„Vučji pozdrav“ je nedavno izazvao ogromnu kontroverzu na Evropskom prvenstvu u fudbalu 2024. kad je turski fudbaler Merih Demiral gestikulirao rukom nakon što je postigao gol za Tursku na utakmici protiv Austrije, koju je njegov tim dobio sa 2:1.
„Za simbole turskih ultradesničarskih ekstremista nema mesta na našim stadionima“, rekla je u objavi na Iksu nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer.
UEFA je naknadno kaznila Demirala zabranom igranja dve utakmice.
Turska je uzvratila optuživši Berlin za „ksenofobiju“ zbog kritike na račun vučjeg pozdrava, a turski predsednik Erdogan je stao u odbranu Demirala, rekavši:
„Da li se neko zapita zašto nemački nacionalni dres ima orla, a francuski petla? Merih Demiral je tim gestom iskazao koliko je uzbuđen.“
- Šta je libanski Hezbolah i hoće li ući u potpuni rat sa Izraelom
- Jemen: Ko su Huti i zašto napadaju brodove
- Odlazak u ekstremizam: Šta se krije iza nemačke krajnje desnice
Za mnoge je vučji pozdrav direktna asocijacija na organizaciju Sivi vukovi, poznatu još i kao „Idealistička ognjišta“.
To je ultranacionalističko omladinsko krilo Stranke nacionalističkog pokreta (MDžP) u Turskoj, koja je saveznik vladajućeg AKP-a predsednika Erdogana.
Ni vučji pozdrav ni organizacija Sivi vukovi nisu zabranjeni u Nemačkoj.
Austrija i Francuska su preduzele strože korake – prva je zabranila pozdrav, a potonja sve aktivnosti organizacije.
‘Desničarska ekstremistička organizacija’
„Kad pomenemo pokret Sivih vukova u Nemačkoj, mi zapravo govorimo o širem ekosistemu klubova, kafedžinica, lokalnih druženja iz kraja“, kaže Burdžu Ozcelik, viša naučna saradnica za bezbednost Bliskog istoka pri Kraljevskom institutu ujedinjenih službi, britanskoj ekspertskoj grupi.
Ona ističe da ljudi koji sebe dovode u vezu sa Sivim vukovima u Nemačkoj imaju različite stepene povezanosti sa njima, članstva ili obaveza prema grupi i uglavnom su fluidni u njihovim naklonostima.
Nemačka federalna kancelarija za zaštitu ustava (BfV) klasifikuje Sive vukove kao desničarsku ekstremističku grupu sa 18.500 do 20.000 članova u zemlji.
- Krajnja desnica stremi uspehu na evropskim izborima i odbacuje nemački AfD
- Novi težak izborni poraz stranke Olafa Šolca i vladajuće koalicije u Nemačkoj
- Nemački pokret „ludaka“ koji je postao radikalan i opasan
Turci čine najveću pojedinačnu grupu etničke manjine u Nemačkoj, sa ukupno oko 3 miliona turskih građana i nemačkih građana turskog porekla.
Nemačka ima ukupno oko 84 miliona stanovnika.
„Među većinom turske dijaspore u Evropi, nacionalističke tendencije i simboli su prilično snažni“, kaže novinar Kemal Kan, ekspert za nacionalizam u Turskoj.
„Islamisti i nacionalisti su dobro organizovani. I zato su evropske vlade generalno gledano zabrinute da ove političke organizacije, ili kriminalne strukture, imaju potencijal da izazovu tenzije“, kaže on.
„Oni žele da uvedu mehanizme za obuzdavanje ne samo njihovih vlastitih desničarskih ekstremističkih grupa, već i onih u okviru migrantskih zajednica.“
Nasilne aktivnosti
Sivi vukovi su optuženi za razna nasilna dela i u Turskoj i u Evropi još od sedamdesetih.
Jedan od najslavnijih slučajeva u koji je bila upletena organizacija bio je pokušaj atentata na papu Jovana Pavla Drugog 1981. godine od Mehmeta Ali Agdže, člana Sivih vukova.
Poglavar Katoličke crkve bio je pogođen i ranjen u tom napadu.
Grupa je bila upletena u ulične sukobe u Turskoj sedamdesetih i osamdesetih, kad su njeni članovi učestvovali u urbanom gerilskom ratu protiv levičarskih militanata.
Veruje se da Sivi vukovi imaju veze sa „turskom dubokom državom“, navodnom mrežom moćnih, antidemokratskih koalicija u okviru turskih političkih i birokratskih struktura.
Poslednjih godina su po evropskim gradovima takođe izbijali razni ulični sukobi u kojima su učestvovali Sivi vukovi.
Politička analitičarka Burdžu Ozcelik kaže da su ovi incidenti stvorili atmosferu straha, pokrenuvši širu raspravu o tome šta treba raditi sa grupom.
U Nemačkoj, iako kontroverzni, Sivi vukovi nisu ilegalna grupa.
Austrija je, međutim, zabranila upotrebu vučjeg pozdrava 2019. godine, dok je Francuska zabranila sve aktivnosti Sivih vukova 2020. godine.
Godine 2021, Evropski parlament je savetovao da se Sivi vukovi uvrste na EU listu terorista.
Spor oko organizacije prelazi evropske granice.
U Azerbejdžanu, zemlji sa tesnim istorijskim i jezičkim vezama sa Turskom, ova grupa je pokušala da kapitalizuje na jačanju nacionalizma u zemlji posle pada Sovjetskog Saveza 1991. godine.
„Sivi vukovi su postali kontroverzni u Azerbejdžanu nakon njihovog navodnog učešća u neuspelom držanom udaru 1995. godine protiv Hejdara Alijeva, oca aktuelnog predsednika Ilhama Alijeva“, kaže Konul Halilova, urednica BBC njuza na azerbejdžanskom.
„Hejdar Alijev, bivši general KGB-a, doživljavao je ovu grupu kao pretnju po njegov režim. Kao posledica toga, Sivi vukovi su bili zabranjeni u Azerbejdžanu, a njihov lider je ubijen tokom pokušaja puča.“
Godine 2005, Kazahstan, centralnoazijska zemlja, takođe sa više istorijskih veza sa Turskom preko jezika i kulture, proglasila je organizaciju ilegalnom, takođe je klasifikujući kao „terorističku grupu“.
Turska tvrdi da ne postoji pokret zvani Sivi vukovi i da je zabranjivanje vučjeg pozdrava neprihvatljivo.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Vuk kao vodeća figura
„Vučji simbol je jedan od najvažnijih simbola za Turke“, kaže za novinsku agenciju Anadolu Ahmet Tasagil, profesor sa katedre za turski jezik i književnost istanbulskog Univerziteta Jedetipe.
„Sva turkijska plemena koja žive u Centralnoj Aziji koristila su ovaj simbol u 4. i 5. veku“, kaže on.
On takođe ukazuje na izvore iz 12. i 13. veka koji pominju da su Turci, po dolasku u Anatoliju, sledili vuka, prema jermenskim, sirijskim i drugim bliskoistočnim legendama.
„Za Turke, vuk je vodeća figura, on predstavlja mudrost“, kaže on.
Tokom Otomanskog perioda krajem 19. veka, vučji simbol je korišćen u raznim oblicima, a u ranim godinama savremene Turske pojavljivao se na banknotama i markicama.
- Šta je ruska plaćenička grupa Vagner
- Gde su danas plaćenici ruske grupe Vagner
- Kako je Rusija rebrendirala plaćeničku grupu Vagner u Africi
Sam vučji pozdrav je, međutim, mnogo skorijeg porekla.
Javio se prvi put u Azerbejdžanu početkom devedesetih usred masovnih protesta, kaže Konul Halilova.
„Ovi protesti doprineli su sticanju nezavisnosti zemlje i padu Sovjetskog Saveza. Ova gestikulacija, čak i kad se ne koristi naširoko, postala je za neke ljude simbol Turčinstva“, kaže ona.
„Za njih je on simbolisao kulturni i etnički identitet koji je bio potiskivan tokom sovjetske vladavine“, kaže ona.
Veruje se da je osnivač Stranke nacionalističkog pokreta u Turskoj video kako se koristi vučji pozdrav tokom protesta u Azerbejdžanu 1992. godine i da ga je usvojio kao simbol za Sive vukove u Turskoj.
‘Nije nacionalni simbol’
„Devedesetih su Sivi vukovi bili deo opšteg talasa nacionalističkog sentimenta i stekli su identitet oglasivši se isključivanju kurdske manjine“, kaže ekspert za nacionalizam Kemal Kan.
On ističe da su u Turskoj mnogi politički lideri širom spektra koristili vučji pozdrav da bi se dodvorili nacionalističkim glasačima.
„Međutim, ovaj pozdrav nikad nije prihvaćen kao nacionalni simbol u Turskoj“, kaže on.
Burdžu Ozcelik se slaže sa tim.
„Mnogi Turci, iako su veoma otvoreni povodom vlastitog turskog nacionalističkog osećanja i veoma ponosni na njega, ne povezuju sebe sa Sivim vukovima“, kaže ona.
„To, dakle, nije ujedinjujući simbol, niti predstavlja šire univerzalno osećanje Turčinstva.“
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
