U 20 gradova živi više milijardera nego u ostatku sveta

Stanovnici Hong Konga verovatno su čuli za Li Ka-šinga i verovatno mu daju novac.

Ovaj 90-godišnji biznismen je 23. najbogatija osoba na svetu, sa procenjenim neto bogatstvom od 37,7 milijardi dolara.

Bavi se nizom poslova, među kojima su transport, finansijski servisi i energetske kompanije.

Međutim, milijarder je samo vrh ledenog brega bogatstva na teritoriji Kine – prema Svetskom izveštaju o superbogatima, godišnjem popisu koji objavljuje multinacionalna finansijska konsultantska firme Velt Iks, Hong Kong sada ima više milijardera od bilo kog grada na svetu izuzev Njujorka.

Hong Kong je sada dom za 93 milijardera, što je za 21 osobu više nego 2016.

Prema ovom popisu, polovina od deset gradova sa najviše milijardera na svetu nalazi u zemljama u razvoju, a to su i mesta sa najvećim socijalnim nejednakostima.

Uspon „novopečenih milijardera“ je značajno doprineo porastu super-sreće na planeti – popis je zabeležio rekord od 2.754 individualaca sa bogadstvom od milijardu dolara i više u 2017.

Njihovo ukupno bogatstvo iznosilo je oko 9,2 biliona dolara – što je više od BDP-a Nemačke i Japana zajedno.

„Dobra“ nejednakost?

Porast broja milijardera podelio je mišljenje eksperata o uticaju na društvo.

Jedna grupa navodi moralna i etička pitanja izazvana povećanim razlikama u primanjima, nešto što je prikazano u godišnjim izveštajima o siromaštvu nevladine organizacije Oxfam i pozivanjem na više oporezivanja i regulacije superbogatih.

Druga grupa vidi milijardere kao zastupnike pozitivne promene. Bar neke od njih.

Karolajn Frojnd iz Svetske banke je 2016. branila taj stav knjigom Bogati ljudi, siromašne zemlje: Uspon novih tržišnih tajkuna i njihovih Mega firmi

„Postoji trend osude bogatih pojedinaca, ali ti ljudi nisu isti. Sreća može biti izgrađena na različite načine, pa će njihov uticaj na društvo zavisiti od vrste bogatstva“, kaže ona za BBC.

Ona tvrdi da milijarderi koji su sami stvorili svoje bogatstvo, osnivači preduzeća, koja nisu državna imovina niti su privatizovana, imaju tendenciju da budu korisnija za svoje „susede“.

Američki biznis magazi Forbs piše da milijarderi sada žive u 72 države. Kina, Indija i Hong Kong beleže dvostruki rast njihovog broja.

To je proširilo klub milijardera u Aziji na 784 pojedinca, koji je prvi put u istoriji prevazišao populaciju severnoameričkih milijardera, kojih je 727.

U kopnenoj Kini, najbogatiji jedan odsto stanovništva posedovao je trećinu bogatstva zemlje 2016. godine, prema studiji Pekinškog univerziteta. Najsiromašnijih 25 odsto stanovništva poseduje samo jedan odsto bogatstva.

Afrika, kontinent sa 19 od 20 poslednjih zemalja na listi, sada ima 44 milijardera – sa ukupnim neto bogatstvom od oko 93 milijarde dolara.

Hipotetički, ako bi ovi pojedinci formirali državu, imali bi osmi najveći BDP među 54 afričke države. Prihod po glavi stanovnika? „Samo“ 2,11 milijardi dolara.

Prosečni nominalni BDP po glavi stanovnika u Africi 2017. bio je 1.825 dolara, prema Međunarodnom monetarnom fondu.

Ali nekoliko mesta beleži brži rast u broju ultrabogatih ljudi od Indije. Sredinom devedestih samo dvoje Indijaca bilo je na Forbsovoj listi bogatih.

Do 2016. Indija je imala 84 bogataša. Najnoviji podaci Svetske banke (2016) procenjuju da najmanje 280 miliona Indijaca živi ispod granice siromaštva.

„Uspon klase izuzetno bogatih pojedinaca u manje bogatim zemljama može biti uvredljiv za one koji naporno rade za manju nagradu. Ali pojava bogatih ljudi i bogatih kompanija u siromašnim zemljama je reflekcija zdrave ekonomije. Dobitak produktivnosti je glavni izvor napretka životnog standarda“, objašnjava Frojnd.

Rast

Ona ukazuje na analizu Biroa za statistiku rada SAD-a, koji je procenio da je rast velikih firmi u proizvodnom sektoru u Kini doveo do trostrukog povećanja prosečnih zarada radnika između 2009. i 2013. godine.

Ekonomska istraživanja pokazuju da kompanije osnovane na tržištima u nastajanju zapošljavaju više ljudi, sa prosekom od 80.000 zaposlenih, što je znatno više od preduzeća u vlasništvu milijardera koji su nasledili bogatstvo ili kupili državnu imovinu.

• Oni rone za novčićima u svetoj reci Gang
• Sve veće razlike između bogatih i siromašnih država u SAD
• Hiperinflacija u Venecueli: Šta koliko košta

„Podizanje super bogate kategorije ljudi na tim tržištima je prirodno i neizbežno, ali može imati pozitivne efekte, uključujući i konkurenciju sa firmama iz razvijenih zemalja“, kaže Frojnd.

Konsultantska firma Mekejn predviđa da će do 2025. tržišta u razvoju imati 45 odsto od 500 srećnih kompanija i 50 odsto svetskih milijardera.

Oksfam, međutim, ima još jedan set podataka koji će dovesti do rasprave: prema ekspertima iz ove nevladine organizacije, rast nejednakosti između 1990. i 2010. sprečio je stotine miliona ljudi širom sveta da izbegnu krajnje siromaštvo, uprkos impresivnom smanjenju globalne stope u tih 20 godina.

„Ubrzani rast u privredama u razvoju je prečesto podsticao bilanse super bogatih, a malo je pomagao najsiromašnijim u društvu. U zemljama kao što je Nigerija, koja beleži snažan rast i ima najbogatijeg čoveka Afrike, apsolutno siromaštvo je zapravo povećano“, kaže za BBC Rebeka Gaulend iz Oksama.

Efekat povlačenja

U studiji iz 2015. američki akademici Sutriha Begči sa Vilanova univerziteta i Džen Svajner sa Kolumbija univerziteta tvrdili su da je nivo nejednakosti manje važan od toga što nejednakost postoji na prvom mestu.

Istražujući podatke milijardera iz 23 zemlje u periodu 1987-2002, oni su otkrili da kada milijarderi dobijaju svoje bogatstvo zbog političkih veza, teže stvoraju „efekat povlačenja“ na ekonomiju – bogatstvo i moć koncentrisani su u rukama nekolicine mogu dovesti do jačeg uticaja u vladinoj politici, na štetu šireg interesa.

Drugo kontroverzno pitanje u diskusiji o milijarderima je nasleđena super sreća. Eksperti poput francuskog ekonomiste Tomasa Piketija kažu da oni predstavljaju prepreku društvenoj mobilnosti, pošto bogati prenose bogatstvo na svoju decu.

I dok je popis Velt Iksa Ks utvrdio da se većina super sreće na svetu 2017. mogla klasifikovati kao samostalno proizvedena (56,8 odsto), udeo čisto naslednog bogatstva povećalo se u 2017. godini na 13,2 odsto sa 11,7 odsto u 2016.

„U tom smislu veoma je važno razgovarati o porezima, uključujući i politiku bogatih. Posebno u slučaju nasleđivanja. Važno je podsticati rast preduzetništva. Deca milijardera ne smeju jednostavno naslediti svu sreću svojih roditelja. Trebali bi da rade kako bi bili dobri kao njihovi roditelji“, kaže Kerolajn Frojnd.

„Drugi izazov je izbegavanje da se taj porast pretvori u preveliku političku moć. Čak i sreća sa poštenim poreklom može završiti svoju snagu. Otuda su potrebne jake institucije“, dodaje.