Suočena sa nestankom zbog klimatskih promena, pacifička ostrvska zemlja Tuvalu počela je da pravi digitalnu rezervnu kopiju svega, od kuća do drveća, u pokušaju da spase sve što se spasti može.
Tuvalu, mala zemlja u Pacifičkom okeanu sačinjena od devet koralnih ostrva, suočava se sa budućnošću u kojoj u njoj možda više neće moći da se živi.
Porast nivoa mora, izazvan klimatskim promenama, počeo je da guta njene obale.
Suočeni sa jednom takvom egzistencijalnom pretnjom, šta činite?
Podižete morske zidove?
Pokušavate da povratite deo zemlje od mora?
To su sve rešenja koja su pokušavale druge male ostrvske zemlje koje muče slični problemi, pa tako i sami Tuvaluanci.
- „Tonemo“ – dramatična poruka iz vode ministra Tuvalua
- Naučnici hoće da ožive mamute da se bore protiv klimatskih promena
- Nevidljivi uticaj klimatskih promena u Srbiji – u fotografijama
Ali Tuvalu sada ide jedan korak dalje u pokušaju da očuva vlastito zemljište i državnost.
I dok fizička realnost zemlje nestaje u okeanu, vlada pravi digitalnu kopiju zemlje, sačuvavši sve, njihovih kuća preko plaža do drveća.
Vlada se nada da će ova virtuelna replika očuvati lepotu zemlje i njenu kulturu, baš kao i zakonska prava 11.000 državljana za generacije koje dolaze.
Inicijativu je prvi put najavio 2022. godine ministar spoljnih poslova Tuvalua Sajmon Kofi, preko video govora snimljenog na COP27 u Šarm El Šeiku, u Egiptu, u sklopu vladinog šireg projekta Budućnost sada (Te Ataeao Nei na tuvaluanskom), koji se bavi istovremeno međunarodnom diplomatijom i pragmatičnim prilagođavanjem na klimatske promene.
Na snimku, koji izgleda više kao nastavak Matriksa nego kao zvaničan govor jedne vlade, isprva izgleda da se Kofi nalazi na plaži, sa sve belim peskom i palmama.
Ali kad se kamera povuče, pokazavši scenu, slika počinje da se menja.
Stene i pesak počinju da se izobličavaju, a morska ptica preleće preko crnog ambisa pozadine.
Ovo nije pravi Tuvalu već početak njegovog digitalnog blizanca: virtuelna rekonstrukcija Te Afualiku, niskog ostrvca za koje se očekuje da će biti prva žrtva klimatske promene na Tuvaluu.
„Naša zemlja, naš okean, naša kultura, najvrednije su vlasništvo našeg naroda – a da bi ih sačuvali od ugroženosti, bez obzira na to šta će se desiti sa fizičkim svetom, mi ćemo ih preseliti u ’oblak’“, kaže Kofi na tom snimku.
Pored stvaranja virtuelne kopije ostrva, projekat Digitalne nacije pokušaće da napravi rezervnu kopiju i kulturne baštine zemlje.
Građani su pozvani da prilože vlastitu najvredniju imovinu i uspomene – sentimentalne predmete, priče dedova i festivalske plesove, na primer – za digitalizaciju, stvorivši tako arhivu „čiji je cilj da sačuva samu dušu Tuvalua“, prema novim informacijama dobijenih od Kofija 2023. godine.
Ali Kofi je takođe jasno stavio do znanja da postoji snažan praktični element ovog projekta.
Male ostrvske države, suočene sa gubitkom njihovog fizičkog kopna, bore se na veoma stvaran način sa pitanjem kako sačuvati vlastiti suverenitet.
Aktuelno međunarodno pravo ne pomaže zemljama koje se suočavaju sa gubitkom teritorije ili nastanjivosti zbog klimatskih promena: ono zahteva da suverena zemlja mora da ima i jasno definisanu teritoriju i trajno stanovništvo – dve karakteristike koje nisu više zagarantovano svojstvo budućnosti Tuvalua.
I tako, pored obezbeđivanja granica zemlje u metaverzumu, vlada Tuvalua želi da stvori digitalne pasoše, sačuvane na blokčejnu, da bi mogla da nastavi da funkcioniše.
Ti pasoši sadrže sve, od održavanje izbora i referenduma, do registrovanja rođenja, smrti i venčanja.
Kad se sve sabere i oduzme, Tuvalu se nada da će projekat moći da pruži novi model državnosti, bolje prilagođen potrebama i mogućnostima savremenog sveta koji se sve više zagreva i seli onlajn.
Tuvalu je već uneo novu definiciju državnosti u vlastiti ustav, koju sve više počinju da priznaju i druge zemlje, uglavnom one koje se već nalaze u sličnoj nevolji.
Da li će mnoge zemlje koje se suočavaju sa manje egzistencijalnim pretnjama pokazati sličnu saosećajnost tek ostaje da se vidi.
Nisu svi ubeđeni u valjanost ovog predloga, međutim, jer neki tvrde da on predstavlja istu vrstu pristupa koji žestoko crpi resurse kao i onaj koji uopšte izaziva klimatske promene.
Čak i u okviru same vlade Tuvalua, vlada sumnjičavost prema projektu Digitalne nacije.
U suštini predloga krije se prihvatanje da promena dolazi na ostrva i da će mnogi neizbežno otići kako život bude postajao teži, a prilika bude bilo sve manje.
Prema skorašnjoj proceni naučnika NASA-e, veći deo zemljišta Tuvalua, među njima njegova ključna infrastruktura, naći će se ispod aktuelnog nivoa visoke plime pre 2050. godine.
U svim klimatskim scenarijima, zemlja će doživljavati više od 100 dana poplava svake godine do kraja ovog veka.
A onda su tu i druge posledice sa kojima će morati da se izlazi na kraj, među njima prodiranje slane vode, toplotni talasi i pojačani cikloni.
Između februara 2023. i januara 2024. godine, globalne temperature prešle su 1,5 stepeni Celzijusovih tokom čitave godine po prvi put.
I dok razvijene zemlje i dalje ne uspevaju da smanje emisije dovoljno brzo da se prilagode uzlaznoj putanji rasta temperature, digitalni blizanac ostrva će se ponašati kao način da ljudi koji čina dijasporu Tuvalua ostanu povezani jedni sa drugima i sa zemljom i baštinom koju su izgubili.
Ovo predstavlja zaokret u odnosu na mantru „mi se ne davimo, mi se borimo“ koja je činila retoriku zemalja Pacifičkih ostrva do danas.
Mogućnost masovnog preseljenja sa Tuvalua u Australiju (nekih 5.000 kilometara dalje) nedavno je već postala realnost, posle sporazuma iz 2023. godine između ove dve zemlje, koji omogućuje migraciju 280 stanovnika Tuvalua svake godine.
Oni će dobiti nove vize koje će im omogućiti da žive, rade i studiraju u Australiji – sa dostupnim putem do državljanstva.
Ali ne slažu se svi da je vreme da se odustane od ostrva.
„Koncept iza stvaranja digitalne zemlje Tuvalu u metaverzumu implicira da će Tuvalu nestati zbog rasta nivoa mora i da treba da napravimo njegovu digitalnu kopiju“, rekao je bivši premijer Enele Sopoaga, sada lider opozicije, u saopštenju za medije iz 2023. godine u odgovor na ove predloge.
„Ne postoji temelj za takav predlog u međunarodnom pravu i apsolutno ne postoji razlog da verujemo da će Tuvalu nestati čak i uz stalni rast nivoa mora.“
Govoreći u septembru na plenarnoj sednici Generalne skupštine UN-a o egzistencijalnoj pretnji od rasta nivoa mora, klimatska aktivistkinja Grejs Mali poručila je delegatima da Tuvalu i druge okeanske države „neće otići mirno u narastajuće more“, već da će „nastaviti da se bore“ za njihovu zemlju, kulturu i budućnost.
„Na kocki je više od samo naših domova“, rekla je ona govoreći o Tuvaluancima.
„To je naše dostojanstvo, naša kultura, naša baština. To nije nešto što možemo da spakujemo u kofere i ponesemo sa sobom. Mi smo uradili najmanje da izazovemo ovu krizu, a plaćamo najveću cenu.“
I čak i dok neki stanovnici Tuvalua razmatraju preseljenje u Australiju, Tuvalu je pojačao napore za smanjenje izvlačenja fosilnih goriva i njegovog izvoza.
Drugi, pak, ističu da izgradnja digitalnog blizanca Tuvalua ne znači automatsko odustajanje od napora da se spasu sama ostrva.
Oni tvrde da napori da se fizički zaštite ostrva mogu da idu ruku pod ruku sa očuvanjem uspomene u metaverzumu.
„Program Digitalne nacije ne predstavlja prihvatanje gubitka zemlje kao fizičkog entiteta“, kaže Taukiei Kitara, stručni saradnik sa Tuvalua na Univerzitetu Grifits u Australiji i koautor skorašnje studije o inicijativi Digitalna nacija.
On ističe da je projekat samo jedan od mnogih u borbi Tuvalua protiv klimatskih promena i ima prednost zbog toga što ga pokreću sami Tuvaluanci.
Na primer, vlada takođe troši milione dolara na melioraciju zemljišta preko projekta obalske adaptacije.
U protekle dve godine, na ostrva Funafuti i Fogafale dodati su nepoplavljeni delovi zemljišta, dajući prostor za stanovanje, infrastrukturu i druge ključne usluge.
Na spoljnim ostrvima Nanumaga i Nanumea, nove zaštitne barijere sprečavaju da plime stignu do domova, škola, bolnica, obradive zemlje i drugog kulturnog blaga.
„Planiranje više scenarija – i najboljih i najgorih slučajeva, kao i svega između – razumno je kad je u pitanju upravljanje rizikom i to je pristup aktuelne tuvaluanske vlade, kao i svih prethodnih tuvaluanskih vlada“, dodaje Kitara.
Ostavljajući po strani pitanje da li vlada treba da se priprema za budućnost izvan ostrva, neki su sugerisali da je plan Digitalna nacija naprosto nepraktičan za naciju koja ostaje relativno nepovezana sa digitalnim svetom.
Oni tvrde da je to vrlo malo više od puke PR cake, osmišljene da privuče međunarodnu pažnju i ubedi bogatije zemlje da smanje vlastite emisije, što je ključno za opstanak samih fizičkih ostrva.
Ali napor koji tuvaluanska vlada ulaže u mapiranje vlastitih ostrva i pojačavanje konektivnosti sugeriše da je ovaj projekat više od pukog sredstva za vršenje diplomatskog pritiska.
Prve godine posle saopštenja na COP27, Tuvalu je dovršio 3D sken svih svojih 124 ostrva i ostrvaca uz pomoć svetlosne radar tehnologije (Lidar), tehnike skeniranja laserom iz vazduha.
Zemlja trenutno unapređuje vlastitu digitalnu konektivnost izgradnjom podvodnog telekomunikacionog kabla, koji će pomoći da se obezbedi propusni opseg neophodan da se plan sprovede u delo.
U martu i aprilu 2024. godine, Plejs, globalna neprofitna organizacija koja podržava mapiranje otvorenog pristupa i druge geografske podatke, počela je da mapira fizičke odlike Funafutija, prestonice Tuvalua, uz pomoć dronova i kamera od 360 stepeni kako bi napravio snimke i iz vazduha i sa kopna.
Ovi sirovi podaci mogu da se koriste za stvaranje slika na Gugl Zemlji ili Strit Vjuu, ali sa super visokom rezolucijom koja se traži za dočaravanje detalja sa uskih ostrva, koja su na nekim mestima široka svega desetak metara.
Kad su u pitanju veći detalji, tačnost satelitskih snimaka nije dovoljno dobra da može da prođe.
„Vozili smo se po čitavom ostrvu, onda smo se prebacili na mopede za biciklističke staze, a potom smo se prebacili na sićušne GoPros za sve pešačke staze“, kaže Frenk Pičel, koji je zadužen za terenske operacije u Plejsu.
„Mislim da smo pokrili oko 80 do 90 kilometara i zaista smo pokrili koliko god smo mogli.“
Daleko od PR cake, on ističe da stvaranje „digitalnog blizanca“ na ovaj način ima različite primene u stvarnom svetu, među njima pomoć zemlji da se prilagodi i ublaži klimatske promene na praktične načine.
Snimivši veličinu i uglove krovova, na primer, može da se modeluje kapacitet za solarne panele u budućnosti.
Skenovi rezervoara za vodu, u međuvremenu, mogu da pomognu da se proceni dostupnost pijaće vode na ostrvu.
To je pristup koji nije jedinstven za mesta kao što su Tuvalu, čak iako kulturološke dimenzije i hitnost problema klimatskih promena daju dodatnu dimenziju tom zadatku, kaže Pičel.
„Ako pogledate napredne ekonomske sile, one takođe žele da pođu ovim putem, mada ga one ne zovu digitalnim blizancem.
„London želi ‘digitalnog blizanca’ podzemnih kablova da bi osigurao da slučajno ne preseku dovode ili stare kanalizacione prolaze.
„Tako da je to nešto što je postojalo u prostornom data menadžmentu već dugo vremena, a možda polako počinje da potpada pod ovu novu etiketu.“
Naredni korak za Tuvalu bio bi da mapira preostala ostrva, a potom da radi na popunjavanju preostalih rupa, kaže Pičel.
Zbog udaljenosti ostrva, koja pokrivaju lanac od oko 676 kilometara, ovo će samo po sebi biti težak poduhvat koji će iziskivati mnogo vremena.
Ipak, tim iz Plejsa se nada da će vratiti i zabeležiti više podataka svake dve godine, održavajući činjenicu da su ostrva sama po sebi u neprekidnim promenama zbog posledica klimatske krize.
Kako more bude raslo, tako bi izgradnja digitalne replike mogla da pomogne Tuvaluu da sačuva više nego što bi inače mogao.
Fizička svojstva ostrva možda nisu izvesna, ali njihovog digitalno putovanje je tek započelo.
- „Bogovi su ljuti“ – kako klimatske promene utiču na istočnu Afriku
- Da li klimatske promene smanjuju životinje
- Sami u selu koje tone
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
