Kemal Mrndžić Kemo stigao je u Ameriku kao izbeglica iz Bosne i Hercegovine. Četvrt veka je živeo povučeno u predgrađu Bostona, sve dok prošle godine nije uhapšen pod sumnjom da je tokom rata bio čuvar zloglasnog logora u Čelebićima u kojem su mučeni zarobljeni Srbi.
Dve nedelje je bilo potrebno američkom sudu u Bostonu da ga proglasi krivim zbog 25-godišnjeg prikrivanja i davanja lažnog iskaza nadležnim organima kako bi dobio status izbeglice, a kasnije i državljanstvo Sjedinjenih Američkih Država, saopštilo je američko Ministarstvo pravde.
Logor Čelebići u blizini Konjica postojao je osam meseci 1992. godine, tokom kojih su snage bosanskih Hrvata i Muslimana počinile najteže zločine nad srpskim zatočenicima, poput ubistava, mučenja i silovanja.
Međunarodni krivični sud u Hagu je 1998. osudio trojicu optuženih – dva Bošnjaka I jednog Hrvata – na višegodišnje kazne zatvora zbog tih zločina.
- Genocid i Balkan: Od najtežeg zločina do političkih zloupotreba
- Kad je zaista počeo rat u Bosni i Hercegovini
- Kako žive i rade ratni zločinci na Balkanu
Logor Čelebići
U ovom logoru u centralnoj Bosni i Hercegovini, Mrndžić je kao 20-godišnjak bio nadzornik čuvara, svedočilo je petoro preživelih tokom suđenja u Bostonu.
„Srceparajuće svedočenje preživelih iz Čelebića podsetilo nas je da ih fizički i duševni bol koje su im naneli Kemal Mrndžić i drugi stražari u tom zloglasnom logoru i dalje progone, 30 godina kasnije“, rekao je tužilac Džošua S. Levi.
„Mrndžić je decenijama prikrivao zločine, ali je ozbiljno potcenio hrabrost ovih žrtava i posvećenost organa za sprovođenje zakona u pronalaženju i suđenju onima koji su učestvovali u ratnom progonu”, piše u saopštenju suda.
Stotine srpskih civila, uglavnom muškaraca, ali i žena koje su pretrpele silovanje, bilo je zatočeno u logoru od aprila do decembra 1992. godine.
Srbi koji su bili u logoru svedočili su da su mesecima držani u neosvetljenom tunelu bez vazduha, da su se skoro ugušili pošto su satima bili zatvoreni u šahtovima, a da su ih stražari danju i noću tukli bejzbol palicama, motkama i kundacima pušaka.
Ispričali su i da su prisustvovali ubistvima, seksualnom zlostavljanju, kao i da su jednom zatočeniku stražari palili jezik usijanom oštricom noža, a drugog vezivali kablom.
Jedan od preživelih je rekao kako su pretučenom 70-godišnjem zatvoreniku stražari zakačili vojnu značku na čelo dok je umirao.
Svedočili su o nehumanim uslovima u kojima su držani mesecima, spavali su na betonu, a dobijali su samo krišku hleba dnevno.
Tribunal Ujedinjenih nacija istražio je zločine počinjene u Čelebićima i osudio dvojicu komandanata logora i jednog čuvara koji se posebno sadistički ophodio prema zarobljenicima.
Mrndžić je 1996. godine ispitivan, ali optužnica protiv njega nije podignuta.
Četvrt veka bega
Mrndžić je kasnije uspeo da napusti Bosnu i da se prijavi kao izbeglica u Sjedinjenim Američkim Državama, koristeći izmišljenu priču.
Kada je podnosio zahtev za izbeglički status, tvrdio je da je pobegao u Hrvatsku nakon što su ga srpske snage uhvatile, ispitivale i zlostavljale.
Tvrdio je da nije mogao da se vrati kući iz straha od budućeg progona.
Kako je utvrđeno na suđenju, Mrndžić je, zahvaljujući ličnom iskustvu progonitelja, smislio lažnu priču da je bio proganjan.
Primljen je u SAD kao izbeglica 1999, a državljanstvo je dobio 2009. godine.
Živeo je povučeno u mirnom predgrađu Bostona sve dok ga u maju 2023. nisu uhapsili agenti američkog Ministarstva za unutrašnju bezbednost.
Susedi su bili iznenađeni hapšenjem, a kraj u kom je živeo opisali su kao „dom za penzionere” gde je bilo puno ljudi poreklom iz Evrope, pa je „mogao lako da se uklopi”, pisao je Juronjuz citirajući američke medije.
Puna presuda protiv Mrndžića se očekuje u januaru, a za korišćenje pasoša dobijenog na osnovu lažnih podataka zaprećena je kazna do 10 godina zatvora.
Za zločine počinjene nad Srbima u okolini Konjica tokom 1992. i 1993. Tužilaštvo Bosne i Hercegovine optužilo je 19 ljudi i sudski postupak još traje, pisao je u julu bosanski portal Detektor.
Američke službe su bile efikasne i ranije u otkrivanju onih koji se skrivaju ili žive pod lažnim identitetom, kaže Nataša Kandić, aktivistkinja za ljudska prava.
Mnogo su veći problem oni koji tako žive na području bivše Jugoslavije, objašnjava.
„Imamo jako puno onih koji su bili u logorima na pozicijama stražara, komandanata, komandira straža, koji se nalaze u regionu i skrivaju se u prijateljskim zemljama koje ih štite od krivične odgovornosti.
„Oni se lako utope, integrišu se i postaju neprepoznatljivi”, kaže osnivačica Fonda za humanitarno pravo za BBC.
Duško Kornjača, ratni komandanat opštine Čajniče za kojim je raspisana Interpolova poternica zbog zločina protiv čovečnosti nad nesrpskim stanovništvom, godinama je živeo i radio kao lekar u Novom Sadu, podseća Kandić na otkriće novinara.
Slično je bilo i sa Perom Vincetićem, koji je živeo nesmetano u Hrvatskoj sve do hapšenja 2021. zbog optužbi za ratne zločine nad srpskim civilima koje je počinio kao nekadašnji pripadnik Hrvatskog veća odbrane.
„Sasvim je drugačije kad se postupci vode u Americi, Švedskoj ili Nemačkoj, jer oni nemaju etničku pristrasnost, a kod nas u regionu su pravosuđa u političkim i etničkim kandžama”, dodaje Kandić.
Tokom rata u Bosni bilo je više od 650 logora i zatočeničkih objekata.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Povezano
- Praznik i(li) kamen spoticanja: 30 godina referenduma o nezavisnosti Bosne i Hercegovine
- Heroji koji su prkosili ratu – zašto decenijama kasnije o njima i dalje malo znamo
- „Meni je 5. februar sve uništio“: Tri decenije od masakra na sarajevskoj pijaci Markale
- Amir Reko: I heroj, i izdajica, i nepoželjan, i kandidat za Nobela
- Kako je sviran kraj za Velež na Stadionu pod Bijelim brijegom u Mostaru
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
