Milan Starec pokazuje na termoelektranu Turov preko granice

Milan Starec
Milan Starec pokazuje na termoelektranu Turov preko granice

Pristup tekućoj vodi skoro svako u Evropi uzima zdravo za gotovo.

Ali nije tako u slučaju hiljade čeških seljana koji žive pored džinovskog površinskog ugljenokopa neposredno preko granice sa Poljskom.

Nekoliko puta je proteklih godina Milan Starec, 39-godišnji otac četvoro dece iz sela Uhelna, odvrtao slavinu i ništa ne bi poteklo iz nje.

Nivo vode opada zbog rudnika Turov, za koji on kaže da se svake godine sve više približava češkoj granici.

„Postoji jedan zajednički bunar u našem selu i sve kuće su povezane na njega. Ako voda nestane iz tog bunara, tada će naše selo momentalno presušiti, zato što nemamo druge mogućnosti da nabavimo vodu“, rekao je on za BBC.

Bunar je dubok 65 metara: on kaže da je prošle godine nivo vode u njemu opao za 8 metara.

Češka Republika je već zatražila od Evropskog suda pravde – vrhovnog suda u EU – da kazni Poljsku sa pet miliona evra dnevno zbog odbijanja da se povinuje nalogu Suda da obustavi tamošnja iskopavanja uglja.

Poljski i češki ministar sastali su se prošlog meseca u Pragu kako bi razrešili spor.

A voda nije jedino pitanje. Turov doprinosi zagađenju ugljen dioksidom – što je poseban problem za Poljsku, čiji energetski sektor i dalje 80 odsto zavisi od uglja.

U rudniku, mašine za iskopavanje koje nadvisuju zgrade kopaju meki smeđi ugalj, poznat kao lignit, da bi obezbedile gorivo za obližnju termoelektranu.

Lignite mining at Turow, Poland, 25 May 21

Getty Images
Poljski ogromni rudnik Turov naljutio je susedne Čehe

Rudnik se nalazi u vlasništvu najveće poljske energetske kompanije, državne PGE.

Ona mora da ispumpava vodu iz jame u obližnju reku da bi sprečila da se rudnik pretvori u ogromno jezero.

Starec kaže da pumpanje izvlači 40 litara podzemnih voda svake sekunde na češkoj strani granice.

„Mnoga sela u ovom kraju imaju isti problem“, žali se on.

Ima mnogo površinskih ugljenokopa koji iskopavaju lignit u ovom regionu, većina od njih opskrbljujući termoelektrane u Češkoj Republici i obližnjoj Nemačkoj.

Život u selu u Srbiji u kojem pucaju kuće
The British Broadcasting Corporation

Ali za razliku od drugih, Turov se nalazi na granici sa Nemačkom i Češkom Republikom, a njegovo iskopavanje vrši direktan uticaj na obe zemlje.

Prema geološkoj studiji, neprekinuto iskopavanje kontaminiraće i sniziti nivo podzemnih voda, kao i dovesti do sleganja tla u nemačkom gradu Citauu.

Turow lignite mine, 5 Jun 21

Getty Images
Rudnik lignita Turov zauzima ogromnu oblast blizu granice sa Češkom Republikom i Nemačkom

Šta je dovelo do krize

Česi su godinama pokušavali da reše problem i nisu uspevali, predlažući da Poljska finansira unapređenje njihove vodoprivrede.

Ali kad je Turov obezbedio šestogodišnje produženje dozvole za rudarstvo 2020, češke vlasti su odlučile da im je svega preko glave.

Tužile su Poljsku na Evropskom sudu i proteklog meseca on je naredio hitnu obustavu iskopavanja rude dok se čeka konačna presuda.

Pre nego što je došlo do sudske odluke, Varšava je ponovo produžila dozvolu za rudarstvo Turovu, čak do 2044. godine.

Turow power plant/Bogatynia, 25 May 2021

Getty Images
Termoelektrana Turov na ugalj obezbeđuje grajanje za obližnji poljski grad Bogatinja

Zašto se Poljska čvrsto drži uglja

Varšava je odbila da sprovede sudsku odluku u delo, rekavši da je Turov ključni izvor energetske bezbednosti zato što generiše oko 5 odsto celokupne poljske električne energije.

Obustava iskopavanja uglja lišila bi obližnju elektranu njenog goriva, što znači da bi privremeno gašenje ugrozilo sredstva za život za oko 80.000 ljudi, kaže PGE.

Ta elektrana je isto tako jedini izvor toplote i tople vode za bolnice, škole i 1.400 domova u obližnjem poljskom gradu Bogatinja.

Solidarity march, 9 Jun 21

Getty Images
Članovi sindikata Solidarnost izašli su na ulice Varšave u odbranu uglja

Prošlog meseca je hiljade radnika iz poljskog energetskog sektora protestovalo u Varšavi zbog mogućeg gubitka radnih mesta u Turovu i na drugim mestima.

Bes je bio usmeren prema klimatskoj politici EU.

Ispred kancelarije Evropske komisije, demonstranti su mahali transparentima sa rečima: „Odbijte od Turova“ i „Juče Moskva, danas Brisel oduzimaju nam suverenitet.“

„Ovo je upozorenje za Evropsku komisiju: dalje šape od poljske privrede i poljskih radnika“, izjavio je lider sindikata Solidarnost Pjotr Duda.

„Mi živimo u nacionalnoj državi i nismo kolonija Nemačke.“

Vekovima je ugalj bio glavni pokretač poljske privrede i Poljska je jedna od nekoliko preostalih evropskih zemalja koje još uvek grade termoelektrane na ugalj:

  • Ona je dom najvećih rezervi tvrdog uglja u EU
  • Ima ogromne izvore lignita, kao Nemačka i Češka Republika: decenijama je lignit bio najjeftiniji i najprljaviji način da se proizvodi električna energija
  • Iskopavanje uglja je glorifikovano pod komunizmom i rudari su bili dobro plaćeni
  • Posle pada komunizma 1989. godine, rudarski sindikati cu se izborili za značajan politički uticaj u Varšavi
  • Sve naredne vlade, uključujući aktuelnu, obećale su rudarima da će ugalj ostati kralj u predstojećim decenijama

Poljska je jedina članica EU koja još nije potpisala cilj postizanja neutralne emisije ugljenika do 2050. godine, a novi rudnik u Turovu otvoren je još koliko proteklog meseca.

Kako štetne materije iz otpada sa deponija završe nazad u našim tanjirima
The British Broadcasting Corporation

Može li Poljska da odustane od uglja?

A opet poljski gradovi imaju jedan od najgorih kvaliteta vazduha u EU.

Sve veće nezadovoljstvo javnosti zbog smoga i opadanje zarade naveli su državne energetske kompanije da najave velika ulaganja u obnovljivu energiju i gas, uključujući prve poljske obalske farme vetra.

Krakow in smog, 16 Dec 20

Getty Images
Krakov – nedaleko od poljskih rudnika uglja – imao je problema sa gustim smogom u decembru

Prema stručnoj grupi za javnu politiku Instrat, 45 odsto poljskih termoelektrana na ugalj već su bili gubitaši 2020. godine.

To je zato što energetske firme iz EU moraju da kupuju dozvole za emitovanje ugljen dioksida, koje su postale skuplje poslednjih godina: od 26,5 evra po toni 2020. do 36,7 evra samo u 2021.

Šta je sledeće za poljsku energetiku?

Poljske termoelektrane na ugalj još uvek su održive samo zato što dobijaju državne subvencije, kaže ekonomista Instrata Pavel Čizak.

„Nesposobnost vlade da odredi rok obustave proizvodnje uglja u fazama onemogućuje transformaciju energetskog sektora, zato što to otežava nabavku finansija za energetske projekte i pristup fondovima EU“, rekao je on za BBC.

Poljska treba da postane najveći primalac Fonda za pravednu tranziciju EU kako bi se pomogla prekvalifikacija radnika u regijama koje zavise od uglja.

Ali vlada prvo mora da izradi planove za njegovo fazno izbacivanje iz upotrebe.

A mora da se postigne i sporazum sa susednim Česima.

Milan Starec smatra da je posle godina i godina nezadovoljstva „srećan kraj“ na vidiku.

On želi da vidi da se Turov zatvori za pet godina ili najkasnije do 2030. godine.

„Bio bih srećan kad bi se iskopavanje uglja obustavilo sutra, ali 4.000 ljudi radi u rudniku i ne želim da bilo ko ostane bez krova nad glavom.“


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari