Turska: Spasiti ili uspavati – podele oko napuštenih pasa

U hladu ozelenelog drveta kajsije jednog vrelog letnjeg popodneva, Gokcen Jildiz podiže ustreptalu loptu od svetlosmeđeg krzna.

Lopta je liže svud po licu, a ona se na to kikoće.

Ali smeh smenjuje mnogo ozbiljniji ton dok pokazuje na zadnje noge psa, kojima nedostaju šape.

Znak, kaže ona, zlostavljanja kom su izloženi neki turski ulični psi.

• Psi lutalice: Od milosrđa do unosnog posla
• Ko i kako kontroliše prihvatilišta za napuštene pse u Srbiji
• On je putnik za primer i postao je slavan – upoznajte Božija, psa koji voli gradski prevoz

Jildiz je profesorka fizike u srednjoj školi po danu, a zaštitnica uličnih pasa po noći.

Pas kog drži jedan je od 160 koliko je ih sakupila na svom imanju na kom živi na obodu turske prestonice Ankare.

Njeni psi su tek delić od četiri miliona na koliko se procenjuje populacija uličnih pasa u zemlji.

To je problem koji je žestoko podelio javno mnjenje: da li su psi lutalice ulični inventar koji treba voleti i paziti?

Ili vlada mora da preduzme drastičnije mere, kao što su one koje državni mediji javljaju da ona razmatra – među njima i eutanaziju?

Na njenom imanju od 15.000 kvadratnih metara, Jildiz se stara o starim i psima sa invaliditetom, i onima sa psihološkim ili bihevioralnim problemima.

„To mi nije posao, ali ja se staram o psima kojima je potrebna pomoć.

„Uvek me more finansijske brige zato što je ekonomija u sve gorem stanju. Kad cena benzina skoči, počne da skače sve, poput hrane za kućne ljubimce, lekovi koje im dajem ili troškovi veterinar“, kaže ona.

Nervozna je zbog finansija, ali da je više brine šta će se desiti sa psima ako ih ne bude sakupila.

„Psi koji nisu ovde jedu svaka dva-tri dana, ali su živi. Neće umreti. To je ono što me stvarno brine“, dodaje.

Poslanici iz Stranke (AKP) predsednika Redžepa Tajipa Erdogana rade na novom predlogu zakona kako bi psi bili uklonjni sa ulica.

Predlog još nije predstavljen u parlamentu zemlje, ali državni mediji javljaju da bi mogao da podrazumeva da opštine hvataju pse lutalice, drže ih tridesetak dana i, ako životinje za to vreme nisu usvojene, da ih uspavaju.

Ova poslednja stavka je razgnevila aktiviste za prava životinja i turske ljubitelje pasa poput Jildiz, ali je i postavila pitanje o tome da li postoje ustanove širom zemlje koje mogu da istrpe dodatne obaveze.

Samo oko trećine pokrajinskih i okružnih opština ima skloništa, prema doktoru Muratu Arslanu, predsednika Turskog veterinarskog medicinskog udruženja.

On kaže da je to bio jedan od problema sa postojećim zakonom, koji zahteva da psi budu sterilisani i potom vraćeni na ulice gde su živeli.

„Da bi se životinjska populacija stavila pod kontrolu, ulični psi moraju da se uhvate, sterilišu, vakcinišu i potom vrate na ulicu.

Međutim, nije svaka opština imala skloništa ili ustanove gde takve operacije mogu da se izvedu. Naročito u malim opštinama, jer tamo nemaju ni skloništa ni dovoljno zaposlenih veterinara“, kaže doktor.

Da je ovaj zakon, usvojen pre 20 godina, sproveden, populacija uličnih pasa ne bi bila tolika danas, dodaje.

Napuštanje životinja, prekomerno razmnožavanje i prodavanje pasa takođe je omogućilo rast populacije uličnih pasa, rekao je on za BBC.

Iako se životinje mikročipuju i registruju u centralizovanoj bazi podataka, zvaničnici moraju da budu bolji u sprovođenju novčanog kažnjavanja vlasnika kad se otkrije da su životinje izbačene na ulicu, dodao je on.

Bez obzira na to šta je dovelo do problema, grupe aktivista kao što su Udruženje za bezbedne ulice tvrde da je potrebno rešenje za trajno uklanjanje pasa sa ulice.

• Putovanje vozom umesto smrti: Kako aktivisti spasavaju pse lutalice u Sibiru
• Misterija plavih i zelenih pasa lutalica u Rusiji
• Upoznajte Ignjata – nema bradu, ali je Deda Mraz za pse lutalice

Advokat Meltem Zorba je volonterka za Bezbedne ulice.

Ona radi sa porodicama koje su bile žrtve napada pasa lutalica i ukazuje na vladinu statistiku da bi pokazala da su u proteklih pet godina ulični psi doveli do 55 smrti, više od 5.000 povreda i 3.500 saobraćajnih nesreća.

„Zalažemo se za promenu zakona već tri godine.

„Ne sme da bude pasa lutalica na ulicama. Ovi napadi na ljude koji dovode do smrti, saobraćajnih nesreća i napada na druge životinje su neprihvatljivi“, kaže ona.

Ona traže zakonsku obavezu da se psi uklone za stalno – umesto protokola hvatanja i puštanja koji je trenutno na snazi.

Zorba takođe kaže da psi predstavljaju i druge opasnosti među kojima su besnilo i problemi sa javnim zdravljem koji proističu iz psećeg izmeta na javnim mestima, kao što su parkovi i igrališta.

„To je racionalno“, rekla je ona govoreći o usvajanju novog zakona, dodavši da eutanazija treba da bude poslednje pribežište i posledica utvrđivanja da je životinja suviše bolesna ili predstavlja pretnju po društvo.

Čini se da se oko toga polako gradi nacionalni konsenzus.

Nedavno ispitivanje javnog mnjenja pokazalo je da skoro 80 odsto ispitanika podržava mere da se uklone psi sa ulice i da im se nađe sklonište.

Ali manje od 3 odsto veruje da uhvaćeni psi treba da budu uspavani.

I Zorba i Jildiz podržavaju rešenje vlade koje bi omogućilo da se psi uklone sa ulica, sakupe u novoizgrađena skloništa širom zemlje, sterilišu i da se o njima stara do kraja njihovog života, ako ne budu usvojeni.

Veruje se da ministri planiraju da obezbede lokalnim vlastima sveža sredstva za sprovođenje bilo kakvog novog zakona o psima lutalicama.

Ali nije jasno da li vlada – koja već ima posla sa ekonomskom krizom tokom koje je inflacija skočila 75 odsto ove godine – ima resurse dostupne za jedno takvo rešenje.

Pogledajte i ovaj video: Pas lutalica sam došao kod veterinara

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]