U 100 i 500 reči: Šta je Savet Evrope i zašto je važan

Često se može čuti vapaj nezadovoljnih građana, koji usled nemogućnosti da ostvare prava u domovini kažu „ići ću do Strazbura“.

Međutim, malo njih zna da će se u Strazburu, ako dođu do tamo, obratiti Evropskom sudu za ljudska prava, jednom od organa Saveta Evrope.

Savet Evrope, kao najstarije zajedničko političko telo u Evropi, posvećeno je zaštiti i promovisanju ljudskih prava, demokratije i vladavine prava.

Ova organizacija je osnovana u Londonu 1949. godine na pepelu Drugog svetskog rata.

Danas su njene članice sve evropske zemlje, osim Belorusije, zbog zabrinjavajuće situacije u vezi sa ljudskim pravima, i Kosova, čiju nezavisnost ne priznaju neke od država članice.

• Šta izručenje jednog Kurda govori o politici Srbije prema Erdoganu
• „Tijanin zakon“: Treba li Srbija da uvede doživotnu robiju
• Šta donosi hrvatsko predsedavanje Evropskom unijom

Članovi moraju poštovati prava i slobode utvrđene u ugovorima tela, uključujući i njegov glavni deo, Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.

Savet nadgleda i sprovodi odluke Evropskog suda za ljudska prava, koji razmatra slučajeve koje pojedinci i grupe pokreću protiv država – potpisnika Konvencije.

U 100 reči

Savet Evrope često nazivaju „predvorjem Evropske unije“, s obzirom na to da je članstvo u Savetu Evrope neophodan preduslov za članstvo u Evropskoj uniji.

Ovo nije organ Evropske unije već samostalna međunarodna organizacija, koju ne treba mešati sa Evropskim savetom i Savetom EU, koji jesu organi EU.

Srbija je postala članica Saveta Evrope 2003. godine u okviru bivše Državne Zajednice Srbije i Crne Gore, posle čijeg raspada je „nasledila“ članstvo po pravilu sukcesije.

Sedište Saveta Evrope nalazi se u francuskom gradu Strazbur.

Zvanični jezici su engleski i francuski i u njemu radi oko 2.200 ljudi, navode na zvaničnom sajtu.

U 500 reči

Osnovan je 5. maja 1949. na inicijativu deset država, a danas ima 47 članica koje su ujedno i potpisnice Evropske konvencije za zaštitu ljudski prava i osnovnih sloboda.

Zemlje osnivači su Belgija, Danska, Francuska, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška, Švedska i Velika Britanija.

Među članicama su danas i Ruska federacija, kao i Švajcarska.

Od balkanskih zemalja najduži staž u Savetu Evrope ima Slovenija, koja je članica od 1993. godine.

Posle nje, pridružila se Hrvatska 1996, zatim Bosna i Hercegovina 2002. godine, dok je poslednja pristupila Crna Gora 2007. godine.

Osim članstva u Savetu Evrope, države i druge organizacije mogu dobiti status posmatrača, poput Sjedinjenih Američkih Država, Japana, Meksika i Kanade.

Organi Saveta Evrope su Komitet ministara, Parlamentarna skupština, Generalni sekretarijat, kao i Evropski sud za ljudska prava, zatim Komesar za ljudska prava i Kongres lokalnih i regionalnih vlasti.

Generalna sekretarka Saveta Evrope je bivša hrvatska ministarka spoljnih poslova Marija Pejčinović Burić, a komesarka za ljudska prava od 2018. godine je Dunja Mijatović.

Jedan od prethodnih generalnih sekretara rad saveta je opisao kao „nežan i blag, koji ne pravi novinske naslove“.

Glavni organ odlučivanja je Komitet ministara.

• Bregzit: Sve što morate da znate
• Srbija dobila budžet, šta je BDP
• Srbija i EU: Deset godina pregovora

Čine ga ministri spoljnih poslova država članica, koji se sastaju najmanje jednom godišnje, i stalni diplomatski predstavnici država članica u Strazburu, koji se sastaju svake nedelje.

Parlamentarnu skupštinu čini 324 poslanika koji govore u ime 830 miliona Evropljana.

Na Tviter profilu ove ustanove povodom rođendana objavljena je fotografija prvog zasedanja.

As the @CoE marks its birthday on #EuropeDay, we revisit this short thread on the first session of its parliamentary body, 70 years ago… https://t.co/Ed7CLpwtCP

— PACE (@PACE_News) May 5, 2020

Zašto je važan?

Savet Evrope se zalaže za demokratske vrednosti – pravo na život, slobodu izražavanja, veropispovesti, slobodu medija, slobodu okupljanja, jednakost i zaštitu manjina.

U njih se ubraja i zabrana smrtne kazne, ali i mučenja, prisilnog i robovskog rada.

Tokom 71 godine postojanja u okviru Saveta Evrope zaključeno je više od 200 međunarodnih ugovora u različitim oblastima, od saradnje u oblasti krivičnog prava, kulture, obrazovanja, te socijalnih pitanja, do borbe protiv nasilja nad ženama, visokotehnološkog kriminala i novih tehnologija i životne sredine.

Posle pada Berlinskog zida i raspada Sovjetskog saveza, Savet Evrope je političku pažnju usmerio na pristupanje postkomunističkih zemalja.

Rusija se posebno obavezala da će preduzeti značajne reforme kako bi ublažila zabrinutosti oko ljudskih prava i njihovog pravosudnog sistema.

U poslednje vreme, ovaj savet se najviše bavio problemima terorizma, organizovanog kriminala, pranja novca i trgovine ljudima.

Šta je šta?

Savet Evropske unije okuplja ministre država članica EU koji zastupaju interese svojih država. Poznat je i pod neformalnim nazivom „Savet ministara (EU)“

Evropski savet čine šefovi država ili vlada članica EU, predsednik Evropskog saveta i predsednik Evropske komisije.

Često se naziva „strateškim“ telom Unije, jer oni donose političke odluke i utiču na rad ostalih organa.

Savet Evrope je 1955. godine odabrao evropsku zastavu sa 12 zlatnih zvezda u krugu na plavoj pozadini.

Broj zvezda se ne menja, dvanaest simboliše savršenstvo.

Od 1986. ova zastava je postala amblem Evropske zajednice, današnje Evropske unije.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]