Turska, izbori: Jednostavan vodič za Erdoganovu najtežu borbu dosad

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan na vlasti je duže od 20 godina i sada se suočava sa najvećim izazovom.

Šest opozicionih partija je udružilo snage za predsedničke i parlamentarne izbore 14. maja, a istakli su Kemala Kilidždaroglua kao jedinstvenog kandidata.

Turska je postala izrazito autoritarna pod predsednikom Erdoganom i opozicija traži da se to promeni.

Čini se ranjivim, s obzirom da se Turska suočava sa rastućom inflacijom i razarajućim posledicama dva zemljotresa u kojima je poginulo više od 50.000 ljudi.

Ako neki predsednički kandidat uspe da dobije više od polovine glasova 14. maja, pobeđuje u prvom krugu. Ako ne uspe, ide se u drugi krug za dve nedelje.

• Opozicija u Turskoj se usuđuje da sanja o porazu Erdogana
• Ko je „turski Gandi“, čovek koji će na crtu Erdoganu
• Redžep Tajip Erdogan: Prodavac đevreka koji je promenio Tursku
• Zašto je Erdogan važan Balkanu, ali i zašto je Balkan važan turskom predsedniku

Erdoganov izborni izazov

Turskih 64 miliona birača godinama je polarizovano, ali Erdogan (69) je pod pritiskom kao nikada ranije, jer istraživanja javnog mnjenja pokazuju da mu je glavni rival za predsednika u prednosti.

Njegova AK partija je na vlasti od novembra 2002. godine, a Turskom vlada od 2003.

Nova generacija od skoro pet miliona birača koji prvi glasaju nikada nije upoznala nijednog drugog lidera.

U početku je bio premijer, ali je potom postao predsednik 2014. godine, što je bio odgovor na neuspeli državni udar 2016. posle kojih je dramatično povećao sopstvena ovlašćenja.

Sada on upravlja državom iz ogromne palate, a veliki deo medija je pod kontrolom njegovih saveznika.

Sve veći broj Turaka ga krivi za rastuću inflaciju, jer odbija da podigne kamatne stope.

Zvanična stopa inflacije je nešto iznad 50 odsto, ali akademici kažu da je zapravo viša od 100 odsto.

Posle katastrofalnih dvostrukih zemljotresa u Turskoj 6. februara, on i njegova vladajuća partija su bili na meti brojnih kritika zbog grešaka tokom rukovođenja krizom i akcijama potrage i spasavanja, kao i zbog toga što nisu ranijih godina uspeli da prilagode načine izgradnje.

Milioni Turaka ostali su bez krova nad glavom u 11 provincija pogođenih zemljotresima.

Pošto se mnoga područja smatraju uporištima Erdoganove partije, izbori bi mogli biti dobijeni i izgubljeni na istoku.

• Turski izbori: Potresi besa i tuge u zemlji pogođenoj zemljotresom
• „Molim za oproštaj“: Turski predsednik u oblastima pogođenim razornim zemljotresom
• Zašto su zgrade u Turskoj padale kao kule od karata
• Luksuzno naselje u turskom Gazijantepu koje je zemljotres pretvorio u prah: Ko je i zašto ignorisao upozorenja

Njegova AK partija je ukorenjena u političkom islamu, ali je sklopio savez sa ultranacionalističkim MHP.

Šest opozicionih partija – jedan kandidat

Kemal Kilidždaroglu, 74, deluje kao blagi, knjiški rival i predsedavao je nizom izbornih poraza na čelu glavne opozicione Republikanske narodne partije (CHP).

Ali ovaj put bi mogao biti drugačiji jer se bori kao jedinstveni kandidat ispred šest opozicionih stranaka, među kojima su njegova stranka levog centra, ali i nacionalistička Dobra partija i četiri manje, gde su dva bivša Erdoganova saveznika od kojih je jedan suosnivač partije AK.

Značajno je da gospodin Kilidždaroglu takođe ima eksplicitnu podršku druge najveće opozicione stranke u Turskoj, prokurdske HDP, čiji je kolider opisao izbore kao „najvažnije u istoriji Turske“.

Zbog sudskog postupka u kojem se navode veze sa kurdskim militantima, stranka se kandiduje za parlament pod zastavom druge stranke, Zelene levice, i nije istakla sopstvenog kandidata za predsednika.

Izbor Kemala Kilidždaroglua nije naišao na opšte odobravanje u stranci, jer su gradonačelnici Istanbula i Ankare bili potencijalno jači kandidati.

Obojica su partijske kolege koji su osvojili vlast u dva najveća grada Turske 2019. godine za republikance, prvi put od 1994. godine.

Bivši državni službenik koji pripada manjini Alevi, Kilidždaroglu predvodio je 24-dnevni marš za pravdu 2017. godine, koji je smatran najvećom demonstracijom prkosa vladavini predsednika Erdogana godinama unazad.

Njegova koalicija Nacionalna alijansa, poznata i kao Tabela šestorice, ujedinjena je u želji da Tursku vrate iz predsedničkog sistema stvorenog pod Erdoganom u parlamentarni sistem.

Da bi promenili sistem, potrebno je da pridobiju 400 od 600 turskih poslanika, ili 360 poslanika da bi izneli predlog na referendum.

Lideri ostalih pet članica alijanse dogovorili su se da preuzmu uloge potpredsednika.

• Erdoganov rival šalje srca i obećava da će obnoviti demokratiju u Turskoj
• Izbori u Turskoj: Ključ za pobedu u rukama mladih i žena – mogu li da ugroze Erdogana
• Inflacija divlja u Turskoj, Erdogan na velikom izbornom testu

Dramatično povlačenje kandidata

U trci za predsednika bila su četiri kandidata, ali je tri dana pre glasanja, bivši partijski kolega Kilidždaroglua sa levog centra odustao, tvrdeći da su za to krivi njegovi video snimci na društvenim mrežama.

Ince, 58, kandidovao se za predsednika Republikanske narodne partije 2018, ali je stranku napustio dve godine kasnije zbog razilaženja sa Kilidždarogluom.

Njegovo povlačenje bi moglo da poveća šanse bivšem kolegi, iako je njegov rejting bio nizak.

Ince se suočio sa optužbama da je u trci da bi razvodnio glasove opoziciji, a, upadljivo, nije pozvao pristalice da podrže Kilidždaroglua.

Jedini preostali kandidat koji je još u trci je ultranacionalista Sinan Ogan, ali on ima ograničene šanse za uspeh.

Kako funkcioniše glasanje?

Da bi ušla u parlament od 600 mesta, stranka treba da pređe cenzus od sedam odsto glasova ili da bude deo koalicije koja to izvede.

Zbog toga su savezi postali toliko važni u Turskoj, a šestostranačka opozicija je istakla promenu toga kao jednu od svojih predloženih reformi.

Turci glasaju za partijske liste, a ne za kandidate pod proporcionalnom zastupljenošću, tako da brojevi poslaničkih mesta odgovaraju glasovima datim po partiji, a ne savezima.

Četiri manje stranke u opozicionoj koaliciji boriće se za ulazak u parlament pod zastavom dve najveće stranke: CHP ili nacionalističke Dobre stranke.

Vladajuća AK je stranka Narodnog saveza, ali njene pojedine stranke se bore za izbore odvojeno.

Usled Erdoganovih reformi, sada je predsednik taj koji bira vladu, tako da nema premijera. A ako njegov široki narodni savez ne uspe da osvoji većinu u parlamentu, on će se možda boriti da vlada na isti način kao sada. Erdoganov Narodni savez trenutno ima 334 poslanika.

Erdogan je već bio u dva mandata kao predsednik, pa se čini da bi treći mandat bio u suprotnosti sa turskim ustavom.

Međutim, turska Izborna komisija odlučila je da početak njegovog prvog mandata treba računati ne od 2014. već 2018. godine, kada je novi predsednički sistem počeo, sa izborima za parlament i predsednika istog dana.

Opozicioni političari su ranije tražili od Izborna komisija da blokira njegovu kandidaturu.

Kako bi opozicija promenila Tursku?

Koalicija predvođena Kilidždarogluom želi da obnovi turski parlamentarni sistem i reformiše predsedništvo, ukidajući šefu države pravo veta na zakon, prekidajući veze te funkcije sa političkim partijama.

Traže i da se predsednik bira na mandat od sedam godina.

Šest stranaka takođe želi da pokrene višedecenijske napore Turske da se pridruži Evropskoj uniji i povrati „međusobno poverenje“ sa SAD, posle godina napetih odnosa tokom Erdoganovih godina.

Oni su se obavezali da će u roku od dve godine inflaciju smanjiti ispod 10 odsto i dobrovoljno poslati sirijske izbeglice kući. Turska je trenutno dom za oko 3,6 miliona sirijskih izbeglica.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]