanjima u svetskom vrhu po broju komada u rukama civila.

Protesti, politika, podele

Odgovor društva mogao se prepoznati u građanskim protestima odmah posle zločina, na kojima je učestvovalo više desetina hiljada ljudi pod parolom Srbija protiv nasilja.

Tokom prvog protesta, posle trodnevne žalosti, 8. maja, nije bilo političkih govora, uzvika, muzike, pištaljki.

Sve je proteklo u tišini, u znak poštovanja prema žrtvama.

Drugi skup održan je 12. maja, kada su ljudi šetali od Skupštine Srbije i blokirali most Gazelu, a verovatno najmasovniji bio je 19. maja.

Protesti su se narednih nedelja prelili i u gradove širom Srbije, a organizaciju su ubrzo preuzele pojedine opozicione stranke.

Vlast ih je kritikovala kao zloupotrebu tragedije.

Pogledajte video sa jednog od protesta:

Protest „Srbija protiv nasilja“: Blokada mosta i paljenje svetla za „izlečenje društva“

Na beogradskim i parlamentarnim izborima 17. decembra 2023, napravljena je široka koalicija opozicionih stranaka pod nazivom Srbija protiv nasilja.

Međutim, u ovogodišnjim predizbornim pozicioniranjima, pošto su lokalni izbori raspisani za Beograd i druge gradove za jun, ova koalicija se raspala, jer je deo stranaka odlučio da izađe na izbore, a drugi da bojkotuje.

Treći maj je bio poslednja šansa društva da napravi iskorak, da bude iznad politike, poručila je na tribini u Novom Sadu Ninela Radičević, majka ubijene Ane Božović.

Ona je navela i da se masovno ubistvo, koje se desilo samo dan kasnije u selima Dubona i Malo Orašje, možda ne bi desilo u drugim okolnostima.

„Moja Ana je ubijena jer je bila dežurna, a Sofija jer je istrčala iz fiskulturne sale da vidi šta se dešava.

„Obe su slučajno bile tu i, na žalost, to je moglo svakom detetu da se desi. Zato je Srbija morala da stane, moralo je sve da stane, da se ta energija oseti, da je oseti i vlast i da shvati da tako dalje ne može“, rekla je Radičević.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Tragedije u Beogradu, godinu dana kasnije: Ni zagrljaja, ni odgovornosti, ni promena u društvu 1