Globalna putovanja i turizam nastavljaju da rastu vrtoglavom brzinom, rastući brže od globalnog BDP-a i doprinoseći ekonomiji više od sedam biliona evra svake godine.

Ipak, u nekim gradovima koji beleže rekordan broj posetilaca, vlade i stanovnici podjednako počinju da se pitaju da li je ovaj rast turizma baš toliko dobra stvar.

Da bi razumeli sa kakvim bi se problemima ovi gradovi mogli suočiti u narednim godinama i kako bi ih mogli rešiti, Svetski savet za putovanja i turizam (VTTC) i kompanija za nekretnine JLL nedavno su sastavili indeks Destinacije 2030, kao način za merenje spremnosti za turizam, zasnovan na rastu turizma i sposobnosti gradova da upravljaju tim rastom.

Indeks meri 75 turističkih indikatora, kao što su koncentracija posetilaca, urbana spremnost i angažovanje lokalne politike, da bi odredio izazove koji predstoje za 50 najvećih svetskih gradova.

U izvešaju grupe Managing Momentum, gradovi sa visokim rastom broja turista označeni su kao potencijalno opterećenje postojeće infrastrukture ako ne budu preduzeti koraci za upravljanje rastom.

Razgovarali smo sa nekoliko stanovnika ovih gradova kako bismo saznali kako je priliv turista poslednjih godina uticao na njih, kako reaguju vlasti i kako se stranci odnose prema njima i njihovim gradovima.

Amsterdam

Zbog velikog broja turista u holandskom gradu na kanalima u kojem živi manje od milion ljudi, u Amsterdamu je zabeležen rast cena nekretnina delom zbog kratkoročnog iznajmljivanja.

Samo prošle godine, Amsterdam je posetilo 18 milion ljudi, a to donosi i probleme, poput velikih gužvi na ulicama.

Prema indeksu, Amsterdam je u vrhu gradova po koncetraciji posetilaca i sveukupnom „krckanju“ (pritisak na grad).

Nesrećni stanovnici dali su mu pogrdni nadimak „Venecija“, po uzoru na italijanski grad koji je godinama i decenijama preplavljen turistima.

Ipak, neki kažu da slika nije tako sumorna kao što to mediji prikazuju.

„Muzeji konačno imaju dovoljno budžeta i mala preduzeća napreduju“, rekla je Haneke Vrogendevaj rođena u Amsterdamu, suosnivačica privatne turističke kompanije Amsterdam Odyssey.

„Za 42 godine života, nikada nisam videla moj grad da je tako lep.“

To ne znači da nema mnogo toga da se uradi, a holandska vlada brzo radi na tome.

Grad je zabranio kratkoročno iznajmljivanje stanova poput Airbnb (Er bi en bi) u određenim oblastima i planira da zaustavi pristajanje brodova za krstarenje.

Gradske vlasti rade i na usmeravanjuu turista u druge holandske gradove, kao što je Zandvort (samo 40 kilometara od centra Amsterdama), preimenovan u „Amsterdamska plaža“, što je deo reklamnog trika za privlačenje posetilaca.

„Grad sprovodi nekoliko projekata koji promovišu različite vrste turizma sa naglaskom na održivost, ‘spora putovanja’ ili manje poznata naselja sa projektima kao što je ’24H Nord’, (deo programa 24H Amsterdam, koji dan posvećuje istraživanju manje poznate i prometne četvrti u gradu)“, rekla je Vrogendevaj.

„Nismo protiv toga da u Amsterdamu ima mnogo turista. Mi samo želimo da se oni – i grad – uzdignu iznad nivoa masovnog turizma.“

San Francisko

Kalifornijski priobalni grad oduvek je privlačio turiste kultnim mostom Golden gejtom i naseljem Fišermens Varfom, ali tehnološki bum u Silicijumskoj dolini je dodatno opteretio grad.

Broj turista nastavlja da raste.

Poput Amsterdama, i San Francisko je u vrhu indeksa merenja opterećenosti turistima i sveukupnim „krckanjem“.

Jedan od simbola grada je ulica Lombard, poznata kao „najkrivlja ulica na svetu“ zbog krivudavih, strmih zavoja.

„Grupe ljudi se zaustavljaju da naprave selfije na dnu ulice, a kao da ni ne obraćaju pažlju na automobile koji im dolaze.

„Isto tako, ne shvataju da su kuće duž ulice privatna svojina i često ulaze u dvorišta“, kaže Kristin Dvorkin, čija porodica ovde živi generacijama.

Kao odgovor na pritužbe, gradske vlasti su nedavno odobrile sistem rezervacija za posetu ulici, koji bi mogao da stupi na snagu već sledeće godine.

Lombard nije jedina ulica u kojoj se turisti previše približavaju privatnim rezidencijama.

Park Alamo u centru grada oivičen je „oslikanim damama“, viktorijanskim kućama različitih boja koje datiraju iz 1890-ih, koje su postale još poznatije po tome što su bile pozadina otvaranja sitkoma Full House (Puna kuća).

„Prilikom nedavne posete Alamo parku, moja deca su bila zapanjena gledajući iz parka kako se osoba za osobom penje na prednji trem kuće iz Pune kuće i snima porodične portrete“, rekla je Dvorkin.

„Ćerka me je pitala: ‘Mama, zar oni misle da ljudi ne žive tamo? Možda misle da je to postavka za seriju’.“

U gradsku kasu se godišnje sliva više od osam milijardi evra od turista, tako da gradski zvaničnici ne žele da se odreknu tog novca, ali razmatraju i kako da turiste namame u druge delove grada.

Zauzvrat, stanovnici poput Dvorkin želeli bi da se turisti bar malo lepše ponašđaju i da poštuju lokalno stanovništvo i njihovu privatnost.

Prag

Smešten u vrhu po ukupnoj gužvi i gustini turističkog saobraćaja, glavni grad Češke (grad od samo 1,3 miliona ljudi) prošle godine je privukao rekordnih 7,9 miliona posetilaca.

Većina turista nikada ne napušta područje Praga 1, okruga sa Starim gradom, Malá Strana (Male četvrti) i područja zamka, što zadržava negativne efekte.

„Šteta je što je centar sada predat turistima, ali čak i tamo lokalni meštani mogu pronaći utočište i jeftino pivo na mestima koja su uglavnom poznata studentima“, rekao je Čarli Nevil, poreklom iz Londona, koji je živeo u Pragu od 2002. i radi za prilagođenog turoperatora JayWay Travel.

„Uživamo u mnogo manje prometnoj verziji Praga u kvartovima kao što je Letna sa pivskom baštom i jednim od najboljih pogleda na grad, drvoredima Vinohradi, trendovskom Karlin i hipsterskom Vršovice.“

Da bi efekte turizma držali pod kontrolom, gradsko veće Praga radilo je na sprovođenju pravila noćne tišine, zabranilo je segveje (transporter na dva točka) i trenutno radi na zabrani „pivskih-bicikala“ koji utiču na saobraćaj, popularnih trolejbusa na pedale koji obilaze pivare i barove u centru grada.

Slično kao u Amsterdamu, češki turistički biro radi na tome da turiste „raširi“ po drugim gradovima.

„Češki Krumlov (grad u boemskom zamku 170 kilometara južno od Praga) već je prezauzet jednodnevnim izletima, ali drugi po veličini grad (u zemlji), Brno, je prijatna alternativa bez turista, kao i Olomouc“, rekao je Nevil.

Zavirite u Tibingen, veganski grad iz bajke

Barselona

Barselona se poslednjih godina mučila da upravlja brojem turista koji se spuštaju na njene ulice okupane suncem, i rangirana je u najvišem kvartilu indeksa za sveukupno „krckanje“.

Sa više od 30 miliona posetilaca prošle godine, turisti daleko nadmašuju lokalno stanovništvo od 1,6 miliona, što opterećuje gradske resurse.

„Turisti mi smetaju kada grupa od osam ili više ljudi koristi autobus iz susedstva – malim minibusom kojim komšije idu uzbrdo do svojih kuća, posebno za starije osobe i porodice sa decom ili kolicima ili ljude koji nose teške torbe za kupovinu“, rekla je Marta Loren Vecijana koja je rođena u Barseloni, vlasnica turističke kompanije ForeverBarcelona.com.

Velike turističke grupe često blokiraju mašine za validaciju karata u metrou.

„Ostavite bar jednu mašinu na raspolaganju za lokalno stanovništvo kako ne bi morali da čekaju da cela vaša grupa potvrdi kartu za ulazak.“

Kao destinacija na plaži, Barselona ponekad privlaći i turiste koji nemaju lepe manire i uzorno ponašanje.

„Zaista je neugodno kada vidite turiste kako bacaju đubre na ulice, ili pijane gringose (strance) noću kako povraćaju po ulicama“, rekla je Marija Hose Kastro, koja se ovde doselila pre godinu dana.

Vecijana ima problem sa ljudima koji smatraju da je u redu da šetaju razgolićeni ulicama – prizor koji baš i nije retkost.

„Postoje dve nudističke plaže, ako žele! Muškarci ne bi trebalo da se šetaju van plaže bez majice.“

Stanovnici kažu da bi turisti trebalo da shvate da đubre ne mogu da bacaju po ulicama i da budu tiši noću kako ne bi uznemiravali lokalno stanovništvo.

Vlasti su poslednjih godina radile na smanjenju pritiska na gradski saobraćaj.

Nedavno su uveli novi šatl autobus od stanice metroa Alfons Ks (L4, žuta linija) do Gaudijevog parka Guelj, besplatno uz kupovinu karte za park.

Radil se i na pešačkom uređenju mnogih ulica oko bazilike Sagrada familija, a doneti su i zakone koji ograničavaju vožnju segveja i biciklističke ture u određena područja, pogotovo blizu obale.

Gaudijeva Sagrada familija: Genijalnost ili ludost

Toronto

Ne vidi svaki grad sve veći broj posetilaca kao lošu stvar.

„Lično, volim da vidim da više ljudi hrli u naš veliki grad Toronto“, rekao je Kajl Kolijer, osnivač tehnološkog startapa Phaze.

„Živeo sam u Šangaju, u Kini, tako da sa mog stanovišta Toronto ima mnogo prostora“.

To ne znači da se Toronto ne suočava sa izazovima – indeks rangira grad u vrh posećenosti.

Iako se čini da je turistička industrija spremna da prihvati veliki priliv posetilaca, prema rečima lokalnog stanovništva, najveći pritisak je na iznajmljivanje stanova u centru.

„Toronto se već suočavao sa nedostatkom pristupačnih stanova. Naročito u centru grada, ovo je pogoršano pojavom iznajmljivanja nekretnina za odmor (kao što je Airbnb)“, rekao je stanovnik Erik Vajčopen, koji piše blog o provinciji na Ontario Away.

Iako je sada zabranjeno da se objavljuju oglasi za iznajmljivanje stanova za odmor, ipak pojedini ih i dalje nelegalno iznajmljuju.

Odnos turista prema životnoj sredini nešto je što lokalnim stanovnicima najviše smeta.

„Bacanje smeća je nešto što me nervira“, rekao je Kolijer.

„Sigurno ne biste želeli da ljudi bacaju smeće u vašem domu, pa zašto to čine na drugim mestima? Poštujte planetu i ljude, posebno one koje ne poznajete.“

Pogledajte video: