Trejsi Emin: Čuvena britanska slikarka o borbi protiv kancera uz umetnost

Trejsi Emin je dodeljena titula „dame“ za doprinos britanskoj umetnosti, a takođe je otkrila za BBC da je posle četiri godine dobila potvrdu da je „bezbedna“ od raka.

Emin, jedna od najcenjenijih britanskih slikarki, dobila je dijagnozu teškog raka bešike 2020. godine i bila podvrgnuta komplikovanom operativnom zahvatu.

Ona kaže da nije mislila da će još uvek biti živa danas, „a kamoli da ću sediti ovde i primati titulu dame“.

„Kad imate onakav rak kakav sam ja imala, kad mislite da ćete najverovatnije umreti i čeka vas svega još nekoliko meseci života – a onda se sve najednom preokrene, to je kao da ste se ponovo rodili i počnu da vam se dešavaju stvarno čudesne stvari.“

• Goli protiv raka kože: Hiljade nagih statista poziralo na poznatoj australijskoj plaži
• „Da li ste vi Benksi?“: Dan kad je najslavniji ulični umetnik na svetu naslikao mural pored mog stana
• Prvi zvanični portret kralja Čarlsa posle krunisanja: „Da, to je on“, rekla Kamila

Sreli smo se u studiju u njenom velelepnom domu u centru Londona na Džordžijanskom trgu u Blumsberiju.

Okruženi smo njenim slikama, od kojih su neke postavljene na stalke.

Mrlje od bele, crvene i plave farbe na parketu ispod njih dokaz su Emininog stila.

„Prilično sam agresivna sa bojama, pokretima i potezima, sa svime“, kaže ona.

Titula dame, dodeljena u čast kraljevog rođendana u prošli petak, bila je potpuno neočekivana, kaže ona.

Već je dobila Odren Britanske imperije 2012. godine, ali „dama Trejsi“, smeje se, „istinski dobro zvuči“.

„Stvarno je kul“, kaže ona.

„Mislim da još nije postojala nijedna pre.“

Možda ne bi ni postala dama Trejsi da joj nije skrenuta pažnja na pismo obeleženo sa „hitno“ koje je tavorilo neotvoreno u njenom bivšem studiju.

Ona nam priča kako je provela dan na baštenskom prijemu u Bakingemskoj palati, gde se na kraju rukovala sa kraljem i kraljicom.

„Mislila sam, ovo je stvarno čudno. Dospela sam na neki način u sam vrh. Pitam se samo zašto.“

Tek je na putu do kuće primila poziv o onom pismu.

Imam osećaj da nije prestala da se smeška od tada.

Emin se proslavila rame uz rame sa imenima kao što su Demijen Herst i Sara Lukas kao jedna od „Mladih britanskih slikara“.

Mladi britanski slikari, nazvani tako krajem osamdesetih, bili su poznati po otvorenosti prema drugačijim materijalima i procesima, taktici da šokiraju i preduzetničkom duhu.

Napustila je školu sa 13 godina, a ranije je govorila o tome da je bila zlostavljana kao dete i silovana u tom uzrastu.

Priča mi da se vratila u školu sa 15 godina samo po „sili zakona“ i samo dok nije stekla zakonsko pravo je napusti.

Najviše vremena je provodila u likovnoj sekciji.

Emin je oduvek samo želela da bude slikarka.

Nastavnici likovnog su je ohrabrivali u tome.

Pre nekog vremena, naletela je na jednu od njih, gospođu Moris, u Marksu i Spenseru.

„Imala je tada 86 godina i bila je jako ponosna na mene, bilo je to vrlo slatko.“

Emin je oduvek stvarala duboko lična dela.

Moj krevet, njena revolucionarna instalacija ovenčana Tarnerovom nagradom 1999. godine, bio je neuredan krevet okružen prepunim pepeljarama, upotrebljenim kondomima i praznim flašama votke.

Ali bilo da se radilo o tom opisu perioda u njenom životu kad je dotakla dno, pijući previše i jedući premalo; ili neonskom znaku koji svetli: „Stvarno sam mogla da te volim“; ili njenim žestokim slikama, Emin je uvek u dela unosila vlastite emocije, iskustva i traumu.

Ona mi kaže da umetnost ima „mnogo soba“.

Njena soba je „emocionalna i suština je u osećanjima, a treba da funkcioniše tako što privlači druge ljude, njihove emocije i njihova osećanja“.

Svi sa kojima sam spavala 1963-1995 – datumi označavaju godine koliko je bila živa do tog trenutka – još je jedan njen autobiografski rad iz ranih dana.

Unutar šatora, Emin je okačila 102 imena.

Naslov dela sugeriše seksualne odnose, ali je ona navodila i ljude sa kojima je tokom života provela nevinije noći, uključujući njenog brata blizanca Pola.

Potresno, takođe pominje dva fetusa od abortusa izvršenih pre mnogo godina.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Otvaranje tabu tema

Emin mi kaže da njena umetnost ne govori o njoj, već je filter za druge.

„Moja umetnost je mesto na kom ljudi mogu da se razotkriju gledajući je i mogu da osete vlastita osećanja i vlastite emocije.“

Kad se osvrne unazad, ona kaže: „Stvarala sam umetnost o silovanju, abortusu, seksualnom zlostavljanju tinejdžera – mnogo, mnogo tabu tema.

„I otvarala sam te teme i činila ih dostupnim za raspravu, što može da bude samo dobra, zdrava stvar.“

Ovo je bilo mnogo pre pokreta MeToo.

Mediji i neki kritičari često su odbacivali Emin i njen rad, takođe komentarišući negativno njen izgled i akcenat.

Štampa ju je predstavljala „prilično dijabolično“, kaže ona.

Postala je javna ličnost – ali nije pristala na tu igru.

Bila je otvorena, mnogo je pila i ponekad psovala.

Prestala je da pije alkohol 2020. godine.

Sada će uskoro napuniti 61 godinu, kaže mi ona, a više od alkohola žali što je pušila i zbog činjenice što nije vodila računa o zdravlju.

Dokumentovala je putovanje sa rakom na Instagramu – a tretman je podrazumevao uklanjanje bešike i drugih organa u njenoj karlici tokom karantina.

Kad sedite sada sa njom, izgleda vam kao da puca od zdravlja.

„Dobijanje titule dame za mene je nešto oko čega mogu da budem stvarno srećna i da slavim zato što je to još jedna prekretnica u mom životu“, kaže ona.

To takođe znači da je sada „100 odsto deo establišmenta“, iako, kako kaže, „nije baš bila najbolji uzor“.

„Nisam baš bila dobrica i nisam se trudila da radim ispravne stvari. Živela sam svoj život onako kako želim da ga živim.“

Ona kaže da je dobijanje titule dame znak da se stavovi u društvu menjaju i da postoje različiti načini da se oda priznanje nečemu što je pozitivno ili dobro.

„Stvarno to cenim.“

Ona je već postala „slobodna žena“ Margejta („dali su mi ključeve kapija grada, bilo je to slatko“).

Emin uglavnom živi u obalskom gradu u Kentu, gde je odrasla i osnovala Umetničku rezidenciju Trejsi Emin (TEAR).

Ideja joj se javila dok se oporavljala od operativnog zahvata.

Pretvorila je staro javno kupatilo u studije za umetnike, koje 10 studenata dobija na 18 meseci besplatno.

Stvaranje umetnosti je „usamljenička“ rabota, ali ona želi i da se razgovara o umetnosti koliko god je to moguće – i otud TEAR.

„Odlučila sam da se okružim sa više umetnosti. To je zapravo bilo sebično od mene.“

Ona je suviše samokritična.

Ovaj projekat je samo najnoviji način da pokuša da iskoristi vlastiti glas da zagovara ono u šta veruje i važnost finansijske podrške kreativnosti.

• Pablo Pikaso i „trag ženskog stradanja“ koji je ostavio za sobom
• Endi Vorhol: Od buntovničke supe do Olimpijskih igara u Sarajevu
• Kamila Ila Kofler, žena koja je život posvetila fotografisanju životinja

„Ljudi kao što sam ja ne postaju dame“

Svet umetnosti se menja, ali ona veruje da je ovo „u stvari svet muškaraca“, pogotovo slikarstvo.

„Sve velike slikarke bile su izbrisane iz istorije. E, pa sad se vraćaju.“

Nada se da će njena generacija umetnica odigrati veliku ulogu u tome, u stavljanju naglaska na umetnice iz prošlosti i menjanju „percepcije onoga šta je umetnost“.

Jedan od razloga zašto je prihvatila titulu dame je „što mi to pruža jači glas da radim stvari za koje mislim da su važne“.

„Ni za sekund“ nije mislila da je odbije.

„Bila sam naprosto oduševljena.“

„Ljudi poput mene ne postaju dame, ukoliko niste sportista“, kaže ona.

Dame ne postoje, kaže se u pesmi.

A svakako ne postoji još jedna kao što je dama Trejsi Emin.

Ona je umetnica koja nikada nije pravila kompromise i koja je neustrašivo ogolila dušu kroz umetnost.

I proučavateljka je vlastitog života, koja je pomogla nama ostalima da bolje razumemo sopstvene živote.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]